Koliko daleko nas avantura može odvesti

Nije da se sa Tintinom nismo sretali na prostorima bivše Jugoslavije, ali ako postoji strip koji je na volšeban način „zaobilazio“ čitaoce onda je to svakako remek-delo belgijskog genija Žorža Remija Eržea (nadimak Erže nastao je tako što je inicijale svog prezimena i imena okrenuo naopako ERŽE) koje umnogome ne samo da nadilazi žanr avanturističkog stripa, već njegov uticaj seže daleko van devete umetnosti. Istina, družili smo se sa simpatičnim i ne preterano spretnim reporterom u legendarnom Eks almanahu i Politikinom zabavniku, ali bilo koji pokušaj celovitijeg objedinjavanja jednog od najznačajnijih dela pop kulture kao da je unapred bio osuđen na propast. Dečje novine dobacile su do dva albuma Faraonove cigare i Let 714 za Sidnej, izdavačka kuća IPS objavila je dva integrala, doduše ne baš u srećnom formatu, sa prvih pet epizoda, a do kraja nije stigao ni hrvatski Algoritam. Utoliko je značajniji poduhvat izdavačke kuće Darkvud koja je odlučila da ovdašnjoj publici u osam knjiga, od kojih prve dve treba da se pojave već ovih dana, predstave celokupan opus Pustolovina Tintina. Moglo bi se unedogled raspravljati zašto su na ovim prostorima takvu sudbinu doživele avanture hrabrog i nespretnog novinara i njegovog vernog psa Milua, posebno ako se ima u vidu da je Tintin preveden na preko 80 jezika, prodat u više od 350 miliona primeraka, da je Spilberg i te kako uspešno ekranizovao avanture ovog reportera, da su snimljeni brojni dokumentarci, čak i pozorišna predstava, da je stvorena čitava studija – tintinologija, da u Belgiji ovo delo smatraju nacionalnim dobrom i da je njegov autor dobio sopstveni muzej, a da je francuski parlament vodio ozbiljnu debatu o tome da li su Tintinova politička uverenja na levom ili desnom spektru. Ili šta tek reći o činjenici da je tabla mitskog albuma Šetnja po Mesecu prodata na aukciji koju je organizovala pariska kuća Artkurijal za neverovatnih 1,55 miliona evra. Kako god posmatrali stvari, ne bismo došli do sasvim preciznog odgovora. Možda izdavači nisu imali komercijalnog interesa, možda nije bilo sredstava u datom momentu, možda ni dovoljno volje... Ne bi bilo pravedno ni povezivati eventualni subverzivni karakter glavnog junaka stripa, jer veseli i dobroćudni reporter to nema, sa cenzorskim makazama nekadašnjeg komunističkog režima. Ali, ono što Tintin jeste kroz genijalno svedeni Eržeov crtež i scenario, jeste činjenica da je reč o atlasu u slikama 20. veka, briljantnom svedočanstvu o stoleću u kome je civilizacija najviše napredovala, ali i doživela najveće ponore u svojoj istoriji. A ta podsećanja umeju da budu i te kako neprijatna i politički opasna u vremenima u kojima je stvarao. Erže svog junaka najpre šalje u okruženje Staljinovog Sovjetskog Saveza u sopstvenoj viziji Potemkinovih sela, preko Konga, tadašnje belgijske kolonije, do Amerike u vreme Velike depresije i susreta sa Al Kaponeom. Tintin će svedočiti o japanskoj okupaciji Mandžurije, putovaće Južnom Amerikom, Škotskom, na Tibetu će sresti Jetija, biće umešan i u hladnoratovski špijunski zaplet, hodaće mesecom 15 godina pre Nila Armstronga, otkriti tajni grad Inka, nesmireni duh dovešće ga i na prostore Balkana u izmaštanu zemlju Sildaviju, baš kao što će se naći i u fašističkoj Borduriji, čiji je lider Mistler više nego uverljiva karikaturalna miksura nacističkog vođe Adolfa Hitlera i italijanskog fašističkog lidera Benita Musolinija. Erže, dakle, lukavo i duhovito, doduše vodeći računa o geostrateškom položaju Belgije u datim okolnostima, secira i nemilosrdno kritikuje najvažnije događaje prošlog veka, provodeći nas elegantno i bez želje da opseni kroz kulture, običaje i specifičnosti različitih nacija. I koliko god nas u svojoj ozbiljnosti tematike lako i duhovito vodio kroz najrazličitije avanture i zaplete, treba imati na umu da je lik Tintina prvenstveno određen ključnim momentima života autora, koji je stvarajući ovo delo i te kako umeo da bude izložen javnoj kritici koja je ponekad poprimala i obrise linča. To što nikada do kraja ne saznajemo Tintinovu nacionalnost, izuzev što je jasno da živi u Briselu, sasvim lako možemo pripisati činjenici da je Eržeov otac Valonac a majka Flamanka, a on je