Žestoke priče

Šta gledati na Festu – nezaobilazna je dilema s početka februara, kada su ulaznice za najprestižniju filmsku manifestaciju kod nas već uveliko u prodaji. Kako odabrati pravi film u mnoštvu kakav program nudi? Šta je uopšte dobar film i po kojim kriterijumima sagledati ono što je od recentne produkcije trenutno aktuelno? Ove godine, ta dilema čini se još dramatičnijom. Jer Festova ponuda (od 22. februara do 3. marta) sačinjena je od više od stotinu naslova iz čitavog sveta, među kojima je većina onih „za ne propustiti“. Kako onda izdvojiti pravi naslov od mnogih, koji su obeležili minulu sezonu? Lako je birati filmove po festivalskim hitovima ili onima koji se bore za visoka filmska priznanja. Fest otvara jedan od omiljenih prošle godine, iza kojeg stoji već potvrđena autorska ekipa. Miljenica Jorgosa Lantimosa važila je za favorita još pre premijernog prikazivanja za Venecijanskom festivalu prošle godine. Reditelj Jastoga i Očnjaka, sada okuplja vrhunski glumački trio sastavljen od Olivije Kolman, Rejčel Vajs i Eme Stoun kako bi ispričao priču o vladavini manje poznate engleske kraljice Ane, i to u vrlo zanimljivom trenutku – kada dve žene počinju da se bore za titulu njene miljenice. Ta borba, u interpretaciji danas najuspešnijeg i najprepoznatljivijeg grčkog reditelja ispunjena je obiljem ironije i crnog humora. Među oskarovskim i drugim favoritima su i ostali prepoznatljivi naslovi – politička satira Čovek iz senke Adama Mekeja, sa ponovo neprepoznatljivim Kristijanom Bejlom u ulozi Dika Čejnija, čoveka koji je u mnogo čemu oblikovao svet kakav danas znamo; drama iz Harlema Šapat ulice Berija DŽenkinsa, koji je osvojio publiku pa i Oskare filmom Mesečina pre nekoliko godina; porodična drama Žena Bjorna Rungea koja bi glumici Glen Klouz trebalo da donese konačno davno zasluženog Oskara, te biografski film Zelena knjiga Pitera Farelija o prijateljstvu dvojice muškaraca, razdvojenih i klasnim, rasnim i intelektualnim razlikama. Među kvalitetnim naslovima za koje očito nije bilo dovoljno lobiranja da se nađu među nagrađenima ili nominovanima su i Dobro došli u Marven Roberta Zemekisa, Pitanje pola Mimi Leder, Zakon o deci Ričarda Ajera, Stanlio i Olio o čuvenom komičarskom dvojcu, Glorija Bel Sebastijana Lelija… što ne znači da ih treba zaobići na Festu. A među ekstravagancijama svakako su Suspirija Luke Gvadanjina, kao vrlo osobeni rimejk čuvenog klasika Darija Arđenta i Kuća koju je DŽek sagradio Larsa fon Trira, sa nedavnim gostom Kustendorfa Metom Dilonom i nedavno preminulim Brunom Gancom, o serijskom ubici i bizarnim incidentima koje je inicirao. Što opet ne znači da su za preporuku široj bioskopskoj publici. Fest će obeležiti i povratak domaće kinematografije! Nakon katastrofalne prošlogodišnje ponude srpskih filmova, ove godine izbor je znatno širi – Šavovi Miroslava Terzića već su dokazali kvalitet na Berlinskom filmskom festivalu, a od premijera tu su Delirijum tremens, adaptacija poznatog komada Gorana Markovića i ovog puta u njegovoj režiji; Pijavice Dragana Marinkovića, adaptacija istoimenog romana našeg proslavljenog pisca Davida Albaharija sa Lazarom Ristovskim i Nikolom Đuričkom u glavnim ulogama; triler neobičnog naslova Psi umiru sami debitanta Nikole Petrovića, očito blizak sličnim ostvarenjima nordijskih produkcija; mladalačka drama Reži Koste Đorđevića, koji jednu tinejdžerku dovodi do brojnih neprijatnih istina; garažni film Aleksandra Saše Radojevića o majki i ćerki zaljubljenima u istog čoveka; a Kusturica priča priču o Pepeu Muhiki… Možda najočekivaniji među njima je dokumentarni film Gorana Radovanovića Slučaj Makavejev ili proces u bioskopskoj sali u kome se preispituje pozicija umetnika u socijalističkoj Jugoslaviji, i politička i društvena klima u kojoj je sa javnih govornica i pod pokroviteljstvom Komunističke partije osuđivan jedan film kao što je Misterije organizma. Našem nedavno preminulom