Snaga dinara rezultat odgovorne politike NBS

Povodom iznošenja brojnih neistina i tendencioznog i pogrešnog predstavljanja navoda guvernera Narodne banke Srbije dr Jorgovanke Tabaković u članku Boška Mijatovića pod nazivom Jak dinar, još jača zabluda, ističemo da NBS u poslednjih šest godina, od kada je na čelu guverner Jorgovanka Tabaković, veoma uspešno ostvaruje sve svoje zakonom definisane ciljeve. Nakon niza godina u kojima je inflacija bila izuzetno volatilna i visoka, od 2012. uspeli smo da inflaciju spustimo na nivoe uporedive sa nivoima u razvijenim zemljama, a zatim da je preko pet godina održavamo niskom i stabilnom, ne dovodeći u pitanje kredibilitet monetarne politike. U velikoj meri, ostvarenju stabilnosti cena doprinela je veoma uspešno vođena politika deviznog kursa koja u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa podrazumeva održanje njegove relativne stabilnosti. Zvanični srednji kurs 6. avgusta 2012, kada je guverner Jorgovanka Tabaković počela svoj prvi mandat u NBS, iznosio je 118,5676 dinara za evro. Danas, gotovo šest i po godina nakon toga, taj odnos je na gotovo istom nivou - 118,3321, odnosno dinar je u odnosu na evro blago ojačao za 0,2 odsto. Pri tome, u skladu sa principima funkcionisanja tržišne i otvorene ekonomije, kurs dinara prema evru nikada nije bio cilj, niti su ciljani njegova vrednost ili trend. On se formira na osnovu ponude i tražnje za devizama na domaćem deviznom tržištu, a NBS interveniše, po potrebi, radi ublažavanja njegovih prekomernih kratkoročnih oscilacija i obezbeđivanja normalnog funkcionisanja deviznog tržišta. Koliko je Narodna banka Srbije bila uspešna u ispunjenju svojih ciljeva govori i činjenica da je relativna stabilnost na deviznom tržištu održana, a da su intervencije u ovom periodu doprinele povećanju deviznih rezervi, a to znači i stabilnosti domaće ekonomije i finansijskog sistema, za milijardu i 200 miliona evra. Poređenja radi, u periodu od 2008. godine do 6. avgusta 2012. dinar je izgubio trećinu svoje vrednosti prema evru (tačnije 33,2 odsto), kurs je sa 79,2362 otišao na pomenutih 118,5676 dinara za evro. Pri tome, u pomenutom periodu od četiri i po godine, potrošeno je 5,7 milijardi evra deviznih rezervi na „odbranu kursa“, odnosno kako to slabljenje ne bi bilo još veće. Ako se ima u vidu da je devizni kurs jedan od blagovremenih i najpreciznijih „ekonomskih barometara“, odnosno pokazatelja stanja u domaćoj ekonomiji i načina njenog vođenja, onda se period pre avgusta 2012. godine može nazvati periodom izuzetno neuspešne monetarne politike, visoke neizvesnosti i nestabilnosti, a način vođenja politike deviznog kursa kao eklatantan primer neodgovornog ponašanja kreatora ekonomske politike. NJegoševim stihovima: „Janko brani Vladislava mrtva, što ga brani, kad ga ne odbrani“. Uspešno održavanje stabilnosti cena u proteklom periodu bilo je upotpunjeno stabilnošću domaćeg finansijskog sistema. Domaći bankarski sektor je visoko likvidan i dobro kapitalizovan, a rešeno je još jedno nasleđe prošlih vremena – problematični krediti. Zahvaljujući merama i aktivnostima Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, sprovedenim u okviru Strategije za rešavanje problematičnih kredita, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima smanjeno je sa preko 20 procenata (koliko je iznosilo avgusta 2015. godine) na 6,3 odsto u oktobru 2018. Sve navedeno, uz brojna regulatorna unapređenja i modernizaciju domaćeg platnog i finansijskog sistema, doprinelo je povećanju kredibiliteta monetarne politike, poverenja građana u domaću valutu i olakšalo posao drugim činiocima ekonomske politike u Srbiji da u svojim oblastima i nadležnostima ostvaruju jednako uspešne rezultate. Smatrajući gospodina Boška Mijatovića ozbiljnim ekonomistom, odgovorom na ovaj članak želimo da ukažemo i na neutemeljenost navoda u delu javnosti, u kojima se u istom kontekstu kao u pomenutom članku spominje bahreinski dinar. Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je u svojim izjavama pred kraj 2018. godine, između ostalog, istakla i uspeh srpskog dinara, koji je tokom 2018. proglašen drugom najuspešnijom valutom na svetu u odnosu na evro i to od strane renomirane agencije Bloomberg - pozivajući se na navode iz teksta Bloomberga objavljenog sredinom marta 2018, a u kojem se navodi da je srpski dinar „druga valuta u svetu po performansama u poslednjih 12 meseci“ ili u originalu It’s the second-best performing currency in the world over the last 12 months. Dakle, izjava guvernera nikako nije zasnovana na navodima u domaćem listu Politika, kako u svom članku pogrešno ističe Boško Mijatović, već je u celosti bazirana na izvornom izveštaju agencije Bloomberg, pod nazivom Emerging Europe’s Bond Standout Gets Another Rate Surprise“, a do kojeg se može doći putem linka: https://www.bloomberg.com/news/articles/2018-03-14/serbia-boosts-allure-of-emerging-europe-s-best-performing-bonds. U pomenutom članku Bloomberga ukazuje se na prednosti ulaganja u dinarske obveznice Republike Srbije, poslednje sniženje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u postupku relaksacije monetarne politike, ukazuje se na nisku i stabilnu inflaciju i ističe uspeh srpske valute u poređenju sa drugim svetskim valutama. „Serbia’s dinar bonds have returned 5 percent this year in dollar terms, beating the 3.2 percent average of 32 nations in the Bloomberg Local-Currency Sovereign Index. Last month, the dinar touched the strongest level against the euro in more than three years. It’s the second-best performing currency in the world over the last 12 months.