Ko soli pamet, a ko čuva zakon

Vlasti Srbije odustale su i od privida demokratskog donošenja zakona i uređenja pravosuđa. U toku je otvorena koordinisna kampanja najviših predstavnika vlasti, režimskih tabloida i paradržavnih udruženja u kojoj se napadaju predstavnici pravosuđa. Posebno su mete baš oni koji su se osmelili da komentarišu loše predloge vlasti za uređenje pravosuđa i zakone, pre svega krivični zakon, što je u normalnim državama profesionalna i moralna obaveza sudija i tužilaca. Izgleda da je najvažniji razlog za ovakvu neviđenu kampanju pokušaj uspostavljanja još veće političke kontrole pravosuđa. Takođe to može biti ujedno i pokušaj vlasti da nesumnjivu sopstvenu odgovornost za neuspeh borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije prebaci na pravosuđe. Svakako, to je i poruka za sve sudije i tužioce da se njihovo mišljenje ne uvažava. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući promene krivičnog zakona napao je srpske sudije rekavši „žute sudije ne procesuiraju kriminalce“, a zatim je poručio stručnjacima „da se žale Savetu Evrope, ali da će rezultat biti kao da se žale upravi vodovoda“. Kada su pojedine sudije i tužioci javno reagovali upozoravajući da se promene krivičnog zakona donose tek nakon što se urade analize i uz konsultaciju sa strukom, predsednik države i vladajuće stranke je odgovorio na stari radikalski, prizeman način, kojim se opstruira svaka stručna rasprava. Napao je jednog od najuglednijih sudija, Miodraga Majića, rečima: „Bogomdan da soli pamet, a prvo svrati do nekih ambasada da mu oni kažu šta da misli o tome.“ Sudija Majić kaže, za NIN, da nije kao sudija već kao građanin zabrinut zbog takvog načina komuniciranja. „Izgleda da će se najavljena reforma iskoristiti za obračun sa nepoćudnim sudijama i tužiocima. Primedbe koje se tiču ustavnih i zakonskih izmena prebacuju se na teren političke borbe i pripisuje im se neka politička namera. Doživljavamo se kao neprijatelji i nema kulture razumevanja. Samo sam rekao da dužnost i nadležnost predsednika nije da donosi i predlaže zakone. Podsetio sam da je došlo do ozbiljnog poremećaja deobe vlasti, a time i ustavnog poremećaja. Ako su ustavne garancije dovedene u pitanje, onda pomerate temelje države. Mislim da sam zato percipiran kao protivnik“, kaže sudija Majić. On napominje da se pre ili kasnije onaj koji negira struku suočava sa teškim posledicama. „Svima je jasno kuda može da odvede oslanjanje na ljude koji se biraju po podobnosti. Ne može dugo da traje paralelna stvarnost u kojoj se osnivaju fantomska udruženja i proizvode `stručnjaci` koji kao takvi nisu bili nigde ranije priznati. Nadam se da će se taj proces zaustaviti i da će se oni koji odlučuju dozvati svesti da se ne može ići sa imaginarnom slikom protiv stvarnosti“, navodi sudija Majić. Sudija u penziji Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, navodi da se kampanja protiv pravosuđa vodi jer vlast namerava da sprovede promene koje će otvoriti uslove za još veći politički uticaj, a moguće je, kako kaže, da vlastodršci žele i da sklone neposlušne sudije i tužioce. „Poslednji primer neprimerene diskreditacije predstavnika pravosuđa je bio kada je predsednik države rekao da neće da sluša jednog od najkvalitetnijih sudija krivičara Majića. Čak je pokušao da ga diskvalifikuje. Tvrdnja da jedan od najstručnijih sudija ide po pravno mišljenje u ambasade je potpuni nonsens. Fond za otvoreno društvo učestvovao je u mnogim državnim projektima dajući novac. Sorosevog sina je primao predsednik Vučić, a onda se vodi kampanja kada taj isti Fond daje novac strukovnim udruženjima za neki nezavisan projekat o pravosuđu“, navodi Petrović Škero. Ona ukazuje da se, da bi se kvalitetno sprovela borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, mora stvoriti sinergija svih državnih institucija, što u Srbiji nije slučaj. „Mi vidimo da sistem uopšte ne funkcioniše. Suočavamo se sa tim da predstavnici vlasti unapred govore ko je kriv, a kada nema dokaza, onda