Strip u školi

Kad sam otvorio veliki koverat koji mi je doneo poštar, iznenadio sam se. Unutra je bio „Novi pravopis srpskog jezika u stripu“ za učenike osnovne škole, s tekstom mr LJubice Prćić i crtežima Dušana Vukojeva. Poslao mi ga je autorkin sin, dr Tvrtko Prćić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koga sam u ovoj rubrici više puta pominjao povodom njegovih rečnika za transkripciju engleskih imena. Čitaoci koji imaju dete u osnovnoj školi verovatno su već videli ovaj strip, ali za mene je bio novost. Podeljen je na poglavlja sa istim naslovima kao u Pravopisu: „Veliko slovo“, „Spojeno i odvojeno pisanje reči“, „Jednačenje suglasnika po zvučnosti“, „Nepostojano A“, „Skraćenice“, „Podela reči na kraju reda“, „Tačka“, „Zapeta“ itd. Junaci stripa su nekoliko devojčica i dečaka koji putuju na more s roditeljima. Naravno, ne možemo očekivati da radnja bude napeta i zanimljiva kao u „Spajdermenu“ ili „Korto Maltezeu“, ali mislim da su već i lepi, šareni crteži daleko privlačniji za decu nego ma kakav štampani tekst. Na svom putovanju junaci stripa nailaze na table, natpise, putokaze, pa na nekima komentarišu pisanje koje je pravilno, dok na drugima ispravljaju greške. Često se pravila primenjuju i u razgovoru, recimo kad jedan dečak previja ranjenu šapu svoje mačke, drug ga pita „Šta je mački?“ a onaj prvi odgovara: „Nije uspela da pobegne praćki.“ Reč je o izuzecima od promene „k“ u „c“ ispred „i“ kod reči sa suglasničkim grupama tk, čk, ćk, sh, zg (patki, tački, mućki...). Ovo bi koristilo i mnogim odraslim čikama koje u zvaničnim diskusijama čujemo da kažu, na primer, „U drugoj tačci našeg predloga izneli smo...“ Kad sam ime LJubice Prćić otkucao na „Guglu“, pojavio se niz izdavačkih oglasa iz kojih se vidi da je „Pravopis u stripu“ u prvom izdanju (različitom od sadašnjeg) objavljen još 2000. godine, a da je ona pre i posle toga sastavila još nekoliko korisnih pomoćnih udžbenika za osnovnu školu, kao što su „Gramatički zabavnik“, „Jezičke pouke“, „Nije – nego: jezički savetnik“ i drugi. Sve to navodi na ohrabrujući zaključak: dok čekamo da ministarstvo prosvete i druge institucije preduzmu neku ozbiljniju akciju, pojedinci kao što su LJubica Prćić, ili autori emisija „Srpski na srpskom“ i „Put u reči“ na Radio Beogradu, doprinose da srpski ne ostane jezik bez standarda i norme.