Darel iz špijunsko - erotskog trilera

Praveći kolaž dokumenata, pisama, dnevnika, izveštaja, referata, dešifrovanih depeša, službenih zapisnika i svedočanstava, Goran Marković u knjizi Beogradski trio (izdavač Laguna) ispisuje priču o ljubavnom trouglu u posleratnom Beogradu. Kako vam se otvorio roman? Otvarao se skoro trideset godina. Toliko traju moji napori da nekako zabeležim sagu o Golom otoku. Sve je počelo krajem osamdesetih kada su delimično otvoreni arhivi Državne bezbednosti i na svetlost dana počela da stižu potresna svedočanstva o tom gulagu. Početkom devedesetih pokušao sam da o tome snimim film, ali desio se raspad Jugoslavije i tema više nikoga nije interesovala. Povrh svega, sva ostrva su ostala u Hrvatskoj, u kojoj je besneo rat. Posle nekog vremena sam odustao. Sledeći put sam pokušao 2013, kada se pojavio čovek koji je bio spreman da finansira nastavak istraživanja na tu temu. Te godine sam razgovarao sa golootočanima koji su još bili živi i otišao na samo ostrvo. To je učinilo da celu stvar sagledam u novom svetlu. Ponadao sam se da će se moji dugogodišnji napori najzad uroditi plodom. Nažalost, čovek koji je finansirao rad na projektu izgubio se bez zbogom. Tada sam drugi put odustao, pomislio sam: zauvek... Onda sam slučajno nabasao na špijunski roman Beli orlovi nad Srbijom Lorensa Darela. Glavni junak je engleski špijun, ispostaviće se alter ego slavnog pisca Aleksandrijskog kvarteta. Sam roman nije vredan pomena, izuzimajući pikanteriju da je Darel boravio u Beogradu krajem četrdesetih i početkom pedesetih, kao ataše za štampu britanske ambasade, i da se, to je izvesno, kao i njegov junak, bavio obaveštajnim radom. Palo mi je na pamet da celu priču o Golom otoku ispričam iz vizure stranca, nekog ko ne razume sasvim o čemu se tu radi, koga se to u suštini ne tiče. Ali, zbog svoje erotske, kasnije i ljubavne veze sa ženom jednog visokog oficira jugoslovenske armije koji će završiti na Golom otoku, Darel upada u vrtlog događaja iz koga mu nema povratka. Na taj način, zbog sumnjivog morala i površnosti u odnosima sa ženama, postaje akter špijunsko-erotskog trilera koji će ga, na neki način, promeniti. Zatim sam ostavio po strani sva dokumenta prikupljana godinama i ušao u sasvim novu gradnju sižea. U prvi plan je izleteo melodramski karakter ljubavnog trougla i odjednom priči dao sasvim novi smisao. Više to nije bila saga o strašnim istorijskim događajima već priča o tome koliko vredi ljubav. Ko su još junaci? Pored Darela, pojavljuju se prave istorijske ličnosti, pod punim imenom, zatim stvarni akteri golootočke drame kojima sam, menjajući im sudbinu iz razloga koje je nametala naracija, promenio imena, kao i potpuno izmišljene ličnosti. Odvažio sam se na ovu kombinaciju verujući da mi licentia poetica dozvoljava takav literarni postupak. To je, ujedno, i bio razlog zbog koga sam (privremeno) odustao od ambicije da Beogradski trio snimim i pomislio kako bi mogao predstavljati dobru literaturu. Ove godine stiglo je više od 200 romana na konkurs za NIN-ovu nagradu. Da li je to dobra vest ili razlog za brigu? Sa jedne strane, to je jako dobro, jer iz velikog broja sadnica uvek može izniknuti nekakav poseban cvet. Na drugoj, govori koliko je sada lako izdati knjigu, mnogo lakše nego što je bio slučaj pre digitalne ere. Ipak, ono što ostaje su ideje. One su značajnije od brojeva naslova, tiraža ili načina na koji su iznesene pred čitaoce.