Insinuacije umesto pitanja

Iako gospođa Popović ne očekuje, zapravo ne želi odgovor na pitanja koja nam je postavila, RZS će, kao uvek do sada, dati odgovore pre svega zbog čitalaca koji se ovakvim pitanjima, zapravo konstatacijama i insinuacijama, svesno dovode u zabunu. Prvo pitanje se odnosi na seriju podataka o BDP-u od 1995. do 2004. i ona (uz bespotrebnu dramatizaciju) pita zašto ovi podaci nisu i kada će biti objavljeni. Nikakve misterije ovde nema. Evrostatova politika velike revizije dopušta dvokratnu transmisiju revidiranih podataka uz ograničenje da prva serija mora obuhvatiti najmanje desetogodišnji period (što je RZS ispunio), a da se kompletna serija dostavi do kraja utvrđenog roka - septembar 2019. (što će RZS ispuniti). RZS je iskoristio mogućnost dvokratne transmisije revidiranih podataka isključivo zbog obima i kompleksnosti procesa revizije, a u svojim saopštenjima od 1. oktobra i 30. novembra 2018. istaknuto je da će se revizija za podatke od 1995. do 2004. sprovesti tokom 2019. i celokupan proces finalizirati u skladu sa rokovima Evrostata. Dakle, reč je o uobičajenoj, dopuštenoj praksi koja je dogovorena i sa Evrostatom i MMF-om. Podaci za period 1995-2004. biće publikovani 30. septembra 2019. U drugom pitanju, gđa Popović traži od nas da potvrdimo (tačnije demantujemo) nešto što nikada nismo izjavili, niti tvrdili. Dakle, ne tvrdimo da su kvartalni računi pouzdaniji od godišnjih računa. Ne sporimo vaše pravo da dajete negativne (paušalne i neobjektivne) ocene i mišljenja o nacionalnim računima, ali, bilo bi korektno da nam se ne pripisuje ono što nismo izjavili. Odgovor na treće pitanje (Zašto prilikom balansiranja dajete prednost gruboj proceni sive ekonomije umesto pouzdanijim podacima?) teško je dati, jer je apsurdno i odražava nepoznavanje samog procesa kompilacije nacionalnih računa i balansiranja proizvodne i rashodne strane BDP-a. Naravno da se agregati nacionalnih računa koji se smatraju pouzdanijim (kao što su potrošnja države, investicije u osnovna sredstva i uvozno-izvozne transakcije), po pravilu ne koriste za prilagođavanje tj. balansiranje. Iz samog pitanja možemo zaključiti da gđa Popović smatra, upravo suprotno, da bi prilikom balansiranja trebalo da vršimo prilagođavanja na onim agregatima koji se smatraju pouzdanijim, što je upravo, kako ona sama kaže, „zabranjeni smer kretanja“, tj. praksa koju nijedna nacionalna statistika ne primenjuje.