Sumnjivi alibi miljenika vlasti

U danu kada je ubijen opozicioni lider kosovskih Srba predsednik Aleksandar Vučić je rekao: „Ako kosovska policija ne bude pronašla ubicu ili ubice Olivera Ivanovića, mi ćemo da uradimo taj posao kako treba.” Godinu dana kasnije srpske vlasti ne znaju ko je ubio Ivanovića, ali kažu da znaju sigurno ko to nije - Milan Radoičić, koga je kosovsko tužilaštvo osumnjičilo za ovaj zločin. Pre godinu dana 16. januara 2018. u centru severne Kosovske Mitrovice ispred kancelarije Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda u osam sati i deset minuta ujutru Ivanoviću je nepoznati napadač prišao s leđa i pucao na njega iz vatrenog oružja. U 9.15 u Ulici vojvode Putnika nađen je zapaljen automobil „opel astra“ za koji se sumnja da je povezan sa ubistvom Ivanovića. U isto vreme konstatovana je Ivanovićeva smrt u Kliničkom centru u Severnoj Mitrovici. Jedini rezultat istraga koje su vodile institucije u Beogradu i Prištini do sada je pokazalo kosovsko tužilaštvo. Po njihovom nalogu zbog sumnji da su umešani u ubistvo Ivanovića, 23. novembra 2018. uhapšeni su Nedeljko Spasojević, inspektor kosovske policije, Dragiša Marković, policajac na uviđaju, i Marko Rosić, navijač Partizana koji je obezbeđivao i lokalne klubove, a pokušano je hapšenje i Milana Radoičića. Četvorica osumnjičenih terete se za krivična dela teškog ubistva, otkrivanja službene tajne i ilegalnog posedovanja oružja. Pre zločina tokom oktobra 2017. protiv Ivanovića, koji je bio kandidat za gradonačelnika Severne Kosovske Mitrovice, prorežimski mediji u Srbiji su vodili brutalnu, prljavu kampanju. Posebno se isticala TV Pink na kojoj su emitovani spotovi koji su bili otvoreni poziv na linč ovog opozicionog lidera. U spotu je Ivanović povezivan sa kriminalom i ismevali su paljenje njegovog automobila, koji su nepoznati napadači zapalili 28. jula 2017. Pored fotografija Ivanovića u spotu je bio ispisan tekst: „Nepošteni ljudi“ i „LJudi koji imaju podršku Prištine“. Oliver Ivanović bio je opozicija Srpskoj listi koju je otvoreno podržavala srpska vlast i povezao se sa opozicionim partijama u Srbiji. Neposredno pre ubistva označavao je Milana Radoičića, ranije osuđivanog u Srbiji, kao nosioca kriminala na severu Kosova i čoveka koji odlučuje o sudbinama Srba. „Srpska (lista) je sastavljena od ljudi koji bez pogovora slušaju druge iz jednog kriminalnog kruga. Oni su iz tog kruga vođeni. Da li je moguće da srpska vlast to ne zna. Nemoguće je. Znamo da zna jer je predsednik Vučić pomenuo jednog od tih ljudi u jednom od svojih govora. Ako zna za njega, onda se nadam da ne zna kakve metode koristi i čime se bavi taj čovek. Neću pominjati njegovo ime, ali ako pogledate njegovu (Vučićevu) izjavu o tome čija deca čuvaju KiM biće vam jasno“, rekao je Ivanović za NIN 23. oktobra 2017. Podsećamo na tu Vučićevu izjavu od 12. septembra 2017. nakon razgovora sa predstavnicima Srpske liste. „Hvala im što čuvaju Kosovo i Srbiju - i Rakićeva, i Kostićeva i Radoičićeva deca, svako njihovo dete čuva Kosovo i Metohiju u Srbiji.“ U antologijskom snimku proslave pobede Srpske liste u srpskim opštinama na Kosovu 22. oktobra 2017. vidi se da Milan Radoičić sa šefom kancelarije za KiM Markom Đurićem i predsednikom Srpske liste Goranom Rakićem predvodi skandiranje „Aco Srbine“ kada im se predsednik Aleksandar Vučić javio na telefon. Međutim, čelnici srpske vlasti su tada negirali čak i da su se videli sa Radoičićem. NJegovu ulogu otkrio je premijer Kosova Ramuš Haradinaj u intervjuu u emisiji „Slobodno srpski“ 24. decembra 2017, kada je rekao: „Radim sa gradonačelnikom Rakićem, radim i sa Slavkom Simićem, radim i sa ljudima sa severa - Milanom Radoičićem, na primer, verujem da i on ima svoju ulogu.“ Na pitanje ko je taj čovek, premijer Kosova je odgovorio: „Neki sa severa, koji je bitan za sve i ja pričam i sa njim. Na dodatno pitanje: „Je l’ političar on?“, odgovorio je: „Ne moraš biti samo političar, svi imamo neku ulogu ovde. Ja pričam sa svima, otvoren sam.