Da se zna ko je gazda

Pored brojnih političkih ograničenja i bolno zapostavljenih pitanja ljudskih prava, ekonomija ostaje jedan od endemskih problema života na Kosovu. Sa BDP-om od samo 7,5 milijardi evra i stopom nezaposlenosti većom od 50 odsto, Kosovo je na začelju zaostajućeg Balkana, a retke uspešne kompanije uglavnom se bave trgovinom i donekle građevinarstvom, posebno u većim gradovima poput Prištine u kojoj je stanogradnja unosan posao. A da se politika i korupcija debelo mešaju u ekonomske tokove znaju i srpski privrednici, koji od uvođenja taksa od 100 odsto na robu iz Srbije, prema procenama Vlade u Beogradu, zbog ovog nameta gube više od 40 miliona evra mesečno. Pa ipak, ovo su veoma dobra vremena za izvesne kosovske firme, pa i neke severno od Ibra. Takva je javnosti malo poznata građevinska kompanija Rad 028 iz Zvečana, za koju su protekle nekolike godine bile zaista zlatno doba. Osnovana 2014. sa kapitalom od 1.000 dinara kao društvo sa ograničenom odgovornošću, ova kompanija je za svega četiri godine postojanja pobedila na čak 72 tendera, koje su raspisale srpske opštine na severu Kosova, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije. Vrednost svih tih poslova veća je od 700 miliona dinara ili oko šest miliona evra! Prema zvaničnim podacima iz Agencije za privredne registre i Narodne banke Srbije, odgovorno lice u firmi Rad 028 je Radule (Rade) Stević iz Zvečana, nekadašnji radnik Trepče, donedavno vlasnik metalske radnje u Zvečanu. On sam je u telefonskom razgovoru za NIN, neverovatan uspeh kompanije Rad 028 u tako kratkom vremenu roku objasnio jednostavnim rečima kojima započinje i njegovo lično ime: „Rad, rad i samo rad“. Radule Stević tvrdi da je on sam vlasnik i direktor ove firme, koja, po njegovim rečima, danas na gradilištima ima više od 350 ljudi. „Mi zapošljavamo sve, Srbe, Albance i Turke i svi oni dobijaju redovne plate. Sarađujemo sa albanskim firmama, jer je to jedini način da dobijemo dovoljne količine sirovog betona ili asfaltne baze... Ali, na našim gradilištima se govori srpski“, kaže Stević. Ipak, više sagovornika NIN-a, dobro upoznatih sa stanjem na severu Kosova, otvoreno sumnjaju da je stvarni vlasnik ove firme jedna mnogo moćnija ličnost, čije prezime počinje na ista tri slova kao i naziv firme. To je, kako za NIN potvrđuju četiri nezavisna izvora, upravo Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste i begunac od istražnih organa u Prištini, koji ga dovode u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića. Inače ova „moda“ nazivanja kompanija prvim slovima imena formalnog vlasnika i pozivnim brojevima gradova, u kojima je sedište firme, javnosti je nedavno postala poznata tokom sudskog procesa upravo protiv Milana Radoičića i njegovih saradnika, Zvonka Veselinovića, Ivana Stamenkovića i Gorana Makragića, koji je formalni vlasnik kompanije Mak 037. Na pitanje u kakvim je odnosima sa Milanom Radoičićem, Stević kaže da ne treba mešati politiku u sve to: „Molim vas nemojte da mešamo sada politiku u to, za politiku je zadužen naš predsednik Aleksandar Vučić, u koga imamo neograničeno poverenje.“ Ipak neke činjenice govore da se politika i te kako meša u posao. Poput, na primer, one da je jedan od zaposlenih u Rad 028 bio i Miloš Šćepanović, ubijen u Mitrovici septembra 2017, čija je smrt iskorišćena za predizborni spot Srpske liste u kojoj je Oliver Ivanović optuživan za bezobzirnost prema ljudskom životu. Pouzdani izvori iz Mitrovice takođe govore da je i Šćepanović bio deo ekipe Milana Radoičića. Prema informacijama iz Uprave za javne nabavke, dostupnim i na portalu eKapija, firma Rad 028 iz Zvečana je za manje od četiri godine pobedila na ukupno 72 tendera, čija je ukupna vrednost veća od 709,3 miliona dinara ili skoro šest miliona evra! Sumnja se da je stvarna cifra još veća, jer u nju nisu uračunati naknadni aneksi ugovora, kojima se često bitno uvećava vrednost dogovorenih radova. Sam broj osvojenih tendera za samo 40 meseci postojanja govori da ova firma dobija po jedan novi posao na svakih 15 do 20 dana. Osim, naravno, ako ne dobije tri posla u samo jednom danu, kao