Smrt uživo

Pred publikom od nekoliko hiljada žitelja Gdanjska, na tradicionalnoj javnoj svečanosti Veliki božićni humanitarni koncert, dvadesetsedmogodišnji Stefan V. ubio je gradonačelnika tog grada - Pavela Adamoviča. Nakon što se popeo na binu, dok je Adamovič završavao govor zahvalnosti građanima koji su se uključili u prikupljanje pomoći, napadač je jednim ubodom smrtno ranio žrtvu. Trijumfalno je podigao nož i uzvikivao: „Ime mi je Stefan.“ Mladi Poljak, od čijih rana je Adamovič satima kasnije preminuo u bolnici, vikao je da je nevin ležao u zatvoru u vreme prethodne vlade danas opozicione Građanske platforme, kojoj je i Adamovič pripadao do 2015. Bivši osuđenik na pet godina, optuživan je u više navrata za napade na banke, a njegovi motivi i ponašanje okarakterisani su brzo nakon događaja neuravnoteženim. Isto obrazloženje policija je upotrebila za još nekoliko „prestupnika“ koje je u danima nakon ubistva privela, jer su na društvenim mrežama širili pozive na nova ubistva. Stefan V. imao je novinarsku propusnicu za događaj, koja mu je omogućila da iz neposredne blizine izabere trenutak za napad, a istraga bi trebalo da utvrdi kako je uspeo da je dobije, kao uostalom i druge propuste u obezbeđenju. Šesti mandat na mestu gradonačelnika Adamovič je osvojio kao nezavisan kandidat. Birači su ga videli kao progresivnog političara koji je štitio prava manjina. Ubistvo su osudili brojni evropski i svetski lideri, u Poljskoj je proglašen dan žalosti, a na misi u danu kada je Adamovič preminuo, lider pokreta Solidarnost, iz koga je potekao, proglasio je politiku krivcem. „Bolesni ljudi svake vrste preduzimaju ovakve korake, a za to treba kriviti politiku”, kazao je Leh Valensa. I on nije u krivu čak i ako se utvrdi da politika nije „naručila“ ubistvo nego samo proizvela društvo koje obolelog i izgubljenog čoveka - i ko zna još koliko Stefana - prepušta ulici.