“ To nije sprečilo Vučića, Đurića, i Nebojšu Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova i koordinatora Saveta za nacionalnu bezbednost, da u prvo vreme posle ubistva Ivanovića negiraju da znaju ko je Radoičić. Vučić je samo nekoliko meseci nakon što je pohvalno spomenuo Radoičića tvrdio da ga nikada nije sreo, niti je, a da zna, sa njim razgovarao, ali nije isključio mogućnost da je Radoičić bio prisutan na nekom sastanku. Sa druge strane sa Ivanovićem se sreo, kako je rekao, više puta i znao je „za njegov sukob sa Radoičićem“, ali je istakao da će nadležni organi da pokažu da li on ima veze sa njegovim ubistvom. „Taj čovek je znao da će svi da upere prstom u njega. Pitao sam se… Je li glup ili šta? Možda i jeste, možda je bahat... Nadležni organi će da pokažu...“, naveo je Vučić. Đurić je na pitanje kako je moguće da on, kao prvi čovek vladine Kancelarije za KiM, ne zna kakva je Radoičićeva uloga na severu Kosova, izbegao odgovor, uz obrazloženje da on nije prava adresa za ta pitanja. Stefanović je izjavio: „U SNS-u nema nikakvu ulogu. Čuo sam za njega u medijima. Nikada u životu ranije nisam čuo za tog čoveka.“ Ovaj nepoznati čovek za srpsku vlast je juna 2018. imenovan za potpredsednika Srpske liste. Iako je Vučić dao izjavu da će nadležni u Srbiji proveriti Radoičića u februaru to se nije desilo dok nije protiv njega kosovsko tužilaštvo pokrenulo istragu 23. novembra 2018. Tri dana kasnije, Radoičić je saslušan u srpskoj policiji. A najviši predstavnici srpske vlasti odmah su počeli da brane čoveka koga donedavno navodno nisu ni poznavali i to poligrafom koji je sumnjiv argument. „Evo jasno i glasno tvrdim, znam i poručujem policiji, da osumnjičeni Radoičić nema apsolutno nikakve veze sa ubistvom Ivanovića... Prihvatio je poligrafsko ispitivanje i prošao na poligrafu zbog sumnje za ubistvo Olivera Ivanovića. I šta ćemo sad?“, rekao je Vučić tog dana. Poligrafsko ispitivanje je operativna radnja koja nije dokaz na sudu. Inače, operativne radnje su službena tajna i njih eventualno mogu da iznose nadležni istražioci, a sigurno ne predstavnici izvršne vlasti. Da poligraf nije pouzdano sredstvo pokazuju i neki od slučajeva dobro poznatih srpskoj javnosti. Na primer slučaj prvostepeno osuđenog narko-bosa Darka Šarića koji je optužio tadašnjeg načelnika kriminalističke policije Rodoljuba Milovića da je uzimao mito. Obojica su išla na poligraf, i obojica su prošla. Poligraf je prošao i Zoran Marjanović koji je i pored toga okrivljen za ubistvo supruge, pevačice Jelene Marjanović... Ipak, bogatu kriminalnu biografiju Milana Radoičića nije mogao da sakrije ni Aleksandar Vučić. „Milan Radoičić je više puta, uz sve druge stvari kojima ne mora da se ponosi, bio prvi na braniku Severne Mitrovice. On je bio čovek broj jedan za odbranu Severne Mitrovice“, izjavio je predsednik. Posle ove izjave teško je oteti se utisku o povratku u devedesete kada su glorifikovani kriminalci - gospodari rata koji su „branili“ Srbe, Albance, Hrvate... One stvari zbog kojih Radoičić ne mora da se ponosi su verovatno brojni sudski postupci. Poznati su samo oni poslednji jer se u novim postupcima samo navodi „ranije osuđivan“. Za ime Radoičića po kriminalu se čulo u srpskoj javnosti od 2011. U januaru te godine osuđen je na godinu dana uslovne kazne zbog lažnih dokumenata zbog kojih je uhapšen. Već u januaru 2012, ponovo je uhapšen. Ovaj put Radoičić je optužen da zajedno sa svojim kumom Zvonkom Veselinovićem, kontroverznim biznismenom sa severa Kosova takođe povezanim sa sadašnjim vlastima, kamione koje su kupili u Srbiji na lizing nisu vratili banci nakon raskida ugovora, već su ih odvezli na Kosovo i Metohiju. Oslobođeni su 2016. Radoičić je i 2009. bio optužen da je kao član međunarodne kriminalne grupe učestvovao u otmici makedonskog biznismena. Žrtva je prvo prepoznala Radoičića kao otmičara i o tome svedočila i na suđenju. Ali, poslednjeg dana suđenja oštećeni je promenio iskaz, zbog čega je Radoičić oslobođen. Radoičiću i Veselinoviću sudi se još u Pirotu po optužnici da su učestvovali u nezakonitom vađenju šljunka, odnosno da su za to obezbedili novac, kamione i mehanizaciju. U Pirotu je sa njima