Orvelovski priručnik za ispiranje mozga

Ako hoćeš sliku o budućnosti, piše DŽordž Orvel u knjizi 1984, „zamisli jednu čizmu kako gazi ljudsko lice - večno... Ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost: ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost, ponovio je Vinston pokorno... Stvarnost postoji u ljudskoj svesti i nigde više. I to ne u svesti pojedinca, koja može grešiti i koja, bilo kako bilo, brzo umire; samo u partijskoj svesti, koja je kolektivna i besmrtna. Istina je ono za šta Partija kaže da je istina. Stvarnost se može opažati samo kroz oči Partije. To je činjenica koju moraš ponovo naučiti, Vinstone. Za to je potreban čin samouništenja, napor volje. Pre nego što ćeš postati normalan, moraš se poniziti“. Premijerka Ana Brnabić je samouvereno konstatovala da „su gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i smanjena je stopa rizika od siromaštva“ (12. februar 2019, saopštenje Vlade Srbije), što se i može očekivati u zemlji u kojoj je, kako predsednik Aleksandar Vučić ističe, prosečna plata 465 evra, gde su najbolje prošle „medicinske sestre sa višom školom, koje imaju platu 54.775 dinara, a sa srednjom školom 50.446 dinara“, što znači da su im u odnosu na 2014, pre smanjenja, plate (realno i nominalno) za „20 odsto veće“ (21. februar 2019, TV Prva). Naravno, zbog toga premijerka može da odgovorno tvrdi „da smo sve bogatiji“. Stopa privrednog rasta, kaže ona, od „4,5 odsto za deset meseci ove godine je među najvećima u Evropi“ i jedna „od najvećih koje je Srbija imala u poslednjih 10 godina“ (15. decembar 2018, Skupština PKS) i sve to u godini koja je „bila treća godina da smo imali suficit u budžetu“ (3. februar 2019, N1). I tu naravno nije kraj – „nezaposlenost je bila 26 odsto, a javni dug 78 ili 79 odsto BDP-a“, reče predsednik, „dok je danas nezaposlenost 11 odsto, a javni dug 50 odsto BDP-a“ (14. februar 2019, Šabac). Ovi uspesi koje ređamo su učinili da ne samo da „nismo gladni“, već smo se malo i ulenjili, te smo od dobrog života postali gojazni (21. februar 2019, TV Prva). Ali da ne sitničarimo, dobrih je vesti koliko god hoćeš. Premijerka je objavila da je „udeo nenaplativih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama 6,7%“ (15. decembar 2018, Skupština PKS) i da će u „narednih 25 godina, pored redovnih godišnjih koncesionih naknada Vansi obezbediti investicije od 732 miliona evra u infrastrukturu aerodroma `Nikola Tesla`“ (13. februar 2019, konferencija za novinare na Aerodromu „Nikola Tesla“). Sledećeg dana se korigovala i duplirala investicije Vansija, koji će u narednih 25 godina „uložiti milijardu i 500 miliona u beogradski aerodrom“ (14. februar 2019, Šabac). I ovaj aerodrom će imati ozbiljnu konkurenciju jer će, kako najavljuje predsednik, 28. juna ove godine za civilni saobraćaj biti otvoren aerodrom Lađevci, na koji će „moći da sleti čak i boing 737“ (22. februar 2019, Kraljevo). Ali, neće našim nebom krstariti samo civilne letelice. Predsednik je najavio da ćemo za nekoliko dana moći „da prikažemo 14 najmodernijih MiG-ova 29 koji lete i čuvaju naše nebo“ (14. februar 2019, LJubovija) i da jedva čeka da nam stignu helikopteri Mi35 u kojima će Hrvate „prve provozati“ (dan kasnije, Minhen). Ove borbene letelice će, između ostalog, imati zadatak da očuvaju red i mir na nebu dok se na zemlji odigravaju fudbalske utakmice na stadionima koje ćemo graditi „po standardima UEFA“ (14. februar 2019, Šabac). Istog dana u Loznici obećava da će u tom, „kao i daljih osam gradova u Srbiji“, da izgradi „najmoderniji stadion“ i da je jedini zadatak lokalaca da gledaju da li će „imati prvoligaša“. A već je dosta toga izgrađeno i pušteno u pogon. Predsednik je, po sopstvenom priznanju, otvorio „više od 100 fabrika“ (10. februar 2019, Vršac), da bi se istog dana, nešto kasnije, u Pančevu ujeo za jezik i rekao da ih je otvorio „više od 180“, a na kraju je, četiri dana kasnije, ipak odlučio da je „otvorio 120 fabrika širom