Doktor

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pričao o suficitu i BDP-u, mislili smo: „Ćuti, dobro je, makar nije uzeo da crta puteve“. Onda je uzeo da crta puteve, da se vozi šleperom kroz tunel i pokušao da premesti brdo. Dok je pokušavao da pomeri brdo, govorili smo: „Ćuti, dobro je, makar nije uzeo da se bavi medicinom ili tako nešto ozbiljno“. E, pa, onda je uzeo da se bavi i medicinom. A pomalo i nutricionizmom. Srbiju poslednjih meseci potresa galopirajuća epidemija gripa. I šta onda radi svako ozbiljan i odgovoran (trejdmark baj Aleksandar Vučić)? Tako je, ode na dečje onkološko odeljenje i uđe u sobu da bi se fotografisao sa detetom koje je obolelo od raka i koje je vrlo rovitog imuniteta. Naopako obučenog bolničkog mantila i spuštene zaštitne maske, ne obazirući se na doktorovo „nećemo unutra“ - jer valjda najbolji student Pravnog fakulteta zna bolje od tamo nekog doktorčića koji je studirao šest godina - hrabri predsednik je pokazao da Feketić nije krajnji domet njegove požrtvovanosti i hrabrosti. Bez ikakvog razmišljanja, neustrašivo je uskočio u kadar fotografa i u ralje političkog marketinga, blicevi su blesnuli i prizor hrabrosti ostao je zabeležen vo vjeki vjekov. Predsednik je ovom prilikom pokazao da ne brine da li će ga tako nezaštićenog uhvatiti grip, ali naravno, opozicija takva kakva je, odmah ga je optužila da je svojim ponašanjem ugrozio život bolesnog deteta. Ipak, predsednik im to nije uzeo za zlo. Naprotiv. On je pokazao da brine ne samo za sebe već i za sve druge ljude, pa čak i za one koji protestuju protiv njega. „Oni su, kad je bila sezona gripa, pozivali ljude na proteste, a ja sam kriv zbog jedne slike sa dečakom!“, izjavio je Vučić, skrećući pažnju na svu neodgovornost opozicionih lidera i njihovu nebrigu za javno zdravlje. Ovo čak nije bilo ni prvi put da predsednik brine za zdravlje učesnika protesta. Podsetimo se da je poslednjih meseci u više navrata pominjao zimske jakne kao obavezan deo zimskog odevnog aksesoara i na taj način uticao da nikad manji broj demonstranata na ulice ne izađe u majicama ili gaćama. Štaviše, iz nedelje u nedelju je sve veći broj onih koji dolaze na proteste dobro ušuškani u zimske jakne, a mnogi i skandiraju i mašu transparentima kako bi se dodatno ugrejali. Promena svesti, to je ključna Vučićeva sintagma još od onog motivacionog teksta o Ikei. Tada je promena svesti podrazumevala da svi kupimo po jednu sofu klipan, a sada podrazumeva da ne budemo klipani već da se za proteste dobro obučemo i držimo još veće odstojanje od drugih učesnika kako se ne bismo zarazili gripom ili revolucionarnim mislima. Doktor Vučić ovih dana komentarisao je još jedan ozbiljan zdravstveni problem kojem poslednjih godina svi svedočimo. Ne, ne mislimo na Vulina. Reč je o gojaznosti. Vučić je ispravno konstatovao da građani Srbije nisu siromašni nego debeli. „Niko u Srbiji na izborima nijednog sekunda neće da kaže, nijednog sekunda neće da kaže - ljudi, mi imamo veći problem sa gojaznošću nego sa tim da imamo gladne. Zato što volimo sebe da lažemo, naučili smo da imamo predrasude iz nekog prethodnog perioda“, ocenio je predsednik, ovaj, doktor. Dobro, sad je sve malo jasnije. Ali baš, baš malo jasnije. U Srbiji ima siromašnih ljudi koji gladuju, ali mnogo je više onih koji žive u takvom blagostanju da se prejedaju kvalitetne i zdrave hrane i tako postaju debeli. Dok se Amerikanci recimo prežderavaju hamburgerima i pomfritom, koje zalivaju hektolitrima koka-kole, naši razmaženi ljudi se svakodnevno uništavaju šparglama, čičokama, radičem, rukolom i ostalim salaticama, biftecima, barenom piletinom, lososom, makrobiotikom, avokadom, sušijem i ko zna kakvim sve đakonijama, a sve to zalivaju proteinskim smutijima. Jer standard je to, jer tu je plata od skoro 500 evra! A sad nas izvinite. Moramo da smućkamo šejk od spanaća, meda i đumbira.