optužen i kruševački biznismen Goran Makragić, koji je dovođen u vezu sa organizacijom napada na opozicionog lidera Borka Stefanovića. Inače, šljunak se koristi za izgradnju puteva a Radoičić i Veselinović preko preduzeća Inkop iz Ćuprije dobijaju unosne poslove od države na izgradnji Koridora 11. BIRN je saznao da od 9. septembra 2018. Veselinović i Radoičić imaju po 40 odsto vlasništva tog preduzeća, dok 20 odsto ima Veselinovićev brat Žarko. Zanimljivo je kako se Radoičić kao veliki borac za srpstvo vrlo lako odrekao Srbije kada su ga novinari BIRN-a pitali da kao političar - potpredsednik Srpske liste govori o svojoj imovini, što je njegova dužnost. On je odgovorio: „Ja u institucijama Srbije ne obavljam nijednu dužnost, bilo kakvu političku ili funkcionalnu, da bih imao prema vama nekakvu obavezu da to objašnjavam.“ S druge strane, biografija ubijenog Ivanovića, koji je bio nepoželjan za srpsku vlast, sasvim je drugačija. Ovaj mašinski inženjer i karate sudija politički se angažuje 1999, kada je posle bombardovanja kapitulirala vlast Slobodana Miloševića, u kojoj je participirao sadašnji predsednik Srbije. Sa svojim političkim saborcima, kao što je Rada Trajković, koja je i dalje meta režimskih medija u Srbiji, organizuje Srbe da ne beže sa severa i iz rodne Mitrovice, nakon što su se povukle sve srpske institucije 1999. Od tada nastupa kao umereni političar spreman na razgovore. Progon njegovih saradnika počinje nakon potpisivanja Briselskog sporazuma početkom 2014. Tačno četiri godine pre nego što je Ivanović ubijen, u Mitrovici je 16. januara 2014. izrešetan njegov kum Dimitrije Janićijević. „O tebi će misliti tvoji prijatelji kojih si imao mnogo, ali i tvoji neprijatelji koji su svoju mržnju pretvorili u rafal i smrt. Svi se pitaju šta je toliko važno da se oduzme jedan mlad život, ostave neutešni roditelji, mala deca, supruga i prijatelji. O tome danas i ubuduće treba da razmišljaju svi građani Mitrovice i okoline koji su skloni da bilo kakvo nasilje opravdaju, bilo ono malo ili veliko, jer malo nasilje rađa veće i završava se ubistvom“, rekao je Ivanović na sahrani Janićijevića. Ubrzo 27. januara Ivanović biva uhapšen, kako će se pokazati zbog montiranih optužbi da je umešan u ratne zločine. Tek 24. februara 2017. izlazi iz pritvora u kome je proveo tri godine, sa jednim kraćim prekidom. Po izlasku iz pritvora kandiduje se na lokalnim izborima i to nakon što mu je spaljen automobil. U jednom od poslednjih intervjua za list Danas rekao je da ne želi da komentariše izjave Marka Đurića i Srpsku listu koji optužuju druge za antisrpstvo i dodao: „Ja sam svoje srpstvo dokazao na mnogo teži način nego što će, nadam se, biti prinuđeni da dokazuju oni koji me optužuju da sam antisrbin“. Podsetio je: „Srpska lista ušla je u vladu Ramuša Haradinaja iako su govorili da nikada neće to učiniti i da je on zločinac.“ Ubrzo je ubijen, a Beograd i Priština od tada njegovu smrt koriste za međusobne optužbe. Optužbe razmenjuju i glavni briselski pregovarači - dva predsednika. Vučić je povodom ubistva Ivanovića izgovarao različite stvari: „Trebalo im je da SNS izgubi izbore u Beogradu“, „Hoće da iskoriste to da me ruše s vlasti“, „Srbiju dovode u nemoguću poziciju pred pregovore u Briselu“... Hašim Tači je poručio „ubice Olivera Ivanovića nalaze se u Beogradu“. Iako su srpske vlasti najavljivale više puta da će objaviti podatke o ubistvu Ivanovića, to se do danas nije desilo, a poslednja najava glasila je „za nedelju dana“. Postupak je za sada jedino pokrenulo kosovsko tužilaštvo. Predsednik Vučić je kada je poslednji put govorio o ubistvu Ivanovića rekao da u njemu nije učestvovala srpska država, ali da ne može da kaže „da neki Srbin nije u tome učestvovao“. Pitanje je šta država radi da otkrije ubice i zašto štiti nekog od optužbi iz Prištine bez valjanih argumenata, jer poligraf to sigurno nije. Izgleda da je suvišno od vlastodržaca očekivati moralnu odgovornost - za kampanju protiv Ivanovića koja je bila poziv na linč i za to što im je on bio nepoželjan sagovornik, za razliku od osoba sa kriminalnom biografijom.