Kad istina napakosti

Na poslednjem ročištu na suđenju sedmorici žandarma zbog incidenta sa Andrejem Vučićem i Predragom Malim, braćom tadašnjeg premijera Srbije i gradonačelnika Beograda, kao i dvojicom pripadnika vojne jedinice „Kobre“ koji su bili u njihovoj pratnji, otkrivene su činjenice koje je vlast očito želela da sakrije. Svedok Senad Koštić, tadašnji komandant Žandarmerije koja je obezbeđivala Paradu ponosa 28. septembra 2014, svedočeći po nalogu Apelacionog suda rekao je da je prethodno u blizini gde je bio incident legitimisan tada maloletni Danilo Vučić, sin predsednika Srbije. Odgovarajući na pitanja branioca optuženih Vladimira Vučinića da li su primećene navijačke grupe, Koštić je odgovorio: „I ovoga puta bile su tu navijačke grupe koje su pravile probleme“, i zatim je istakao navijače FK Rad. Na pitanje da li je neko legitimisan, odgovorio je da jeste. „Taj podatak sam čuo preko radio-stanice, a da se radi o predsednikovom sinu shvatio sam naknadno u Vučićevom kabinetu.“ Ovo legitimisanje verovatno otkriva pravi razlog zbog kojeg su se mladićev stric i porodični prijatelj našli u blizini mesta gde je zatim došlo do incidenta. Očigledno je da je prethodno sin Aleksandra Vučića u društvu navijača FK Rad skandirao protiv učesnika Parade. Činjenica da je legitimisan, koja je izneta na javnom suđenju, bila je prećutana u skoro svim medijima koji su pod kontrolom režima. Jedini izuzetak bila je Politika. Dan nakon suđenja, 12. januara objavljen je suvi profesionalni izveštaj bez bilo kakvih komentara, pod naslovom - Komandant Žandarmerije: Nije bilo prekomerne upotrebe sile. Napisala ga je novinarka Mira Derikonjić, koja godinama sa velikim znanjem i integritetom piše tekstove o suđenjima. Tekst počinje novom vešću da je Danilo Vučić „legitimisan tokom Parade ponosa“ i konstatuje da je to do sada bila nepoznata informacija. Ista informacija se nalazi i u glosi koja prati tekst. Dan kasnije dešava se nešto krajnje neobično u novinarstvu. List Politika se izvinjava zbog prenošenja tačne informacije, i to dva puta. U prvom izdanju se objavljuje prvo Izvinjenje. U njemu se navodi datum i naslov prethodno objavljenog teksta za koji se kaže da „drastično odstupa od profesionalnih kriterijuma Politike“ bez objašnjenja o čemu se uopšte radi. U drugom izdanju Izvinjenje se proširuje besmislenim obrazloženjem: „Deo iskaza sa suđenja istrgnut je iz konteksta, a činjenici da je neko legitimisan dat je senzacionalistički prizvuk. Legitimisanje nekog od strane policije nikako ne znači da je izvršeno krivično delo.“ Izvinjenjima za tačnu vest, osim što je nevešto pokušano da se profesionalno objavljena informacija pokrije „senzacionalističkim prizvukom“ a zatim da se negira nešto što niko nije naveo - da je legitimisanje jednako izvršenju krivičnog dela, dobijena je još jedna besmislica. Jer sa izvinjenjem zbog objavljivanja vesti koju su želeli da prećute samo su dodatno skrenuli pažnju na ono što nisu želeli da se čuje. O prećutkivanju činjenica koje ne odgovaraju vlastima govori i to da je tek četiri godine i četiri meseca nakon incidenta zbog koga je i pokrenuto suđenje konstatovano da je prethodno legitimisan sin sadašnjeg predsednika. Činjenicu je obelodanio oficir Žandarmerije, koji je saslušan kao svedok tek nakon što je Apelacioni sud poništavajući prvobitno osuđujuću presudu dao nalog da se saslušaju još neki svedoci. Podsetimo da je Apelacioni sud u Beogradu juna 2018. ukinuo prvostepenu presudu kojom su u decembru 2017. na uslovne kazne zatvora osuđena sedmorica žandarma, a potvrdio je oslobađajuću presudu komandantu tog žandarmerijskog voda Radetu Matiću. Inače, prvo i jedino svedočenje Senada Koštića, tadašnjeg komandanta svih žandarma na Paradi ponosa 2014, uglavnom su ignorisali režimski mediji ne objavljujući da ga je uopšte bilo. Tako šira javnost nije mogla da zna da je Koštić svedočio kako je Andrej Vučić bacio na optužene žandarme flašicu, te da su oni „dobro postupili i nisu upotrebili prekomernu silu“. Svedočio je i da okrivljeni nisu poznavali braću tadašnjeg premijera i gradonačelnika, te da je insistirao da se na licu mesta obavi uviđaj, što nije učinjeno. Takođe je naveo da je pokrenuo i procenu rada žandarma, ali da nije stigao da je završi jer je smenjen dva, tri dana posle incidenta. Od predsednika dva srpska udruženja novinara - Nezavisnog udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Srbije tražili smo komentar o činjenici da mediji uglavnom ignorišu ovaj sudski postupak i o Politikinom izveštaju i izvinjenjima. Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a, kaže za NIN da je pošteno od Politike da kad god objavi tekst koji se kreće u okvirima profesionalnih standarda, sama sebe ponizi i takvo štivo proglasi za incident i izvini se čitaocima. „Impresivno je da u tom samokažnjavanju ide toliko daleko da sopstveno izvinjenje, zbog toga što je novinar profesionalno uradio svoj posao, ažurira novim, još surovijim samokažnjavanjem i posipanjem onim čiji miris nije najprijatniji. Ali bože moj, vremenom se na to navikne“, kaže Lekić. On navodi da bi, šta god mislio o Aleksandru Vučiću i njegovom poimanju medija, dao ruku u vatru da inicijativa o dvostrukom izvinjenju čitaocima nije došla sa Andrićevog venca, već iz stožera Politike. „Jedini odgovoran za ovaj skandal je čovek koji, kad telefonom ne informiše Aleksandra Vučića o bezbednosnoj proceni ugroženosti predsednika države, uređuje Politiku. Ovo, naravno, ne abolira Vučića od odgovornosti za stvaranje atmosfere u kojoj je besramnost podilaženja vrlina za ponos, a sposobnost ’anticipacije’ preporuka za fotelju.“ Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović ne vidi da je u objavljenom izveštaju Politike napravljena greška zbog koje bi se kolegijum izvinjavao. „U situacijama kada se neki medij izvinjava, treba da objasni kako su prekršeni profesionalni ili etički kriterijumi i da se omogući i novinaru da se izjasni o tome. Nije u dobrom duhu odgovornog novinarstva da se ne zna zašto i kome se izvinjava i ko je eventualno pogrešio i kako. Inače, ima malo novinara koji profesionalno prate suđenja kako to i inače radi novinarka Mira Derikonjić. Postavlja se pitanje da li bi se tako Politika izvinjavala da su objavili informacije o sinu nekoga drugoga, a ne o predsednikovom“, kaže Radomirović. Povodom veoma retkog i selektivnog izveštavanja sa ovog suđenja, u većini medija predsednik UNS-a navodi: „Jedan razlog je strah, da se ne zameri nekom u vlasti zbog izveštavanja, a neki mediji prate uglavnom događaje za koje ne treba mnogo truda i ulaganja, kao što su na primer estradne teme.“ Pitali smo i urednika medija koji su preneli istu informaciju o legitimisanju sina predsednika Vučića da li ima potrebe da se izvinjavaju. Dragoljub Draža Petrović, glavni urednik Danasa, kaže da ne vidi razlog zašto bi se izvinjavao za prenošenje informacije sa javnog suđenja. „Mislim da je Politika ponizila svoju novinarku koja je tačno i profesionalno izveštavala. Nas u principu iz vlasti ne zovu, a i da su hteli znaju da ne podležemo pritiscima“, napominje urednik Danasa. Izvršni producent TV N1 Igor Božić navodi: „S obzirom na to da smo objavili informaciju koja je verno preneta sa suđenja, ne vidimo šta je razlog za izvinjenje Politike koja je prenela to isto.“ Naknadno, 14. januara, predsednik Vučić je na Pinku naveo da je informacija o legitimisanju njegovog sina želja političkih protivnika da mu napakoste. Ali ju je i potvrdio: „Legitimisali su ga jer je išao na kontraskup i vikao je protiv tih ljudi na Paradi.“ Slučaj sa izveštajem u Politici i sa izvinjenjima za tačnu informaciju ogolio je činjenicu o postojanju cenzure medija u Srbiji. Ta činjenica ne ide u prilog režimu koji uredništvo Politike neprofesionalno štiti. Izgleda da cenzori nisu baš mudri, jer osim što su ogolili postojanje cenzure naknadnim reagovanjem dali su neuporedivo veći značaj vesti objavljenoj na dnu strane Politike koja bi ostala nezapažena. Izvinjenja su suprotna i elementarnoj logici - da se objavljena vest ne može vratiti, kao da je nije bilo. Čak i u političkoj propagandi, inače omiljenoj disciplini sadašnje vlasti, jasno je da demantovanje istine nekad pravi veću štetu propagandisti, a uslugu istini.