Zločini o kojima odlučuje politika

Srbija će, po svemu sudeći, dobiti zvaničan zahtev SAD da izruči osumnjičene za ubistvo trojice američkih državljana braće Bitići - Iljija, Agrona i Mehmeta. Očekuje se da će prvi na listi za izručenje biti Goran Radosavljević Guri, doskora visoki funkcioner SNS-a, koga je prema tvrdnjama američkih kongresmena i porodice Bitići predsednik Aleksandar Vučić, u razgovorima sa njima, označio kao odgovornog za ovaj zločin. „Predsednik Vučić je stalno govorio da je rešavanje ubistava moje braće odgovornost Srbije. To se nije promenilo. On je nama i američkim zvaničnicima rekao da je za ubistva odgovoran Guri Radosavljević, ali ga i dalje štiti. On pokazuje da radije štiti ratne zločince nego vladavinu prava. Sve dok ne pokaže drugačije, SAD i EU ne bi trebalo da prevare njegova prazna obećanja“, kaže za NIN Ilir Bitići kome su tri brata ubijena u Petrovom Selu 8. jula 1999, a tela su pronađena 2001. U rezoluciji Senata SAD iz 2017. pominju se osim Radosavljevića, koji je u vreme ubistva bio šef odseka Posebnih jedinica policije (PJP) i komandant Nastavnog centra u Petrovom Selu, i tada prvi policajac Srbije Vlastimir Đorđević, kao i Vučićev kolega iz vlade sa kraja 90-ih ministar policije Vlajko Stojiljković koji se ubio 2002. Đorđević je osuđen u Hagu na 18 godina zatvora zbog progona seksualnim zlostavljanjem i zločina protiv čovečnosti na Kosovu. On bi nakon trećine odslužene kazne mogao da bude na slobodi ove godine, pa bi u tom slučaju i njegovo ime moglo biti na zahtevu SAD za izručenje. Pre rezolucije četvorica američkih kongresmena su pisala potpredsedniku SAD Majku Pensu obaveštavajući ga: „Predsednik Vučić je nastavio da održava bliske odnose sa glavnim osumnjičenim u ovom slučaju, Goranom Radosavljevićem... Sve ovo se dogodilo uprkos njegovim uveravanjima da je Radosavljević odgovoran za navedene zločine. Zaključak je da predsednik Vučić ne drži obećanja i ne poštuje odlučnost američke vlade da traži pravdu u slučaju Bitići.“ Skupština Srbije na 20-godišnjicu ubistva treba da potvrdi sporazum o međusobnom izručenju koji su avgusta 2016. potpisali ministarka pravde Nela Kuburović i američki ambasador Kajl Skat. Sporazum ima jedno ograničenje da svaka država ima diskreciono pravo da odbije izručenje za krivično delo počinjeno pre 1. januara 2005. U Ministarstvu pravde Srbije nam je rečeno da „praktično to znači da obe države, po sopstvenoj proceni, mogu da odluče da li će traženo lice izručiti ili neće, čak i ako su ispunjeni svi zakonski uslovi za izručenje, a koje utvrđuje sud“. Ivana Žanić, iz Fonda za humanitarno pravo koji je zastupao porodicu Bitići, kaže da će o izručenju odlučivati politika, a ne pravo. „Iskustvo od prethodnih 20 godina nam govori da je Radosavljević jači od zakona i da će u ovom slučaju Srbija iskoristiti diskreciono pravo. Obaveza je srpskih institucija da prekinu praksu selektivne pravde i zaštite onih koji su bliski sa vladajućom strankom i da konačno sprovedu istražne radnje i optuže odgovorne.“ Bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević takođe očekuje „da će SAD tražiti izručenje osumnjičenih za ubistvo braće Bitići“. On je napomenuo da je utvrđeno da je naređenje za ubistvo stiglo od ministra Vlajka Stojiljkovića i išlo je preko struktura MUP-a, a da to nije moglo bez znanja Slobodana Miloševića. Advokat Boža Prelević, branilac Sretena Popovića i Miloša Stojanovića (kojima je jedino suđeno u Srbiji za pomaganje u ubistvu Bitićija), i zastupnik Radosavljevića, navodi da je izručenje političko pitanje. „Radi se o bezumnom zločinu nad nevinim Albancima i obaveza Srbije je da otkrije počinioce. Sud nije našao dokaze protiv Popovića i Stojanovića i nije bilo primedbi na konačnu oslobađajuću presudu. Zločin nije bio moguć bez ministra Stojiljkovića, što je potvrdio i Vlastimir Đorđević. Nijedan dokaz nije izveden o umešanosti Radosavljevića. Ukoliko američka administracija ima dokaz bilo