Juriš na Dedinje

Dedinje i okolina su oduvek bili prestižni simbol političke i ekonomske moći vladajuće nomenklature u Srbiji. Tom izazovu nisu odoleli ni predstavnici sadašnje vlasti i njima bliski pojedinci. Doduše, u početku su samo pod sumnjivim okolnostima iznajmljivali državne dedinjske vile, da bi poslednjih godina počeli i da ih kupuju. Tako su se na spisku zakupaca našle i dve kume Aleksandra Vučića, od kojih se jedna, nešto kasnije mogla pohvaliti i vlasničkim listom jedne vile. Savet za borbu protiv korupcije je još 2015. podneo detaljan izveštaj o brojnim neregularnostima prilikom zakupa vila i stanova u državnoj svojini. Izdavale su se, na primer, bez javnog konkursa, a zakupnine su bile manje od tržišnih. Međutim, epilog tog izveštaja nisu bile istrage protiv nadležnih ili promena načina rada Diposa (Diplomatskog stambenog preduzeća), firme koja se bavi izdavanjem državnih nekretnina, niti zakona i propisa u ovoj oblasti, što je sve Savet detaljno preporučio Vladi Srbije u 10 tačaka. Jedini epilog je sudski postupak koji se po tužbi Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića, vodi protiv zamenika predsednika Saveta za borbu protiv korupcije profesora Miroslava Milićevića. Petrović je tada, kao zakupac jedne državne vile, tužio profesora Milićevića, potpisnika tog izveštaja Saveta, optužujući ga za navodno neovlašćeno prikupljanje podataka o ličnosti. U izveštaju Saveta, naime, pobrojani su svi zakupci državnih vila, stanova, garaža i poslovnog prostora. Izveštaj o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini Savet je objavio 29. oktobra 2015. Pre toga je bio dostavljen Vladi Srbije, s obzirom na to da je Savet savetodavno telo Vlade. Prema propisima, ukoliko Vlada u roku od 10 dana ne odgovori na izveštaj, smatra se da se slaže sa njim. Vlada nije odgovorila do danas, ali nije ni postupila ni po jednoj od 10 preporuka Saveta. U međuvremenu, porodica Petrović nije više zakupac vile u diplomatskom naselju na Košutnjaku, nego ju je kupila za javnosti nepoznat iznos. Naime, porodica Petrović je tri i po godine iznajmljivala tu vilu od državne firme Dipos. Nakon što je Dipos najavio njenu prodaju krajem 2016, Petrović je za Politiku negirao da će da je kupi. Međutim, u januaru 2017, ovu luksuznu vilu, kako je KRIK otkrio, kupio je Mladen Vuković, vlasnik marketinške agencije Plus medija, da bi je nepun mesec kasnije prodao Maji Petrović, supruzi Nikole Petrovića. Takođe, prema navodima KRIK-a, Petrovići su kupili i plac na Dedinju od 22 ara, na kome su izgradili velelepnu građevinu. Petrović je do decembra 2016. bio direktor javnog preduzeća Elektromreže Srbije. Sa te pozicije otišao je nakon što mu je istekao četvorogodišnji mandat, a u međuvremenu je, što neposredno, što posredno, kroz zajedničke firme sa nekim ortacima, postao vlasnik više mini-hidroelektrana, protiv čije se izgradnje bune brojni građani, stručnjaci i udruženja za zaštitu prirode. Kum predsednika Srbije je dva meseca nakon što je Savet dostavio svoj izveštaj Vladi, 29. decembra 2015, preko advokatske kancelarije podneo privatnu krivičnu prijavu, navodeći da je vila čiji je zakupac zapravo njegovo mesto stanovanja, te da mu je objavljivanjem adrese ugrožena bezbednost. Prvo osnovno tužilaštvo je odbilo da vodi postupak po službenoj dužnosti, jer nisu bili tačni navodi iz te prijave da je potpredsednik Saveta službeno lice. Nakon toga Petrović podnosi privatnu tužbu tereteći profesora Milićevića za navodno krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Ta