sam sebe nazivao „sintetičkim Belgijancem“, aludirajući na istorijske nesporazume ova dva belgijska regiona. Sam Tintin nastao je po uzoru na brata Pola, a komični detektivi Tomson i Tompson kreirani su prema likovima oca i strica. Snažan pečat na Eržeov rad ostavila je činjenica da je pohađao katoličku školu, pa je otuda verovatno jedini ženski lik koji srećemo onaj operske pevačice u epizodi Smaragd gospođe Kastafjore. Uostalom, i sam lik Tintina nastaće u katoličkom časopisu Dvadeseti vek. I upravo prve dve epizode, Tintin u zemlji Sovjeta i Tintin u Kongu, doneće i prve nevolje autoru koga optužuju za ismevanje sovjetskog režima i rasizam u belgijskoj koloniji Kongu. Za vreme Drugog svetskog rata, strip će biti objavljivan pod nacističkom cenzurom u okupiranoj Belgiji, a sam Erže biće proglašen kolaboracionistom, zbog čega će mu izvesno vreme biti zabranjen pristup novinskim redakcijama. Ali, sa ove vremenske distance gledano, baš u to vreme nastaju neke od najboljih, čistokrvnih avanturističkih priča poput Tajne Jednoroga i Blaga Rakama Crvenog. NJihova politička neutralnost izvesno je bila presudna da epizode iz tog vremena budu ekranizovane u dva od tri planirana holivudska filma. Upravo u tim epizodama upoznajemo kapetana Hadoka, profesora Kalkulusa, pominjane detektive Tomsona i Tompsona koji će učiniti da Tintin prestane da bude centralni junak serijala i postane tek deo ove urnebesne družine. Ni ogroman uspeh časopisa Tintin, koji je pokrenut 1946. godine a kroz koji su prodefilovali velikani poput Albera Uderza i Renea Gošinija (koji su predstavili Asteriksa) ili Huga Prata (koji će tu objaviti bezvremenog Korta Maltezea), nije mnogo pomogao da Eržeov privatni život dobije uravnotežen tok. U tom periodu doživeo je dva nervna sloma, razveo se od prve supruge, a kako je sam govorio počeli su da ga progone snovi o „belini“, kao posledica moralnog konflikta. Upravo u tom periodu, Erže radi na albumu Tintin na Tibetu i reciklira lik kineskog studenta Čanga Čongrena, slikara i vajara koji mu je približio kinesku kulturu i tradiciju, a koga prvi put srećemo u epizodi Plavi Lotos kao izvesnog Čang Čong-Čena. Emotivni i dirljivi omaž prijatelju simbolizovao je potragu za izgubljenom nevinošću, a Tintin na Tibetu proglašen je najboljim albumom na francuskom jeziku. Sam Erže ga je apostrofirao kao najdraže delo. Uprkos tome što Erže nije dozvolio da neko nakon njegove smrti 1983. godine nastavi sa radom na serijalu koji se sastoji od 24 epizode, Tintin iako formom nalik dečjem crtežu ostaje verovatno najbolji avanturistički strip čiji ga intrigantni i inteligentni zapleti, politička satira i vešto balansirana misterija, akcija i humor čine univerzalno prihvatljivim za sve naraštaje. Uostalom, šta bi se još moglo dodati junaku za koga je i Šarl de Gol izjavio da je njegov „jedini internacionalni rival“ i kome je Dalaj Lama dodelio nagradu za promovisanje kulture Tibeta? Eržeov savršeni i svedeni crtež i te kako je uticao na pop-art a Endi Vorhol i Roj Lihtenštajn nikada nisu imali problem da to javno i izgovore. Naposletku, treba primetiti da profesija novinara nikada nije presudno određivala lik Tintina. Osim u epizodu Tintin u zemlji Sovjeta u kojoj nehajno konstatuje da bi redakciji trebalo da pošalje izveštaj, njegova profesija je samo alat kojim treba da nas provede kroz najvažnije političke i društvene mene, upozna sa novim kulturama i različitim narodima. Tintin je ovih dana napunio devedeset godina i odavno je novinarski penzioner, čak i po ovdašnjem Zakonu o radu. Ali budimo pošteni, šta bi to naivni Tintin radio u eri digitalnih medija, lažnih vesti koje postaju postfaktualna stvarnost, propagandne mašinerije gebelsovskog tipa i korporativnog novinarstva u kome je jedino merilo vrednosti profit? Pa verovatno bi vrlo brzo postao tehnološki višak ili politički nepodoban. Zato, ma koliko žalili što nema novih avantura, Erže je uradio pravu stvar ostavljajući ga u njegovom veku u kome su ipak opstajale kakve-takve moralne odrednice. Onima koji ga vole i poznaju, ponovno iščitavanje biće jednako zadovoljstvo kao i prvi susret. Opet, onima koji ga tek upoznaju, biće dragocena i duhovita povest veka koji su samo okrznuli ili o njemu samo slušali.