“ Da su ovi navodi tačni najlakše se može proveriti na samom portalu agencije Bloomberg, kao i iz relevantnih podataka Narodne banke Srbije. Zvanični srednji kurs dinara prema evru 15. marta 2017, dakle godinu dana pre objavljivanja izveštaja agencije Bloomberg, iznosio je 123,9704. Godinu dana nakon toga, odnosno na dan objavljivanja navedenog članka (15. mart 2018) ovaj odnos je bio 118,4069. Iz navedenog se jasno može zaključiti da je dinar u periodu od 12 meseci, kako i navodi Bloomberg, u odnosu na evro ojačao za 4,7 odsto, što je i bio argument da se on okarakteriše kao „second-best performing currency in the world over the last 12 months“. Pre dinara, na prvom mestu se našla jedino češka kruna, koja je u odnosu na evro u istom periodu ojačala za 6,4 odsto (ne računajući pritom – paladijum, kao plemeniti metal). Dodatni argument da je dovođenje u vezu srpskog i bahreinskog dinara zlonamerno i neutemeljeno jeste činjenica da bahreinski dinar nikako ne može biti uvršten među valute čije se performanse razmatraju, jer je vezan fiksnim odnosom za američki dolar (0,376 bahreinskih dinara za 1 američki dolar). Na veb-stranici centralne banke Bahreina jasno je istaknuto da fiksni devizni kurs predstavlja sidro monetarne politike koje doprinosi kontrolisanju inflacije i zaštiti eksterne vrednosti njihove valute. „Bahrain maintains an exchange rate peg at 0.376 Bahraini dinars to the US dollar. The exchange rate peg provides an anchor for monetary policy, which contributes to controlling inflation and protecting the external value of the currency. The CBB offers a foreign exchange facility, implying that it stands ready to buy and sell US dollars, at rates very close to the official exchange rate. The CBB provides this facility to commercial banks located in the Kingdom of Bahrain.“ Svaki ekonomista, kao i svi koji se ovim temema bave upoznati su sa time da kada je vrednost neke valute fiksirana za drugu „čvrstu“ valutu, onda njen odnos prema svim drugim valutama u stvari predstavlja odnos te „čvrste“ valute prema drugima. Zato svako jačanje/slabljenje bahreinskog dinara prema evru u stvari predstavlja jačanje/slabljenje američkog dolara prema evru (dok je za srpski dinar referentna valuta evro). Ne želeći da verujemo da je izvor za članak Boška Mijatovića bila „zabava“ na društvenim mrežama ukazujemo da se na listi na kojoj je kotiran bahreinski dinar gledao tzv. ukupan prinos (Total Return) koji se može izabrati na Bloomberg platformi. Taj „ukupni prinos“ uopšte nije pokazatelj performansi jedne valute, već pored tog pokazatelja (Spot Return) uzima u obzir i promenu kamatne stope, odnosno kamatni prinos u navedenih godinu dana (Interest Return). Uzimanje ovih, nerelevantnih pokazatelja i podataka za izvođenje zaključaka govori o apsurdnosti članka, kao i svega što iz njega proističe. Još jednom, ne ulazeći u motive prikazivanja stanja u našoj ekonomiji na način na koji je to učinio autor teksta, ukazujemo i na nekoliko činjenica. Prvo, vreme je pokazalo da, u uslovima nasleđene visoke evroizacije u našoj ekonomiji, relativna stabilnost kursa dinara ima važnu ulogu u obezbeđenju nužnih pretpostavki za održiv rast ekonomske aktivnosti. Drugo, dobro je primećeno da je Narodna banka Srbije vodila odgovornu politiku ne posežući za jednokratnim rešenjima poput povećanja referentne kamatne stope zarad jačanja domaće valute. Treće, kretanja u platnom bilansu jasno potvrđuju održivost rasta i realne osnove na kojima se zasniva stabilnost kursa dinara. Konkretno, od 2015. godine priliv po osnovu stranih direktnih investicija je više nego dovoljan za pokriće tekućeg deficita, što znači da se domaća potrošnja i investicije ne finansiraju povećanim zaduživanjem. Ne sme se zanemariti da smo tekući deficit u srednjem roku smanjili povećanim uključivanjem u svetske trgovinske tokove, o čemu najbolje svedoči višegodišnji dvocifreni rast izvoza prerađivačke industrije. Četvrto, bolji izgledi i rast domaće ekonomije odrazili su se na rast zaposlenosti i zarada zaposlenih, što je u osnovi povećanja našeg standarda. A to bi trebalo da je cilj svima nama - kako nosiocima ekonomske politike, tako i privredi i građanima. S obzirom na to da od evidentnih rezultata monetarne politike u prethodnom šestogodišnjem periodu svi imamo isključivo korist, i izvoznici i uvoznici, i investitori i potrošači, tome ćemo ostati dosledni i u narednom periodu. Jorgovanka Tabaković, guverner NBS Željko Jović, viceguverner Dragana Stanić, viceguverner Ana Ivković, viceguverner Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije NBS