tužba je prvo podneta 28. septembra i zatim „uređena“ 2. decembra 2016, nakon čega je počeo postupak, koji je 11. februara ove godine krenuo od početka i daleko je od kraja. U beogradskom Prvom osnovnom sudu, naime, 12. septembra 2018. doneta je neobična prvostepena presuda kojom je Milićević kažnjen opomenom. Međutim, 3. decembra 2018. tročlano veće Višeg suda jednoglasno usvaja žalbu advokata potpredsednika Saveta i ukida tu presudu zbog bitnih povreda krivičnog zakona. Rešenje o ukidanju praktično je ukazalo na brojne propuste u presudi, na štetu tuženog profesora Milićevića. U rešenju se navodi da Savet vrši javna ovlašćenja, te da je neophodno imati u vidu odredbu Zakona o zaštiti podataka, kojom se propisuje da organ vlasti obrađuje lične podatke radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti i da zbog toga to može da radi bez pristanka osobe čiji se podaci obrađuju. Viši sud je upozorio i da Osnovni sud nije utvrdio ni da li je adresa vile bila zaista adresa stanovanja Nikole Petrovića, kao i da je za delo za koje se tereti profesor Milićević neophodno postojanje umišljaja. Navodi se i da treba proveriti zakonska ovlašćenja potpredsednika Saveta. Inače, Savet od smrti Verice Barać nema predsednika, pa je potpredsednik dužan da potpiše svaki izveštaj koji usvoji većina članova, čak i ako se ne slaže sa njim. Time se, iako Viši sud nije doneo konačnu odluku, već je postupak vratio na novo suđenje, prilično sužava prostor za prihvatanje Petrovićeve prijave, a prvo novo ročište zakazano je za 15. mart. Među zakupcima državnih vila, kako je otkrio Savet, bile su i neke zanimljive osobe, blisko povezane sa SNS-om i njenim predsednikom, ujedno i predsednikom Srbije. Tako je jednu od državnih vila na Dedinju iznajmljivala i advokatska kancelarija Veselinović, koju vodi Nevena Veselinović, supruga još jednog Vučićevog kuma, Gorana Veselinovića i glavna zvezda spektakularnog „dvorskog obračuna“ u najbližem predsednikovom okruženju. Ova Vučićeva kuma je iznajmljivala vilu od 192 kvadrata na placu od 10,59 ari koja je u vlasništvu države a sada je koristi Ministarstvo odbrane. A postala je i vlasnica vile od 299 kvadrata sa garažom od 22 kvadrata na placu od 11,12 ari. Ovo zdanje nije u vlasništvu države. Naknadno je legalizovano. U časopisu Ekspres čiji je vlasnik njen suprug, predsednikov kum i funkcioner SNS-a, objavljen je 21. decembra 2018. krajnje neobičan nepotpisani tekst, najavljen i na naslovnoj stranici. U tekstu se tvrdi da Nevena Veselinović dostavlja poverljive podatke iz najbližeg Vučićevog okruženja kontroverznom biznismenu Stanku Subotiću Canetu. Nevena Veselinović i Subotić se u tekstu optužuju za emotivnu, ali i poslovnu saradnju, uz tvrdnje da ona koristi bliske veze njenog, po svemu sudeći, sada bivšeg supruga, sa Vučićem. Zanimljivo je, svakako, da se u tekstu u Ekspresu, čiji je Veselinović vlasnik, ne navodi ime supruga Nevene Veselinović, već se samo pominje da je predsednikov kum i funkcioner SNS-a. Subotića su pak neki disidenti iz SNS-a, kao i Vojislav Šešelj, označili kao jednog od finansijera naprednjaka. „Nevena Veselinović, odskora poznata beogradska advokatica, supruga je uticajnog funkcionera SNS i kuma predsednika države. Moć i uticaj, i sledstveno tome novac, crpela je upotrebljavajući i koristeći pomenute okolnosti. Muža, kuma, stranku, sa eksplicitnim pozivanjem na iste... Tako je isprva skromna advokatska praksa, ako je verovati izveštajima APR enormno porasla... Da se ne lažemo, opšte