nisu krivi oni koji krše prezumpciju nevinosti, već sud“, navodi ova iskusna sutkinja. Neposredno pre nego što je predsednik sa drugim predstavnicima vlasti verbalno napao pojedine sudije i tužioce, u režimskim tabloidnim pamfletima krenulo je blaćenje. Na meti su bila jedina dva relevantna strukovna udruženja - Udruženje tužilaca Srbije i Društvo sudija Srbije. Najviše napada je bilo na pet članova Državnog veća tužilaca i to onih izabranih iz redova tužilaca, ali ne i na ministarku pravde, niti predsednika Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije koji su takođe članovi istog Državnog veća. Napadnutima nije data prilika ni da odgovore. Navođeno je da su navodno u sukobu interesa, jer su istovremeno članovi Državnog veća i Udruženja tužilaca. Napadima režimskih tabloida, kako je već uigrano, prethodila je akcija dva provladina udruženja koja se predstavljaju kao nevladina. Sada su podnela dve prijave - krivičnu i Agenciji za borbu protiv korupcije protiv ovih pet tužilaca. Jedno od tih provladinih udruženja, koje predvodi Vladin službenik Mario Spasić, već je ranije bilo uključeno u koordinisane napade na doskorašnjeg poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića i pojedine opozicione lidere. Ovo udruženje iz Trstenika u svom nazivu ima i reč „transparentnost“, sa očitim ciljem stvaranja zabune, jer kao što je svima poznato, već postoji stvarna ugledna nevladina organizacija Transparentnost Srbije. Drugo provladino udruženje je novo osnovano za sudije i tužioce, a u nastupima podržava stavove vlasti. Tužilac Goran Ilić, poverenik za samostalnost tužilaca i član Udruženja tužilaca, kaže da je trenutno na dnevnom redu ugrožavanje prava na strukovno udruživanje. „Temelj svake profesije je pravo na strukovno udruživanje, koje bi sada da se proglasi za lični interes i samim tim osnov za sukob interesa. Ako se to desi, ubuduće će, svako ko je član nekog profesionalnog udruženja, morati da strepi da li će zbog članstva u udruženju ili organu udruženja možda biti u konfliktu interesa. Imam utisak da se stvara atmosfera u kojoj će angažovanje u profesionalnim organizacijama koje slobodno iznose mišljenje o pitanjima povezanim sa pravosuđem, a nisu po volji vlasti, biti nešto što je mrsko i čega se treba kloniti“, navodi tužilac Ilić. On podseća da je još daleke 1881. Srbija donela Zakon o zborovima i udruženjima, kojim je zakonski garantovala pravo na udruživanje i da to pravo od tada do danas nikada nije bilo dovedeno u pitanje, čak ni u periodu komunističke Jugoslavije. „Ko zna, to što nikada nije dosad dovedeno u pitanje ne znači da neće i ubuduće. Po onoj staroj srpskoj - nikad ne reci nikad“, kaže tužilac Ilić. Advokat Dušan Slijepčević, član Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da vlast sa pravosuđem radi isto što je radila i sa drugim institucijama. „Gazda ove države u svakoj stvari radi isto. Na isti način formira nova fantomska udruženja i saveze nasuprot pravim. To je princip da kada mu neka organizacija ne odgovara, on pravi paralelnu instituciju. Na taj način dezavuiše stručnjake, ali i sve građane“, navodi Slijepčević. On ističe da se institucije koje se bore protiv korupcije poslednjih godina sistemski gase i napadaju. „To su uradili sa Savetom za borbu protiv korupcije time što su uveli dva nova člana. Isto je učinjeno i sa Agencijom za borbu protiv korupcije postavljanjem novog rukovodstva za koje postoji sumnja da je vezano za vladajuću stranku SNS. U Srbiji se napadaju institucije, a pogotovo one čije mišljenje se ne poklapa sa mišljenjem vlasti“, navodi Slijepčević. Ovakvim odnosom sadašnji vlastodršci ne pokazuje samo da ne prihvataju demokratsku podelu vlasti na izvršnu (Vlada), zakonodavnu (Skupština) i sudsku, već i da ne poštuju mišljenje stručnjaka, koje su uvažavali i prosvećeni srpski despoti u srednjem veku. Nepoštovanje znanja prvo osećaju sami stručnjaci, zatim svi građani, ali će na kraju biti najbolnije za vlastodršce koji su se usudili da tako nešto čine.