sineasti posvećen je i omaž u programu Fest klasik, kao i Polu Morisiju i Stivenu Frirsu… Srbija je bila manjinski producent i drugih uspešnih filmova. Jedan od njih osvojio je Srebrnog medveda za režiju na Berlinalu. U pitanju je Bio sam kod kuće, ali… Angele Šanelec, koja će sa svojom ekipom biti i gost Festa. Tu su i filmovi Sam samcat Bobe Jelčića, porodična drama u kojoj glavni junak ima nerazjašnjene porodične odnose… slovenački Izbrisana, o ljudima rođenim na samom kraju jedne raspale države krajem osamdesetih godina pa samim tim i administrativno prebrisanim na rođenju… poljsko-hrvatski Iz ljubavi Nenada Mikovića, koji priča večnu priču o neostvarenim ljubavima… crnogorski Između dana i noći Andra Martinovića, tročinoj sagi o ocu i sinu u tri vremenska razdoblja: kraj Drugog svetskog rata, vreme pada Berlinskog zida i nakon raspada Jugoslavije. Konačno, sasvim je izvesno da će među Festovim hitovima biti Poslednji Srbin u Hrvatskoj Predraga Ličine, otkačena zombi satira u kojoj se pojavljuju Hristina Popović i Sergej Trifunović. I konačno, šta bi bile top preporuke, one koje nisu za propuštanje. Najpre, film Oni, biografija bivšeg italijanskog premijera i biznismena Silvija Berluskonija! NJegova ličnost, politička karijera, skandali, odnos sa ženom i neobjašnjivo nasleđe prikazani su kroz delimično izmišljene događaje, a sve to pod vođstvom majstora filma Paola Sorentina. Ko je voleo Mladog papu ili Veliku lepotu, već je obezbedio ulaznicu za ovo ostvarenje. Koliko god da perika Nikol Kidmen u filmu Uništiteljka iritira, toliko je novo ostvarenje Karin Kusame među prvima na listi za gledanje. Autorka koja nas je zapanjila Pozivom takođe prikazanim na Festu pre nekoliko godina, ovog puta odvodi priču u samo žarište jedne traumatične prošlosti, igrajući se vešto sa živcima gledalaca. Slično čini i belgijsko-francuski film Prisni neprijatelji zatvarajući dvojicu davnih prijatelja neraščišćenih računa u jedan klaustrofobični kvart, gde se od njih očekuje da razreše odnose kako bi opstali u svetu koji nimalo nije bio naklonjen nijednom od njih… Američki nezavisni film Planina Rika Alversona podelio je publiku i kritiku, zbog svoje opšte začudnosti. DŽef Goldblum i Taj Šeridan nastupaju u ovom gotovo eksperimentalnom uratku, hipnotičnom i zahtevnom, koji istražuje neka od gorućih pitanja savremene civilizacije na originalan i, za savremenu američku produkciju, krajnje neobičan način. Argentinsko-meksički film Optužena Gonzala Tobala problematizuje nevinost i krivicu u napetoj drami o zločinu za koji je jedna mlada devojka osuđena, što je navodi da i sama počinje da sumnja u sopstvenu prošlost… Francuski film Divlji, zajedno sa televizijskim filmom Dečaci, preispituje mušku seksualnost u vremenu njene opšte detabuizacije. Divlji je hardkor film o muškoj prostitutki, željnoj pažnje i ljubavi, film asimetričnih odnosa među likovima, koji svojom beskompromisnim stilom podseća na te granične filmove, kakve je Fest i promovisao od sedamdesetih naovamo... Sasvim na drugoj strani iako iz iste zemlje jeste i film Gospodar Pariza, koji nam ponovo dovodi čuvenog francuskog prevaranta i bonvivana Vidoka, ovog puta u interpretaciji Vensana Kasela, koji se čini kao stvoren za taj lik. Autor Gomore Mateo Garone vraća se sa filmom Dogman, osobenim vesternom smeštenim u siromašno predgrađe gde vlada zakon jačeg, što neumitno vodi ka nasilju i osveti, dok je proslavljeni južnokorejski autor Li Čeng-Dong uradio adaptaciju kratke priče Harukija Murakamija naslovljenu Izgaranje. Film prati narative tri lika i jedan misteriozan incident… I kada se ovako složi, ove preporuke su zapravo samo delić onoga što Fest ove godine nudi. Navedeni filmovi su, zapravo, tek putokaz ka novim filmskim izrazima, autorima, estetikama. Iznenađenja su uvek u onim malim, neznanim kinematografijama i imenima, koje nam Fest tako spontano otkrije. Ta iznenađenja očekujemo i ove godine.