je poznato da su u srpskom pravosuđu najvažniji poznanstvo i uticaj. Ono čuveno ko kod koga može nešto da završi“, piše u Ekspresu, čime se ne otkriva samo sukob „u porodici“, nego i kako vlast shvata ulogu pravosuđa. Među zakupcima državne vile u Diplomatskoj koloniji bilo je i preduzeće Partizan Tek, u vlasništvu Slobodana Tešića, koji se zbog ilegalnog izvoza oružja godinama nalazio na crnoj listi Ujedinjenih nacija. NJegova ćerka Danijela bila je na listi SNS-a na parlamentarnim izborima 2012, nakon čega se zaposlila u Ministarstvu spoljnih poslova. Prvi ministar spoljnih poslova iz redova SNS-a, Ivan Mrkić dao je Tešiću diplomatski pasoš, a već 2013. naporima srpske diplomatije sklonjen je i sa crne liste UN. Sjedinjene Američke Države stavile su, međutim, Tešića 21. decembra 2017. na njihovu crnu listu 39 pojedinaca, označivši ga kao „jednog od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu“, koji je, uzgred, kršio međunarodne sankcija za izvoz oružja u Liberiju. U tom dokumentu se navodi da je Tešić podmićivao sve one od kojih bi mogao da ima koristi. Inače, poznato je da je u Srbiji finansirao Fondaciju „Dragica Nikolić“, koju je osnovala supruga bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Računi svih firmi koji se u SAD vode na Tešićevo ime su u blokadi i njemu je zabranjeno poslovanje sa američkim državljanima. Prema navodima iz američkog izveštaja, Tešić poseduje ili kontroliše dve kompanije iz Srbije (Partizan Tek, koja je zakupila državnu vilu na Dedinju i Tehnoglobal sistem) i dve sa Kipra (Gravit limitid i Karso limitid). Među zakupcima državnih vila bio je još jedan trgovac oružjem, koji je naknadno dobio i srpski pasoš. Vilu u kojoj je, za vreme predsedničkog mandata, živeo Boris Tadić iznajmio je Muhamed Jusuf Dahlan, protiv koga je u Palestini pokrenut postupak zbog sumnji da je proneverio stotine miliona evra. Dahlan je jedan od zagovornika političkog i ekonomskog zbližavanja Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i posrednik u pregovorima Abu Dabija i Beograda. On je jedan od zaslužnih za zbližavanje šeika Mohameda bin Zajeda al Nahjana sa sadašnjim srpskim vlastima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić šeika je nekoliko puta javno oslovio sa „moj prijatelj“. Bivši predsednik Tomislav Nikolić, odlikovao je Dahlana 2013. Ordenom srpske zastave drugog stepena. Između februara 2013. i juna 2014. Dahlan, njegova supruga, četvoro dece, rođak i pet najbližih političkih saradnika, dobili su srpsko državljanstvo. Palestinski predsednik Mahmud Abas je optužio Dahlana za korupciju i povezao ga sa „ubistvom“ Arafata. Inače i Nikolić, nakon što mu je istekao predsednički mandat, ali i nakon odluke da 2017, ipak, ne bude Vučićev protivkandidat na predsedničkim izborima, dobio je, Uredbom Vlade na korišćenje izuzetno luksuznu vilu na Dedinju, namenjenu predsedniku Republike. U izveštaju Saveta, u kome su posebno apostrofirani kao zakupci Petrović, Veselinović, Tešić i Dahlan, piše: „Zakupci su često bili fizička i pravna lica koja ranije nisu zakupljivala predmetne nepokretnosti, pa se postavlja pitanje kako su oni saznali da je baš ta nepokretnost slobodna, osim ako su nepokretnosti dodeljivane privilegovanim pojedincima po prethodnom dogovoru“. Navodi se i da su među onima koji plaćaju nižu zakupninu od tržišne i visoko pozicionirani pripadnici MUP-a i BIA, kao i službenici brojnih ministarstava. Savet je upozorio da se državna svojina prema zakonu može dati u zakup polazeći od tržišne vrednosti i posle javnog nadmetanja. Navodi se i da zakon propisuje neposrednu pogodbu samo kada je to jedino moguće rešenje, a da je Dipos izdavao nekretnine u zakup isključivo neposrednom pogodbom. U izveštaju se ističe da Diops vrednost vila i stanova procenjuje na daleko manju od tržišne uz ocenu: „Primetno je iskazivanje imovine po nezakonitim metodama.