što se to desilo u jesen 2015. Tada je o fenomenu firme koja „proždire tendere“ pisala i kosovska štampa. List Zeri je u oktobru 2015. naveo da je upravo Rad 028 u samo jednom danu, 12. oktobra 2015, dobio čak tri infrastrukturna tendera, koje je raspisala opština Zubin Potok. Prištinski dnevnik je tada naveo da je ova kompanija nastupila zajedno sa konzorcijumom ABC iz Podujeva i kompanijom Beni Konstrakšn iz Vitine, prvim albanskim firmama koje su, makar i posredno, dobile neki posao na severu Kosova. Posle potpisivanja Briselskog sporazuma i osnivanja Fonda za razvoj severa Kosova, u većoj meri popunjavanog od prihoda prikupljenih sa administrativnih prelaza prema centralnoj Srbiji, naglo se uvećao broj građevinskih projekata, koje je, između ostalih, finansijski podržala i Evropska unija. Nakon 2013, prema istraživanju Instituta za teritorijalni i ekonomski razvoj iz Beograda i njihove kancelarije u Kosovskoj Mitrovici, za realizaciju 249 projekata na severu Kosova uloženo je oko 32,2 miliona evra. Od te sume, vlast iz Prištine obezbedila je malo manje od polovine, Evropska unija je projekte podržala sa 9,5 miliona, a Fond za sever Kosova sa oko 7,5 miliona evra. Od 2014. firma Rad 028 dobila je brojne važne poslove na severu Kosova, poput izgradnje stanova u Zvečanu, mosta u selu Srbovac, ali i rekonstrukciju stadiona FK Trepča, koji je počeo da niže same pobede kada je Milan Radoičić preuzeo funkciju prvog čoveka tog fudbalskog kluba. Ovih dana se sve više govori i o izgradnji novog fudbalskog stadiona za FK Trepča, pored autobuske stanice u Mitrovici, čija vrednost bi, prema najavama, bila nešto veća od 1,5 miliona evra. Uz to, od preuzimanja FK Trepče porasle su fudbalske akcije i njenog predsednika, jer je u međuvremenu Radoičić postao jedini kandidat za predsednika Fudbalskog saveza Kosova i Metohije. NJegovu kandidaturu jednoglasno su podržali svi članovi Okružnog fudbalskog saveza kosovsko-mitrovačkog okruga, a te izbore raspisao je Odbor za hitna pitanja Fudbalskog saveza Srbije. „Od dolaska Milana Radoičića u Mitrovicu građevinsko preduzeće Rad 028 dobilo je ogroman broj građevinskih tendera, koje su raspisivale opštine na severu Kosova“, kaže za NIN veoma dobro obavešteni izvor iz Kosovske Mitrovice. „Malo ko je pored njih mogao da radi u Zvečanu, Mitrovici ili bilo gde na severu Kosova, ali i za srpsku zajednicu na jugu. To je bio nepisani zakon, a njegovo kršenje donosilo je velike probleme. NJihovu ponudu niko nije smeo da odbije, nijedan srpski gradonačelnik, niti Kancelarija za Kosovo i Metohiju.“ Prema nezvaničnim informacijama koje su potvrdili brojni očevici, među kojima i policajci KPS-a, gradonačelnik Mitrovice Goran Rakić trpeo je strahovit pritisak, čak i javna poniženja tokom 2016, upravo od Milana Radoičića, koji je imao zamerki na neke odluke opštine Mitrovica. Do prvih većih problema u ovom malom poslovnom raju dolazi u leto 2017, kada EU iznenada stopira finansiranje gradnje nove zgrade Univerziteta i kulturnog centra u Kosovskoj Mitrovici, projekta vrednog 7,8 miliona evra. U zvaničnom saopštenju kancelarije EU u Prištini precizirano je da se projekat stornira zbog „nemogućnosti da se pristupi građevinskim lokacijama, jer prethodni objekti nisu bili na vreme uklonjeni“. Goran Rakić, gradonačelnik Severne Mitrovice je u direktnom razgovoru sa autorom ovog teksta u martu 2018. izrazio uverenje da je do zastoja došlo „jer su predstavnici EU insistirali da radove izvodi građevinsko preduzeće iz Prištine.“ Nezvanično, međutim, predstavnici EU na Kosovu su bili nezadovoljni upravo valjanošću tenderskih procedura lokalnih vlasti u Severnoj Mitrovici, odnosno činjenicom da je posao dobila firma koja nije imala odgovarajuće reference za tako skup i veliki poduhvat. Srećko Milačić, rektor Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici smenjen je svega mesec dana nakon što je EU otkazala finansiranje projekta, u avgustu 2017. i to odlukom Vlade Srbije (nelegalno) i deset meseci pre redovnih izbora. Smeni je prethodilo nešto „prijateljskog ubeđivanja“, a kada ni to nije urodilo plodom prešlo se na vanredne