Dobrovoljna golotinja intime

Ako je knjiga, jedna je od najuspešnijih u ljudskoj istoriji. U decembru 2018. više od dve milijarde ljudi je čitalo i dopisalo barem rečenicu Fejsbuka. Prihod od te književne interakcije u istoj godini iznosio je pedeset pet milijardi dolara – više od godišnjeg izvoza Nigerije, Ukrajine, Kolumbije, Grčke, Egipta, Hrvatske ili Srbije. Glede kontroverzi, još se ne može reći da je ta knjiga dosegla Bibliju, ali je Sveto pismo ipak imalo vekove da zakomplikuje ljudsko postojanje. Fejsbuku je tek petnaest godina, a evo šta je uspeo, opet samo u 2018. „Mart – Obzerver otkriva da je Kembridž analitika u političke svrhe požnjela podatke miliona korisnika Fejsbuka bez njihove saglasnosti. Takođe je otkriveno da je Fejsbuk čuvao podatke o razgovorima i porukama korisnika operativnog sistema Android. April – otkriveno je da Fejsbuk tajno pregovara sa bolnicama kako bi ih nagovorio da podele medicinske podatke pacijenata. Septembar – hakeri su pristupili na oko trideset miliona naloga na Fejsbuku. Novembar – Fejsbuk priznaje da nije uradio dovoljno da se na njegovoj platformi ne podstiče genocidno nasilje u Mjanmaru. Izveštaj NJujork tajmsa otkriva da je kompanija unajmila pi-ar firmu koja pokušava da diskredituje kritičare tvrdeći da su u službi DŽordža Sorosa. Decembar – Fejsbuk je priznao da je privatne fotografije 68 miliona korisnika izložio aplikacijama koje takvo dopuštenje nisu imale“, sumira najuspešniju poslovnu godinu Fejsbuka kolumnistkinja Gardijana Arva Mahdavi. I 2019. je počela skandalom, ako Fejsbukova besomučna zloupotreba ličnih podataka još zaslužuje tu odrednicu. Krajem januara se ispostavilo da kompanija plaća ljudima dvadesetak dolara mesečno da instaliraju aplikaciju „Fejsbuk riserč“, koja – prema rečima DŽoša Konstajna, novinara popularnog tehnološkog veb-sajta Tehkranč – „upija“ sve što rade telefonom i na mreži. Čak su i tinejdžeri od trinaest ili četrnaest godina – doduše uz dopuštenje roditelja – bili plaćeni da Fejsbuku dopuste da pretura po njihovim mejlovima, privatnim porukama, poslatim fotografijama i video-snimcima. Recimo da Fejsbuk nije tajio šta njegova aplikacija radi – mada je pitanje koliko je korisnika to shvatilo – ali je prevario distributera, slavni Epl, koji dopušta kompanijama da ovakve programe koriste interno, ne i da ih nude smrtnicima. To, naravno, ako verujete Eplu, no bilo kako bilo, Fejsbuk je uradio ono što obično čini kada je uhvaćen in flagranti – „dobrovoljno“ je uklonio aplikaciju sa Eplove platforme. Mark Zukerberg je imao 19 godina kada je osmislio Fejsbuk, isprva kao mrežu koja je trebalo da poveže studente Harvarda. Nekoliko meseci kasnije vodio je ovaj mrežni razgovor sa prijateljem: „Ako ti je potrebna informacija o bilo kome sa Harvarda, samo traži. Imam preko četiri hiljade imejl adresa, fotografija, naloga na društvenim mrežama… – Šta? Kako ti je to uspelo? – LJudi su ih jednostavno podelili. Ne znam zašto. ’Veruju’ mi. Jebeni glupani.” Kada je Zukerbergu bilo 26, priznao je NJujorkeru tu razmenu misli. Rekao je i da je od tada odrastao i mnogo naučio. Umesto ocene o Zukerbergovoj iskrenosti, kratko podsećanje na slučaj Kembridž analitike. „Juna 2014. istraživač Aleksandar Kogan razvio je test ličnosti za Fejsbuk. Otprilike 270.000 ljudi ga je instaliralo. Kogan je, međutim, mogao da pristupi i podacima prijatelja tih korisnika. Koganova aplikacija je te podatke čuvala u privatnoj bazi podataka umesto da ih odmah izbriše. Tu bazu, koja je sadržala podatke o nekih pedeset miliona korisnika Fejsbuka, Kogan je prosledio Kembridž analitici, kompaniji koja profiliše birače“, sumirao je prošle godine Robinson Majer iz Atlantika. Kembridž analitika, podseća dalje Majer, ima