„Budućnost Srbije“ bez budućnosti

Dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da iz njega izađe, kaže narodna poslovica. Opisuje osobu koja se polakomila na nešto za šta je mislila da će joj doneti koristi, ali se ispostavilo da joj, ipak, donosi više štete, pa ne pita šta košta da se iz svega toga izvuče. U slučaju simpatizera vladajuće stranke ova poslovica glasila bi: „Dobio bot jedan sendvič da dođe na miting Aleksandra Vučića, a traže mu dva da sa njega izađe.“ Tako bi ukratko mogla da se opiše situacija sa političkog skupa u Pančevu, na kojem je predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio u sklopu kampanje „Budućnost Srbije“. Tamo su ljudi koji su prisustvovali predsednikovom govoru na različite načine bili sprečavani da sa tog događaja odu. U boljem slučaju bivali su upozoravani da će biti fotografisani ako napuste skup, pa će te slike, razume se, biti prosleđene tamo gde treba, a u gorem slučaju bili su i fizički sprečavani da izađu iz prostora koji je, inače, bio ograđen metalnom ogradom. I sa koncerta Rolingstonsa, za koji je inače platio paprenu cenu karte, posetilac može da ode ako mu se repertoar iz bilo kojeg razloga ne dopadne, ali ne može sa Vučićevog političkog skupa. Na silu dovedeni, na silu moraju i da ostanu do kraja. Možda je to u stvari ta „Budućnost Srbije“; da svi budemo zarobljeni u jednom prostoru neslobode iz kojeg ne možemo da izađemo, a neki lik nam sve vreme drži političke govore, koji su isti, i isti, i isti, i ponovo isti i tome nema kraja. Mada, ako malo razmislimo, to se ne razlikuje mnogo ni od prošlosti Srbije u poslednjih šest-sedam godina. Kao ni od sadašnjosti. Uključite bilo koju televiziju sa nacionalnom frekvencijom. Ali, čemu uopšte služi ta kampanja, očigledno osmišljena i sklepana na brzinu? Analitičari tvrde da je cela akcija iznuđena i da predstavlja odgovor predsednika na građanske proteste, koji se nezaustavljivo šire po Srbiji i rastu iz dana u dan. Vučić, sa druge strane, tvrdi da na ovaj način želi da građanima predstavi rezultate svog rada i rada Vlade... dobro, rezultate svog rada... kao i da sasluša probleme građana. Možda će vam delovati opravdano da upitate: „Pa, zar ne predstavlja rezultate svog rada 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, sa svih mogućih televizijskih, radijskih i tabloidnih frekvencija“? Ali, predsednik ipak zna nešto što vi ne znate. Shvatio je koliko ljudi u Srbiji uopšte ne konzumira nikakve medije, pa je zato rešio da ih sve obiđe i lično im ispriča kakve Srbija neverovatne uspehe postiže na svim poljima. „Dobar dan, da li imate malo vremena da popričamo o neverovatnim uspesima Srbije, to jest predsednika Aleksandra Vučića, to jest mene? Je l’ to kuvate pasulj? Mmmmm, mogao bih i ja jedan tanjir, ako nije problem? A punjene lignje nemate?“ Drugo pitanje koje se nameće jeste zašto predsednik sada ide od vrata do vrata da rešava probleme građana, ako je pre nekoliko godina već otvorio svoja vrata, i to od pet sati ujutru, za građane kojima je potrebno rešenje nekog problema? Pogađate, zato što sada ide i rešava probleme samo onim građanima koji su bili suviše skromni ili stidljivi da onog jednog jutra pre nekoliko godina, kada je predsednik primao građane, dođu da mu se požale na svoje nedaće. Sve u svemu, ako ne pratite medije ili imate neki problem, pripremite se. Niko neće biti pošteđen.