Srbije“ (14. februar 2019, LJubovija). Istakao je da su „teret reformi na svojim plećima izneli“ penzioneri, čime su „doprineli da se ekonomija postavi na zdrave noge“ (14. februar 2019, Bogatić). Radilo se i na prugama i putevima. Jedino je u Grdelici ono brdo i dalje problem i trebaće nam još dva meseca da saniramo njegov bezobrazluk. Problem su i nestručni radnici koji dolaze iz „siromašnijih delova Turske“ zbog čega će se predsednik u narednom periodu „još više posvetiti razvoju zanatskog sektora u Srbiji i školovanju ovog kadra“ (7. februar 2019, Grdelička klisura). I to sa razlogom, jer je najavio izgradnju auto-puta Pančevo - Vršac - rumunska granica, auto-puta Beograd - Zrenjanin od Pupinovog mosta, auto-puta Zrenjanin - Novi Sad i renoviranje pruge Pančevo - Vršac tako da će vozovi ići do 120 km na sat (10. februar 2019, Vršac), izgradnju brze saobraćajnice Šabac - Loznica i auto-puta od Loznice do Rume i Novog Sada (14. februar 2019, Loznica). Kako dalje najavljuje, uskoro će biti završen ceo auto-put od Beograda do Čačka, kreće uskoro gradnja auto-puta od Preljine do Požege, od Pojata do Preljine i Novog Pazara do Tutina (22. februar 2019, Kraljevo). Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je, sva hepi na TV Hepi, dodala da će ove godine početi izgradnja Moravskog koridora, auto-puta Kuzmin - Sremska Rača kao i delova auto-puta do Sarajeva i auto-puta Niš–Priština, deonice do Pločnika. Gradi se, ističe ona, najmodernija pruga od Beograda do Budimpešte, a modernizovaćemo i rekonstruisaćemo i prugu Niš-Dimitrovgrad. „Prošlo je vreme“, kaže ona, „kada na našim prugama nije bilo vozova koji nisu imali šta da prevoze“. Ostadoše, izgleda, samo vozovi koji prenose opasne toksične materije i iskaču iz šina. Sve u svemu, potpredsednica Vlade je izračunala da ćemo u „novom investicionom ciklusu u infrastrukturne projekte u drumskom i železničkom saobraćaju uložiti pet milijardi evra“ (18. februar 2019, TV Hepi). „Ne! Hrabrost mu skoči sama od sebe. Partija nalaže da se svedočanstvo očiju i ušiju mora odbaciti. To je njena konačna, najsuštinskija naredba. Vinstonu se srce steže od pomisli na ogromnu silu podignutu na njega... A ipak je u pravu!... Očigledne istine su istinite, toga se pridržavaj! Stvarni svet postoji, njegovi zakoni se ne menjaju. Kamenje je tvrdo, voda je mokra, predmeti koji nisu poduprti padaju prema središtu zemlje... Sloboda, to je sloboda reći da su dva i dva četiri. Ako je to dato, sve ostalo dolazi samo po sebi“ (DŽordž Orvel, 1984). Očigledna je istina da je siromaštvo u Srbiji jedno od najvećih u Evropi. U ekstremnom siromaštvu živi 5,6 odsto stanovništva - dakle njih oko 400.000 ne može da zadovolji svoje osnovne potrebe za hranom. Slično tome, za 11 godina, od 2006. do danas, stopa apsolutnog siromaštva je smanjena sa 8,8 na 7,2 odsto, što znači da danas, oko pola miliona ljudi, ne može da zadovolji egzistencijalne potrebe za hranom, obućom, odećom, stanovanjem, zdravstvom, obrazovanjem... Istini za volju, od 2008. do 2012. stopa apsolutnog siromaštva je sa 6,1 povećana na 6,3 odsto (Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije). S druge strane, stopa rizika siromaštva je između 2016. i 217. pala sa 25,9 na 25,7 odsto (prosek u EU je 17,3 odsto), što znači da 1,84 miliona stanovnika prima manje od 60 odsto srednjih primanja u zemlji (Republički zavod za statistiku). Prosečna plata u Srbiji je u 2018. iznosila 49.650 dinara ili 420 evra (RZS), realna primanja medicinskih sestara su, izraženo u evrima, za 30 odsto niža nego 2009. (23. februar 2019, Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije), a penzioneri su na svojim plećima izneli teret reformi tako što su „pristali“ da im vlast otme penzije. Privredni rast od 4,3 odsto 2018. je na nivou prosečne stope rasta zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE). Najznačajniji faktor koji nas je povukao ka prosečnoj stopi rasta CIE je izuzetno loša 2017, kada je