“ Kao primeri za ovo, navode se vile u ulicama Generala Vasića 5 (iako ima 556,22 kvadrata vrednost joj je procenjena na 17.000 evra) i u Botićevoj 8 (kuća od 426 kvadrata procenjena je na samo 15.000 evra). Inače u izveštaju se konstatuje da je Savet utvrdio da je tokom vladavine Miloševića „veliki broj nepokretnosti otuđen iz javne svojine na nezakonit način“. U to vreme u vlasti su participirali današnji vlastodršci. Sadašnji predsednik Srbije i SNS je uoči NATO bombardovanja, kao ministar informisanja dobio od države stan od 118 kvadrata, koji je kasnije otkupio. Zbog toga je Vučić u martu 2002, po zakonu koji je predložila vlada Zorana Đinđića, platio porez na ekstraprofit u iznosu od 48.500 evra. I Tomislav Nikolić je, kao potpredsednik Savezne vlade, tada dobio stan od 187 kvadrata, za koji mu je kasnije naplaćen ekstraprofit. Savet je dao 10 preporuka prevashodno Vladi Srbije. Preporučio je Vladi da naloži sveobuhvatan popis imovine u vlasništvu Srbije, da se odredi ko tu imovinu koristi, po kom pravnom osnovu, da se proceni njena realna vrednost i otklone utvrđene nepravilnosti. Predloženo je Vladi da pokrene postupke protiv odgovornih lica iz Republičke direkcija za imovinu Srbije i Diposa, a da se Poreskoj upravi naloži da preispita plaćanje PDV (s obzirom na to da se zakup godinama plaćao po cenama nižim od tržišnih) i pokrene adekvatne postupke, odnosno da izvrši vanrednu i sveobuhvatnu poresku kontrolu poslovanja Diposa. I tada i danas direktor Diposa je Đoko Krivokapić. Savet je predložio Vladi i da naloži Diposu da državne nekretnine izdaje u zakup u skladu sa zakonom i uredbom, s tim da se prethodno ti propisi moraju uskladiti. Vladi je preporučeno i da predloži izmene Zakona o javnoj svojini i da likvidira Dipos, a da njegove poslove prenese na Republičku direkciju za imovinu, čime bi se centralizovalo upravljanje državnom imovinom. Poslednja preporuka je da Vlada obaveže zaključkom Direkciju da pokrene sudske postupke za raskide ugovora o zakupu državnih nepokretnosti. Iako je od usvajanja ovog izveštaja prošlo više od tri godine, vlade Aleksandra Vučića i Ane Brnabić do danas nisu prihvatile nijednu preporuku. Dipos i dalje postoji, a pojedine vredne vile, koje su se izdavale ljudima bliskim vlastima, u međuvremenu su postale privatno vlasništvo. Među novim vlasnicima je i Vučićeva kuma. Umesto da razmatra izveštaje Saveta, Vlada čak pokušava da ga kontroliše. Transparentnost Srbija u svom izveštaju utvrđuje: „Menja se sastav Saveta uključenjem predstavnika ministarstava Vlade, što bi za očekivanu posledicu imalo umanjenje faktičke nezavisnosti, umesto da se rešava stvarni problem - to što Vlada uporno ne razmatra izveštaje svojih savetodavaca.“ Savet je u Izveštaju ukazao na korupciju sa vilama i stanovima koji pripadaju svim građanima Srbije. Jedina reakcije vlasti da pokuša da suzi samostalnost Saveta otkriva da bi oni sve te slučajeve najradije sakrili, što samo povećava sumnje na korupciju. Činjenica da na navode Saveta tužilaštvo nije reagovalo, te da se trenutno vodi samo postupak po tužbi predsednikovog kuma, razotkriva nešto još gore - nepostojanje pravne države.