pravne lekove. Tadašnji rektorat Univerziteta u Mitrovici smenu Milačića je nazvao nezakonitom i za pravno nasilje optužio Marka Đurića, šefa vladine Kancelarije za KiM, uz navode o nekoliko fizičkih napada na profesora Milačića, koji su smeni prethodili. Ubrzo posle smene, 6. septembra usledio je još jedan napad kamenicama na bivšeg rektora, koji su zabeležile i kamere sa zgrade Ekonomskog fakulteta u Mitrovici, ali napadači nikada nisu otkriveni. „Logističkih problema“ na građevinskim projektima bilo je i ranije, ali su bili tolerisani. Poput eksplozija bombi na gradilištima konkurentskih firmi. Jedno od njih vodio je i Ivica Rajčić, ubijen u Kosovskoj Mitrovici, decembra 2014. Prema svedočenju njegove majke Radmile, Ivica Rajčić bavio se trgovinom i građevinom. Posle potpisivanja Briselskog sporazuma počeo je da se prijavljuje i dobija tendere koje je raspisivala Skupština opštine Kosovska Mitrovica, poput rekonstrukcije fasade Osnovne škole „Branko Radičević“, čišćenja korita Ibra i postavljanja kanalizacije za novoizgrađene zgrade na obodu grada. Radmila Rajčić kaže da su prve pretnje njenom sinu počele da stižu već početkom 2014, posle drugog opštinskog tendera koji je dobio, uz obrazloženje da „kod njega rade Albanci“. Nekoliko bombi bačeno je na njegova gradilišta. Policija nije reagovala adekvatno na ove napade. „Ivica je odlučio da radnike Albance prebaci na čišćenje korita Ibra da im se nešto ne desi, a doveo je firmu iz Kragujevca kao podizvođača, i radnike iz centralne Srbije. Onda je jedna bomba bačena i njima na gradilište“, priča Radmila Rajčić. Iako je njen sin Ivica Rajčić o upućenim pretnjama izvestio policiju u Mitrovici, ali i Euleks, ubijen je 26 decembra 2014, dok je čekao dete ispred obdaništa. Istragu tog ubistva vodio je Euleks, a počinilac do danas nije pronađen. U međuvremenu, pored fantastičnog uspeha na građevinskim tenderima, izgradnji puteva i čišćenju rečnih korita, firma Rad 028 bila je uspešna i u nabavci softvera za potrebe Univerziteta u Mitrovici, kao i prateće kompjuterske opreme, ali i sanitetskih vozila za potrebe domova zdravlja na severu i jugu Kosova. Takođe, njeni stručnjaci, bar prema tumačenju naručilaca tendera, vrsni su i u poslovima nadzora. Rad 028 je tako 15. avgusta 2018. dobio i posao nadzora radova izgradnje spa-centra Rajska banja u okviru manastira Banjska, vredan više od 75 miliona dinara! Igrom slučaja, dve godine ranije, u aprilu 2016. radove na izgradnji banjsko-turističkog kompleksa Rajska banja, koji je sa sedam miliona evra finansirala Vlada Srbije preko Kancelarije za KiM, posetio je i tadašnji premijer Aleksandar Vučić. Preduzeće Rad 028 uspešno je i u drugim projektima koje je pokrenula Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Ta firma je 10. oktobra prošle godine pobedila na tenderu za izgradnju i rekonstrukciju postojećih stambenih objekata i druge faze pratećih infrastrukturnih objekata u naselju Sunčana dolina u Zvečanu. Vrednost ovog posla bila je 89 miliona dinara. Isto preduzeće dobilo je prethodne godine 129 miliona dinara vredan posao izgradnje prve faze putne infrastrukture za Sunčanu dolinu. Inače, ovaj pomalo opskurni projekat izgradnje povratničkog naselja na vrhu brda Mali Zvečan na zemljištu Srpske pravoslavne crkve vukao je kontroverze i izazvao glasne reakcije albanskih političara, koji su ga tumačili kao nastavak srpske kolonizacije Kosova. Sa druge strane, Rad 028 dobio je oktobra 2016. i posao koji Priština nikako nije mogla smatrati kontroverznim - izgradnju i opremanje novog graničnog prelaza između Srbije i Kosova. Izgradnju graničnog prelaza u Rajetićima, na putu između Novog Pazara i Kosovske Mitrovice, naručila je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Srbije, a bio je vredan 49 miliona dinara. Na kraju, nameće se zaključak da čak i na Balkanu biznis ponekada ne poznaje granice i sa lakoćom prevazilazi političke i nacionalne podele. To pravilo, ipak, važi samo za one srećne pobednike čija je konkurencija zbrisana na ovaj ili onaj način, i koji za lokalne, ali i državne vlasti uvek imaju spremnu ponudu, koja se ne može odbiti.