privredni rast iznosio 1,9 odsto zbog nezadovoljavajuće poljoprivredne sezone. Drugim rečima, ako 2019. poljoprivredna sezona bude kao 2018, privredni rast će biti na nivou našeg dugoročnog trenda 3-3,5 odsto, što je za oko jedan procentni poen ispod proseka CIE. U poslednjih pet godina, od 2014. do 2018, kumulativni rast srpske privrede je 10 odsto i upola je manji od kumulativnog rasta CIE (Kvartalni monitor br. 54). Po metodologiji izračunavanja BDP-a, koja je važila do oktobra 2018, prosečna stopa realnog privrednog rasta od 2000. do 2011. iznosila je 4,5 odsto, a od 2012. do 2018. očajnih 1,3 odsto. Prosek za svet je u istom periodu bio skoro trostruko veći i iznosio je 3,5 odsto (MMF). Budžet nije u suficitu, kako vlast tvrdi, treću godinu za redom, jer je 2016. deficit bio 1,2 odsto BDP-a (Ministarstvo finansija). Dalje, javni dug nikada nije iznosio 78 ili 79 odsto, a ni danas nije 50 odsto BDP-a. Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug je bio najniži 2008. kada je, po staroj metodologiji izračunavanja BDP-a, iznosio 28,3 odsto. Godinu dana pre dolaska na vlast ove koalicije, bio je 45,4 odsto, a vrhunac je dostigao 2015. kada je iznosio 74,7 odsto. Potom je, prema izveštaju Fiskalnog saveta, do značajnog pada udela javnog duga u BDP-u došlo praktično preko noći, tačnije 1. oktobra 2018, kada je počela primena nove metodologije izračunavanja nominalnog BDP-a, na osnovu koje je domaći BDP porastao za 6,5 odsto (za 2,2 milijarde evra), a učešće javnog duga u BDP-u smanjeno za četiri procentna poena, sa oko 60 na 56,2 odsto, krajem novembra 2018. Ne manje važno, tvrdnjom da je udeo javnog duga 50 a ne 56,2 odsto, predsednik je smanjio dug države za oko 2,9 milijardi evra. U apsolutnom iznosu, javni dug je od 2011. do novembra 2018. porastao sa 14,8 na 24,1 milijardu evra (Ministarstvo finansija). Udeo nenaplativih kredita u ukupnim bankarskim pozajmicama je 8,2 odsto (Kvartalni monitor br. 54), a obaveza Vansi erportsa je da investira 732 miliona, a ne 1,5 milijardi evra (ugovor je trebalo da bude objavljen u septembru 2018, a još nije). Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović je 29. jula 2015. (Kraljevoonline), doduše ne pominjući „boing 737“, najavila da će aerodrom Lađevci biti otvoren za civilne letove u prvoj polovini 2016. Najmoderniji MiG 29 je poslednji put modernizovan 1989. i, nažalost, njih 14 i dalje ne krstare našim nebom, iako je predsednik tako obećao. Poslednja vest je da će četiri MiG-a 29 iz Belorusije kasniti i da će biti isporučeni krajem tekuće ili početkom sledeće godine (25. februar 2019, Blic). Što se predsednikovog umeća vožnje helikoptera Mi35 tiče, čini se da je njegova želja da u njima prve provoza Hrvate verovatno plod njegovog dugogodišnjeg sna da proveri da li umeju da lete bez padobrana. I na kraju, odakle tih pet milijardi evra za infrastrukturne projekte koje je teško poređati i prebrojati? Budžetom za 2019. za javne investicije je izdvojeno 2,8 odsto BDP-a (prosek zemalja Zapadnog Balkana je oko pet odsto BDP-a). Od planiranih 1,4 milijarde evra za ove namene, skoro trećina ide za opremanje vojske i policije - velikim delom za uvoz opreme pa se, u tom slučaju, ne može govoriti o investicijama. Za izgradnju puteva i pruga planirano je 56 milijardi dinara ili 475 miliona evra. U odnosu na 2018, izdvajanja za ovu namenu su porasla za manje od 100 miliona evra i u celosti će biti potrošena za eksproprijaciju zemljišta, zbog čega se neće promeniti vrednost fizičkih radova „pošto se neki projekti privode kraju, a drugi se započinju ili intenziviraju“. A stanje putne i železničke infrastrukture u Srbiji je izuzetno loše - u odnosu na CIE imamo 30 odsto manje kilometara autoputa na 100.000 stanovnika, dok je na preko polovini pruga brzina vozova do 60 km/čas (Fiskalni savet). Ali ne mari. Na kraju krajeva, Ivicu Dačića ne zanima mišljenje svojih građana, ali se zalaže za dijalog u Venecueli (19. februar 2019, Beta).