značajne veze sa veoma važnim saradnicima i pristalicama Donalda Trampa, poput Rebeke Merser, donatorke republikanaca i suvlasnice Brejtbarta, žestoko desničarskog američkog onlajn medija. Kembridž analitika bila je umešana i u promovisanje Bregzita. E sad, Fejsbukov tim u celini teško može da bude optužen za simpatije prema Trampu i konzervativnim gledištima. Zukerberg mu se javno protivio, a bivši radnici su popularnom tehnološkom veb-sajtu Gizmodo anonimno tvrdili da su rutinski uklanjali priče o temama bliskim konzervativcima iz sekcije Fejsbuka u kojoj se nalaze „vruće“ vesti. No manijakalna potraga za podacima, uvek za više podataka, i za profitom od njih, u tom je bacanju kockica verovatno koristila Trampu. Kada već govorimo o politici, Fejsbuk često biva optužen za velikodušnost prema lažnim vestima. Atlantik je nedavno objavio procenu da Fejsbuk na mrežu saradnika koji proveravaju činjenice verovatno potroši nekoliko miliona dolara godišnje. Brojka je po sebi impresivna, ali je treba uporediti sa onih 55 milijardi dolara godišnjeg prihoda. Haotičnost mreže sa više od dve milijarde aktivnih korisnika čini možda neizbežnim da se na Fejsbuku šire laži o narodu Rohindža, što je, rekli smo, potpirilo vatru u Mjanmaru, teorije zavere o masakru u školi Sendi Huk, materijal koji podstiče nasilje nad izbeglicama u Nemačkoj. Verovatno je pošteno reći da je Fejsbuk politički manje skrivio nego bezbednosno. Najzad, ako Fejsbuk i slične mreže zaista stvaraju društveni i politički mehur oko korisnika, namerno mu nudeći samo sadržaj koji njegovoj duši godi – što nije izvesno – to je i krivica korisnika, koji su, dok uživaju u toploj kupki Fejsbuka, svakako već na internetu, pa je izazovniji sadržaj uvek na samo klik ili dva od njih. Nema sumnje, međutim, da neki ljudi bez kojih bi Fejsbuk bio nezamisliv, smatraju da su učestvovali u stvaranju čudovišta. Šon Parker nije dugo bio deo tima, ali bio je dovoljno važan da ga Fejsbuk učini milijarderom, i bio je tu na samom početku, pa je i Zukerberg rekao da je Parker bio „ključan u transformaciji Fejsbuka iz studentskog projekta u pravu kompaniju“. A Parker tvrdi da su on i drugi osnivači imali cilj da njihova tvorevina „pojede što više ljudskog vremena i svesne pažnje“. Ta je namera stvorila legendarni „lajk“. „Mali udar dopamina, kako bi korisnici dodali još sadržaja... Baš ono što bi smislio haker poput mene, jer koristi ranjivost u ljudskoj psihologiji… Fejsbuk doslovno menja čovekov odnos sa društvom. Samo bog zna šta radi sa mozgom naše dece“, preneo je Gardijan 2017. Šta radi mozgu dece, videćemo, ali već možemo da vidimo šta radi mozgu odraslih. U istraživanju britanske firme Kastard iz 2016. samo 18 odsto korisnika reklo je da ih njihov profil na Fejsbuku pošteno predstavlja. Trideset jedan odsto ispitanih tvrdilo je da „predstavlja njihov život, ali bez dosadnih delova“, dok je 14 odsto reklo da na Fejsbuku ispadaju „daleko društveno aktivniji nego što zaista jesu“. Četrdeset tri odsto muškaraca reklo je da na Fejsbuku makar malo laže. Skoro trideset odsto žena lagalo je da se zabavlja dok su u stvarnosti bile same kod kuće. Procenat foliranata u stvarnosti može da budu samo veći. Onda je jasno zašto su istraživači Humboltovog univerziteta u Berlinu i Tehničkog univerziteta u Darmštatu našli da se jedno od troje ljudi lošije oseća nakon što prokrstari Fejsbukom. Ništa čudno. Tamo su samo osmesi u sudaru zlatnog peska i azurnog mora. Ne i svađe zbog toga što je na te osmehe potrošen poslednji dinar. Neko bi mogao da zameri što smo petnaestogodišnjicu planetarno (još) najvažnije društvene mreže obeležili čisto negativnim tekstom. No pozitivne strane Fejsbuka svakom su poznate – zbog njih i dalje imamo naloge.