Jedini od pet miliona

Ko bi rekao da će „Budućnost Srbije“ toliko da liči na prošlost Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. A već prilikom obilaska prvog od 29 okruga, u sklopu turneje, na kojoj će građanima predstaviti najnovije hitove, domaćini iz Vranja i okoline potrudili su iz petnih žila da predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekaju kao onomad najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti. Na snimku se nije video, ali sve vreme zamišljao sam, negde iza predsednika, koji je sa neskrivenim zadovoljstvom aplaudirao u ritmu tam-tama, Marka Đurića, nestrpljivo iščekujući da skromni aranžman dečje pesmice oplemeni svojim prepoznatljivim glasom i da u stilu repera upadne sa refrenom „Aco, Srbine“... Zašto je Vučić krenuo u kampanju „Budućnost Srbije“? Da još jednom pokaže da nije predsednik svih građana, pogotovu onih koji pod sloganom „jedan od pet miliona“ šetaju ulicama sve većeg broja gradova? Zar nije logičnije da je - pre nego što je krenuo u zagrljaj onima koji ga obožavaju kao jedinog od pet miliona - bar pokušao nezadovoljnima da objasni šta je uradio za sedam godina vlasti i zašto nije ispunio bar neka obećanja? I da im prvi put jasno kaže dokle će za sve što ne valja biti kriva bivša vlast? Još pet, sedam, deset godina? Kada će u Srbiji odgovornost za ono što ne valja preuzeti aktuelna vlast? Ili će za sve biti krivi bivši? Žuti lopovi? Crvena banda? Crveno-crna koalicija? Ili možda neka dinastija? U redu, ali koja, Karađorđevići, Obrenovići? Ili će, s obzirom na to da se u junu navršava 630 godina od boja na Kosovu, neko pokušati da krivicu za sve svali na Miloša Obilića ili Vuka Brankovića? Ima li kraja? Dokle će nas vraćati u prošlost i koliko će još naše sadašnjosti biti potrošeno zarad obećanja da nas već za godinu, dve čeka ružičasta budućnost? Već prvog dana turneje, u Vranju, Vučić je položio novi kamen temeljac. Ovoga puta za stanove, koje će pripadnici Vojske, MUP-a i BIA moći da kupe na kredit, po ceni od 400 evra. To me podsetilo na onaj stari vic, kad pijanac pita drugara da li je čuo za kafanu u kojoj porcija ćevapa, salata i pivo koštaju manje od 100 dinara, a nije skupštinski restoran. Gde to ima? Ma nema nigde, ali priznaj da je jeftino. Ne tvrdim da cena od 400 evra po kvadratu nije moguća (ako se država odrekne svih naknada i još malo dotira iz budžeta), samo se sećam da je u januaru 2018. Vučić pominjao da će koštati od 300 do 350 evra, pa se pitam kolika će cena biti kada budu gotovi. A još više me interesuje šta bi od njegove najave da će gradnja tih stanova doprineti većem rastu bruto domaćeg proizvoda Srbije, jer je sam priznao da u Vranju te stanove gradi firma iz – Turske. Pa mi se nekako nameće zaključak da će gradnja tih stanova više doprineti rastu turskog nego srpskog BDP-a. Na stranu što su izgradnjom jeftinih stanova za pripadnike bezbednosnih službi i predsednik Vučić i kompletna Vlada na delu pokazali ko im je od zaposlenih u javnim službama najvažniji. Jesu li to kadrovi koji će na svojim plećima izneti najavljenu digitalizaciju Srbije? Ili vlast ima više simpatije za „ministarstva sile“ zato što mladi naučnici i profesori univerziteta, na kojima bi trebalo da se bazira razvoj zemlje, ionako šetaju po ulicama, pa njima stanovi i ne trebaju? Kao ni lekarima i medicinskim sestrama, jer već planiraju da napuste Srbiju i odu da rade u neku od zemalja EU. Pre nego što je Vučić krenuo na ekskurziju, njemu naklonjeni tabloidi su kao po komandi objavili istu vest – Sergej Trifunović jeo sa predstavnicima ambasade SAD u Beogradu patku od 25.000 dinara. To, očito, nije bila novinarska, već kineska patka. I to zaista nije fer. Pa, ispada da za jednu kinesku patku od 25.000 dinara mi Kinezima moramo da izvezemo skoro pola tone pilećih nogica i svinjskih papaka. Pink je, pak, objavio da je Dragan Đilas u Briselu „na lošem engleskom“ opanjkavao vlast u Srbiji. U skladu sa dobrim novinarskim običajima, Pink krije izvor. Možda i opravdano, ako im je to dojavila poslanica SNS Dubravka Filipovski. A sigurno bi prošla poligraf, jer posle spektakularnog nastupa u Strazburu, svi znaju da ona Đilasov engleski ništa ne bi razumela.