Ivica trotoara

Nedavno sam u nekim novinama naišao na informaciju kako je crnogorska (ili srpska?) policija u jednom lažno deklarisanom kamionu otkrila par desetina maloletne romske dece koja bi tokom turističke sezone prosjačila u Budvi i, mož’ biti, u drugim primorskim mestima. Šokantno! Ali, istovremeno, i ništa novo. Tema o tajnoj vezi sposobnog biznismena iz podzemlja i maloletnih romskih dečaka već je obrađena u filmovima Kusturice i Paskaljevića. Otuda pominjem ovaj najnoviji slučaj kao zgodnu ilustraciju sve razvijenijeg trafikinga ljudskim robljem. Mnogi pripadnici tzv. organizovanog kriminala batalili su šverc nafte i cigareta, okrenuvši se distribuciji heroina ili trgovini ljudima. To je, izgleda, unosniji biznis. Statistika govori da je u ovom ilegalnom prometu zastupljen veliki procenat ženske populacije iz zemalja u tranziciji. Nesposobne da podnesu žrtve tog procesa, a dodatno iscrpljene godinama života u realnom socijalizmu, nezaposlene radnice sa Istoka lako padaju u kandže samozvanih menadžera, koji im obećavaju kako će, kada stignu na Zapad, skrivene obično u nekoj hladnjači, dobiti položaje bolničarki, bejbi-siterki ili bar šankerica u barovima na dobrom glasu. Sve su to, jasno, šarene laže. Kada stignu u Italiju ili Holandiju, obavezne su da svoje putne isprave (ukoliko ih imaju) predaju bosu, koji obećava da će im ih vratiti ako se dokažu kao barske dame ili, prosto, prostitutke. Ocena njihovog rada je ekskluzivno pravo gazde. To je, sudeći po nekim holivudskim filmovima, obično ruski mafijaš koji je pobegao iz zatvora ili sa vešala u sistemu prve zemlje socijalizma i, dokopavši se nekako Amerike, uz pomoć svojih manje obdarenih slugu, obično protokolisanih budalčina sa inteligencijom kanarinca, razgranao kuplerajski biznis, vabeći na tu stranu velike bare svoje bivše zemljakinje lažnim bračnim ponudama. Sirotice, gde će-šta će, prodaju svoje telo omlitavelim poslovnim ljudima, od kojih neki poseduju obiman policijski dosije, i ne zarađuju ništa. Pitanje je zašto se ne obrate za pomoć lokalnoj policiji? Razlozi tome su mnogostruki: policija je obično korumpirana, prostitutke nemaju nikakva lična dokumenta, pa im preti opasnost da budu deportovane u zemlju porekla, gde im se nikako ne vraća, a njihov makro, onaj ruski mafijaš, zahvaljujući vezama u domovini, tačno zna gde žive njihovi rođaci, njihova majka ili njihova (vanbračna?) ćerka, preteći kako će dotične osobe biti likvidirane po kratkom postupku ukoliko se neka od njegovih štićenica obrati američkim vlastima. Kod ovog fenomena je posebno interesantna činjenica da se poštuje princip slobodnog kretanja robe, ideja i ljudi: Moldavke se prostituišu na prostoru bivše Jugoslavije, a Srpkinje (ili Hrvatice) nude svoja tela šetajući pariskim trotoarima. Ali, česti su i slučajevi domicilne prostitucije: mnoge ovdašnje devojke, čak i neke starije žene, ponudu svojih seksualnih usluga nude u znamenitom Picinom parku, onom u blizini železničke stanice, ili ispod Plavog mosta na Konjarniku. Neke otmenije ženske, koje se predstavljaju kao poslovna pratnja, dok su zapravo skupe kol-gerle, rade isključivo po kućama, uz punu diskreciju. Da li je moguće stati na put ovom zlu? Policija, s vremena na vreme, otkrije neki takav slučaj. Međutim, to je samo kap u moru u čitavom ovom razgranatom biznisu. Neke države legalizuju javne kuće, tolerišu crvene fenjere, što nimalo ne smeta podzemlju. Ono se drži maksime da je prostitucija najstariji zanat, poznat još iz vremena stare Grčke i Rima. A šta je bila Kleopatra? Ne slažem se sa takvom konstatacijom. Kurvanje jeste istorijski utemeljeno kao potencijalno profitabilna delatnost, ali, ukoliko ćemo pravo, titula najstarijeg zanata pripada ipak politici, koje je, što jest-jest, takođe oblik kurvanja. Ovome se mogu pronaći brojni dokazi. Čak i u biblijskim skaskama. Primerice, Bog je smestio Adama i Evu u rajski vrt, zabranivši im da uberu jabuku sa drveta užitka. To je, jasno, bila politička odluka. Ali, Eva nije odolela iskušenju, već je ubrala jabuku, ponudivši Adamu jedan griz, što je već oblik prostitucije ili makar navođenje na nju. Zato ih je Bog proterao iz raja. Jer se ona koja je nastala od muškarčevog rebra nije ponašala politički korektno. Kakve to veze ima sa osnovnom temom ovih redova? Borba protiv prostitucije je politički kategorički imperativ. Kao što je Niče izmislio lek protiv svih bolesti tako što će ukinuti lekare, prostitucija će doživeti crne dane tek kada se ukinu političari. Oni i ovako ničemu ne koriste, osim svom džepu. Možda je ovo utopijska zamisao. Ali je, svejedno, prihvatljiva, odnosno poželjna za delatnike u sferi trafikinga ljudskim mesom. Umesto što sirotice švercuju preko granica, bilo bi im bolje da se bave otmicama političara. Nema države koja ne potražuje prevejanog političara. Ako za njih nema trenutno mesta u nekom parlamentu, biće u zatvoru. Mala nevolja je u tome što se političari kreću u pratnji brojnih telohranitelja. To su oni sa kajlama oko vrata, koje im služe umesto mozga. Neka, primerice, trgovci ljudskim robljem svoj novi posao započnu u Srbiji, pošto je ovo obećana zemlja za otmice političara kao masovne pojave. Na koga to konkretno mislim? Bilo bi bolje da se zapitate na koga ne mislim.