Samo za podobne

Evo još jedne vesti koja nas vraća ili podseća da živimo u vreme diktature, na ideološki raspolućenom mestu, gde se za razlike u mišljenju trpe sankcije. Naime, u okviru izmena kriterijuma za dodeljivanje nacionalnih penzija, Ministarstvo kulture i informisanja uvešće stavku o moralnoj podobnosti. Pa se u predloženoj odredbi kaže da kandidat mora da poseduje „visoke moralne kvalitete“, kao i da daje „kulturni doprinos afirmaciji profesionalnih i etičkih vrednosti“. A, naravno, ne kaže se ko će i kako ovo procenjivati. Kao i ko će i kako dokazivati da je neko ko ovo priznanje već ima, „štetio ugledu kulture, i na taj način, ugledu Republike Srbije“, kada će mu se nacionalna penzija rešenjem – oduzeti. Od toga „ko će i kako“, manje je važno što tome treba da prethodi promena Vladine Uredbe o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina, koja je poslednji put ažurirana pre samo tri meseca. Budući da je i vrapcima jasno da kad vlasti kažu – Srbija, pritom misle na njenog gospodara Aleksandra Vučića, i tek nešto manje na njegovu SNS svitu, ono „kako“ će se određivati etičke vrednosti, ne predstavlja zagonetku. A „ko“ je sasvim svejedno, u masi kloniranih stavova koji svaku kritiku vladajućih doživljavaju (ili predstavljaju) kao napad na državu. Lako je zamisliti i tu buduću kulturu, etički napredniju, sa uživaocima nacionalne penzije što vlast veličaju. Biće to carstvo udvoričke poezije, slikarstva vladarskih portreta, pokloničkog vajarstva, kompozitora veselih vojnih melodija, reditelja predizbornih spotova... Ništa tu neće da talasa ni na polju nauke, živećemo u sistemu zvanom jednoumlje. Možda je ovo ipak dobra vest za estradu, kojoj su (bar nekima) zakinute nacionalne privilegije, jer ništa kao kafanska pesma i repertoar muzičke fontane ne doprinosi kulturnom ugledu Srbije.