bi bolje da ga dostavi srpskom tužilaštvu. Američki sud nikoga neće osuditi bez dokaza. Osnovno je pronaći dokaze da bi ovaj strašan zločin bio razotkriven“, tvrdi Prelević. Prema saznanjima NIN-a Aleksandar Vučić je još kao potpredsednik tada opozicione SNS od svojih prijatelja iz vlasti bio obavešten o neformalnom iskazu jednog svedoka koga su srpski istražitelji ispitivali u jednoj zapadnoevropskoj zemlji prvi put 2010. Ovaj svedok koga ćemo označiti sa H bio je sa Radosavljevićem u vreme zločina i njega je označio kao osobu koja je sprovela naređenje za ubistvo Bitićija. Imenovao je i neposredne izvršioce instruktore u Petrovom Selu - jednog iz Jedinice za specijalne operacije i drugog iz Posebne jedinice policije. Proverom baznih stanica mobilne telefonije potvrđeni su navodi svedoka H gde se nalazio sa Radosavljevićem u to vreme. Sa ovim dokazima bili su upoznati i u SAD jer je još ministar pravde Zoran Stojković 27. jula 2006. dao odobrenje da svakoj radnji koju preduzimaju srpski istražitelji tužioci, policajci i istražni sudija prisustvuju nadležni iz Amerike - kancelarije javnog tužioca za okrug Kolumbije, Odeljenja za nacionalnu bezbednost, i FBI. U SAD se maja 2007. otvara istraga. Američki istražitelji su takođe uzeli iskaz od svedoka H. Ovaj svedok u Srbiji do danas nije dao zvaničan iskaz. Prvo su mu predstavnici Srbije ponudili da u SAD dobije zaštitu, ali su Amerikanci, kako saznajemo, tada poručili da to Srbija treba da reši, što je izazvalo zastoj. Ubrzo po dolasku SNS-a na vlast dešavaju se čudne stvari sa svedokom H. Srpski istražitelji se opet sastaju sa ovim svedokom u jednom gradu na severu Evrope, ali im on pokazuje SMS poruke koje je dobio i u kojima se navodi da se sastaje sa njima i upozorava: „Pazi šta pričaš!“ Policija je imala obavezu da tužioce odmah obavesti ako svedok H uđe u Srbiju. Međutim, oni su naknadno javili da je bio u Srbiji 18 dana, te da su ga priveli i odveli na poligraf koji je prošao. Čudne stvari su se dešavale i nakon što su Vlastimira Đorđevića u Hagu posetili srpski istražitelji. Ubrzo nakon njih su ga obišli ministri policije i pravde Nebojša Stefanović i Nikola Selaković, a zatim je Vojislav Šešelj javno izjavio kako se bivši prvi policajac sprema da „propeva“. Đorđević je nakon toga svoju izjavu suzio da mu je ministar Stojiljković tražio da prenese naređenje da se braća Bitići privedu i da ne zna šta se potom dešavalo. Dragoljub Stanković, nadležni tužilac u postupku protiv Popovića i Stankovića, izneo je u završnoj reči problem sa svedocima. „Radi se o zločinu koji je izvršen od strane pripadnika MUP-a Srbije, po nalogu tadašnjih rukovodećih ljudi iz tog istog MUP-a, rukovodećih ljudi iz vlasti... Logično je da se istina tražila i od onih svedoka koji su u to vreme bili u MUP-u i njenom vrhu. Iskaze ovih svedoka karakteriše nedostatak sećanja i prećutkivanje bilo kakvog relevantnog podatka o konačnoj sudbini oštećenih. Normalan čovek ne može zamisliti situaciju da se zločin odigrava upravo naočigled tolikog broja ljudi, a da se istovremeno niko od tih ljudi ne nađe odgovornim da ispriča istinu.“ Izgleda da se ono što Vučić govori javno razlikuje od onoga što kaže na zatvorenim sastancima. Potvrdio je da je nedavno u Minhenu u razgovoru sa američkim kongresmenima spominjan Radosavljević, ali je poslao, čini se, poruku za unutrašnju propagandu. „Ne može meni niko da traži da ja nekog izručim. Oni mogu da kažu šta su njihova nadanja... Ja sam pitao imate li određene dokaze, ali dokaze nisam dobio.“ Na kraju teksta rezolucije Senata se navodi: „Napredak u rešavanju ovog slučaja ili nedostatak istog treba da ostane značajan faktor koji će odrediti buduće odnose između SAD i Srbije.“ Vučić, koji je ne tako davno organizovao demonstracije protiv izručenja Hagu, uskoro će odlučivati da li će isporučiti stranačkog kolegu, koga je sam pred Amerikancima označio kao krivca, ili će Srbiju uvesti u problem sa svetskom silom.