Čiji su, u stvari, „Naši“

Da smo kojim slučajem izgubili ton i gledali samo slike obeležavanja Dana državnosti na Sretenje u Orašcu, prošle i ove godine, ne bismo baš lako mogli da uočimo veliku razliku. Jedino što je prošle godine govorio predsednik, a ove premijerka. Proslavi je prisustvovao, manje-više, isti broj učesnika i krasila ga je gotovo identična nacionalno-patriotska ikonografija. Vijorile su se iste zastave, među kojima su najupadljivije bile i ostale one koje su nosili pripadnici desničarske organizacije „Naši“. Ali, prošle godine uzvikivalo se „ura“, a ove godine „ua“. Prošle godine je pred Orašcem zaustavljena ekipa televizije N1 i naterana da šest kilometara pešači kako bi izveštavala sa proslave, ali su aktivisti desničarske organizacije „Naši“ mogli neometano da prođu do ispred bine. A sada su ekstremni desničari skandirali „izdaja“, pa su premijerka, a zatim i predsednik poručili da - fašizam u Srbiji nikada neće proći. Vrednosna promena, moglo bi brzopleto da se zaključi u neprohodnoj šumi od kontradiktornosti kojom je vlast zasula javnost, uz trijumf manipulacije nad zdravim razumom koja računa da ima još mnogo naivnih koji ne uspevaju da razaberu šta im bogomdani rade. Čiji su onda, u stvari, ti „Naši“? Stvarno i simbolički. Da li je to možda jedna od onih petnaest organizacija koje je ekstremni desničar Miša Vacić uz blagoslov vlasti udružio u Novu desnicu? Ili je to neka njena odmetnuta frakcija nakon podele 2017. i optužbe „da se jedan deo stavio na platni spisak Aleksandra Vučića u svrhu odvlačenja desnih glasova i napada na opoziciju“? I kakva je, uopšte, razlika između njihovih današnjih skandiranja u Orašcu i Vacićevog režiranog ultimatuma Vučiću u emisiji koju vodi poslanik SNS Vladimir Đukanović. A zahtevao je da Vučić zaustavi građanske proteste ili će on morati da pošalje desničarske straže da brane narod. Pa kako je to bilo prihvatljivo da vođa desničara koji je pretio da će lično mobilisati decu za rat na Kosovu bude supervizor takmičenja, u Osnovnoj školi „Jelena Ćetković“ u Beogradu, kao „stručnjak za bitke i ratove“? „Vidim zastave, vidim koga predstavljaju“, rekla je Ana Brnabić u Orašcu praveći uvertiru za njihovo povezivanje sa opozicionim partijama i građanskim protestima. A reč nisu rekli ni ona ni predsednik Srbije o tome koga je predstavljao Miša Vacić u Vladinoj kancelariji za Kosovo i Metohiju. Niti su se oglasili kada je u državne institucije dovodio britanskog ultradesničara osuđivanog zbog kršenja mira i posedovanja oružja, koji je kumovao pretnjama smrću poslanici Mariniki Tepić. Premijerki Brnabić čak nije zasmetalo ni objašnjenje ovog lidera petnaest desničarskih organizacija da nedavni napad na prostorije LGBT u centru Beograda nije nasilje jer su njihovi aktivisti „samo šutirali nogama u vrata nekoliko puta“. Izgleda da je potpuno u duhu evropskih vrednosti, kako ih oni razumeju, da u prvom redu na promociji dokumentarnog filma koji je Miša Vacić, obožavalac lika i dela Ratka Mladića, napravio o sebi kao, kako kaže, „osvedočenom pacifisti“, sede ministar za rad i socijalnu politiku Zoran Đorđević, savetnici i državni sekretari, generali, predsednik opštine, savetnici u Ministarstvu spoljnih poslova, predsednici boračkih udruženja i bivši telohranitelj Ratka Mladića. Ono što je, dakle, unutar korpusa kontrole vlasti, to nema ukus fašizma niti su gadljivi na njihove veze sa ruskim ekstremistima. Uostalom, baš je ova vlast iz mišjih rupa izvukla ekstremno desničarske grupacije koje su u vreme zlih „žutih“ bili ili zabranjeni ili gurnuti na društvenu marginu, gde im je u normalnim državama i mesto. Nema sumnje da vlast ne zna šta će sa rastućim nezadovoljstvom koje se izliva po gradovima širom Srbije. Bira da mešetari i manipuliše. I mada drži sve resurse za zbunjivanje naroda pod kontrolom, izgleda da su građani ipak prozreli igru. Videli smo to na primeru vešala koja je trebalo da postanu omča za diskvalifikovanje protesta. Ali bez uspeha. Providna je koreografija vlasti da se upotrebom ekstremista kompromituju i obeshrabre protestanti širom Srbije. I zato bi danas pre svih građani u protestu i vlastima i delu opozicije morali da kažu: Fašizam u Srbiji neće proći!