Zidanje kampanje

Tramp je od Kongresa za zid na granici sa Meksikom dobio 1,3 umesto 5,7 milijardi dolara, pa će ostatak sredstava nadomestiti iz budžeta Pentagona i Sekretarijata za finansije, uz pomoć vanrednog stanja. Reč je o mehanizmu iz 1976. koji predsedniku omogućava da u određenim situacijama uzme novac iz federalnog budžeta bez odobrenja Kongresa. Do sada je upotrebljen 60 puta, obično za prirodne katastrofe, krize, terorizam. Ništa preterano sporno. U ovom slučaju deluje da je predsednik proglasio vanredno stanje da bi ispunio svoje predizborno obećanje i zaobišao Kongres koji se tom obećanju protivi. Analitičari upozoravaju da je Trampova odluka opasan presedan jer će svaki predsednik moći da zaobilazi Kongres kad god mu padne na pamet. Donald Tramp još od kampanje tvrdi da je na granici Meksika i SAD kriza sa ilegalnim imigrantima i da je zato potreban zid. NJegovi protivnici kažu da je krizu izmislio i pitaju zašto je tek sad uzeo novac za zid ako kriza traje godinama? Problematična je i Trampova izjava da „ne mora to da uradi, ali da želi da ubrza gradnju zida“ i onda se svi pitaju zašto vanredno stanje ako ne mora? Pre nego što je kazao da „ne mora“, Tramp je izneo argumente u prilog krizi na granici i vanrednom stanju: da u SAD ulazi najveći broj ilegalnih imigranata ikad zabeležen i velika količina droge. Poziva se na „mnoge podatke“ među kojima i Sekretarijata za unutrašnju bezbednost. Na sajtu tog sekretarijata stoji izveštaj o broju ilegalnih imigranata u SAD iz 2015, ali se ne navode ilegalni ulasci u zemlju. Precizniji su podaci Uprave za granice i carine koje Tramp nije naveo - da broj ilegalnih imigranta u 2018. i 2017. nije najveći u proteklih pet godina. Tramp tvrdi da se kroz delove granice na kojima nema ograde unosi najviše droge. Američka agencija za borbu protiv narkotika DEA u svom izveštaju piše se najveća količina droge (heroina) unese na legalnim graničnim prelazima. Osim statistika, zbunjuju i mediji: Si-En-En izveštava o mirnoj situaciji, Foks prikazuje gužvu na granici i „invaziju“ imigranata. Demokrate, međutim, kažu da je sve jasno: Trampova odluka je „uzurpacija moći razočaranog predsednika koji nije dobio ono što hoće u ustavom propisanom procesu“. Zato najavljuju da će odluku o vanrednom stanju pokušati da obore u Kongresu i na sudu. Prva opcija je malo verovatna. Čak i da odluka prođe oba doma Kongresa, bila bi potrebna dvotrećinska većina i u Predstavničkom domu i Senatu da se obori Trampov veto. Iako je zid planiran na granici Teksasa i Meksika, tužbu protiv Trampa je prvi najavio državni tužilac Kalifornije Havijer Bersera. U međuvremenu, 16 američkih saveznih država, predvođenih upravo Kalifornijom, tužilo je predsednikovu administraciju zbog odluke da proglasi vanredno stanje. Sudske procese su već pokrenule i neke nevladine organizacije. Ali, Tramp je to očekivao. I predvideo da će ova odluka proći isto kao ona o zabrani ulaska u SAD za državljane pojedinih muslimanskih zemalja. „Tužiće me, pa će sudovi da blokiraju odluku, onda ćemo pred Vrhovni sud koji će, nadam se, presuditi u moju korist“, rekao je Tramp. Predsednik je samouveren jer u Vrhovnom sudu sedi većina od pet konzervativnih sudija, od kojih je postavio dvojicu. Ali sa predsednikom suda, DŽonom Robertsom, Tramp se već posvađao na Tviteru, a Roberts je u nekim slučajevima bio uz liberalne sudije, iako je konzervativac. Pravnici veruju i da je Trampova odluka na legalnim staklenim nogama, jer u sistemu kontrole i ravnoteže vlasti Kongres ima zadnju reč u raspodeli budžeta. Ako sudovi blokiraju sprovođenje odluke o vanrednom stanju, izgradnja zida će čekati dok o tome konačno ne odluči Vrhovni sud. Što znači da će i u kampanji za 2020. Donald Tramp svojim glasačima obećati – zid. Za razliku od fizičke barijere, kampanja se zasad uspešno zida.