Gorak ukus revizije

Republički zavod za statistiku Srbije objavio je početkom oktobra 2018. podatke o reviziji bruto domaćeg proizvoda (BDP) za 2015, 2016. i 2017. godinu, prethodno ne obavestivši javnost o tome. Zatim su, tri meseca kasnije, stigla i metodološka objašnjenja, a serija je upotpunjena za period od 2005. do 2018. Međutim, način na koji je revizija urađena izaziva nezadovoljstvo struke i unosi ozbiljne sumnje u tačnost i upotrebljivost revidiranih podataka. Najpre, nezadovoljstvo izaziva to što javnost nije uopšte obaveštena o nameri RZS da sprema reviziju, a nakon što su objavili nove podatke, vidi se da revizija nije do kraja sprovedena, a vremenska serija se zaustavlja na 2005. godini! Sad, ako vam je posao da analizirate ili da obrađujete statističke podatke - tim gore po vas. Od pomoći vam može biti to što se poređenjem podataka pre i posle revizije jasno vidi da je BDP u svim godinama ravnomerno uvećan za oko šest odsto, pa, ako vam zaškripi, možete i sami da se snađete! Još veće nezadovoljstvo je posledica toga što se na više mesta u tekstu metodoloških objašnjenja naglašava značaj upotrebe principa koji, kad prevedemo na srpski, hoće da kaže da su od sada kvartalni rezultati „stariji“ od godišnjih! U teoriji je vrlo jasan odnos između godišnjih i kratkoročnih obračuna i nema razloga da u praksi bude drugačije. Izvori i procedure za godišnji obračun mnogo su obuhvatniji i pouzdaniji od kvartalnih, pa nije jasno - zašto bi godišnji obračun trebalo bilo kome ili čemu prilagođavati? U uvodnom delu teksta metodoloških objašnjenja iznosi se stav o teškoćama u balansiranju prihodne i rashodne strane BDP-a i naglašava se potreba uvođenja „procesa međusobnog usklađivanja“. Kasnije, u delu teksta koji se time detaljnije bavi, uvodi se princip po kome bi glavni teret prilagođavanja trebalo da snose - najmanje pouzdani podaci! I unapred se, kao najslabije karike u sistemu, sa proizvodne strane definiše siva ekonomija - koja se sada zove „neobuhvaćena ekonomija“, a sa rashodne strane tu su lična potrošnja i promene stanja zaliha. Uvode se i neke nove stavke, koje se odnose na neobuhvaćenu ekonomiju, među kojima je najznačajnija - „procena vrednosti proizvodnje ili prometa `u kešu` (neregistrovani gotovinski promet)...“ i to u procenjenom iznosu od oko dva procenta BDP-a. Kasnije, u metodološkom dodatku, ali sada u delu koji se odnosi na rashodnu stranu, stoji: „S obzirom da je finalna potrošnja domaćinstava najveći agregat na rashodnoj strani obračuna BDP-a, logično je da su se efekti povećanja BDP-a na proizvodnoj strani odrazili u najvećoj meri na ovaj agregat upotrebe BDP.“ Iz ovoga se vidi da je RZS odlučio da napusti stav koji je afirmisao u uvodu - a to je princip međusobnog, tj. obostranog usklađivanja proizvodne i rashodne strane i da je prihvatio inferiorni princip, po kome prioritet dobija jedna od strana obračuna BDP-a. Ima takvih primera u međunarodnoj praksi i oni govore u krajnjoj liniji o nezrelosti ukupnog sistema obračuna BDP-a. Međutim, problem nije samo u tome. Problem je, najpre, što RZS stavlja u istu ravan ličnu potrošnju i promene u zalihama (kao formalne makroekonomske kategorije utemeljene u međunarodno standardizovanim izvorima podataka), dok sa druge strane stavlja neobuhvaćenu ekonomiju - čija je procena uglavnom zasnovana na sekundarnim izvorima i skraćenim i često grubim procedurama. Odlučuje se, dakle, da da prednost pristupu koji je u metodološkom smislu unapred manje pouzdan! Drugi problem je u tome što, suprostavljajući tako definisane strane, RZS daje prednost jednoj proceni neobuhvaće ekonomije nad metodološki utemeljenim formalnim agregatima. I na kraju - treće i najvažnije - jeste realizacija te ideje. Kada prioritet u obračunu dobije nezavisna kategorija pod imenom „prodaja za `keš`“, zapravo se u najvećoj meri duplira obračun onoga što je već izračunato kroz procenjenu proizvodnju neformalno zaposlenih radnika. Ako RZS nema neke druge argumente koje nije stavio u svoja metodološka objašnjenja izvršene revizije, onda se može smatrati da ukupno povećanje BDP dobijeno revizijom iz 2018. godine nije malo iznad šest procenata, kako je objavljeno, nego - malo iznad četiri. A to nije baš – malo. Kao što nisu male ni sumnje u valjanost takvih statističkih rezultata.