Komšije rastu duplo brže

Završen je 26. Kopaonik biznis forum. Više od 1.300 učesnika tokom četiri dana u 26 panela i tri plenarne sesije raspravljalo je o tome kako stvoriti osnove za kontinuirani snažan rast, koji će nam omogućiti brže dostizanje prosečnog standarda zemalja EU. Analizirana je ekonomska politika Srbije u proteklom desetogodišnjem periodu, set mera koji je doprineo sporom oporavku privrede nakon velike recesije i zaostajanju Srbije u poređenju sa regionom centralne i istočne Evrope. U fokusu su bile teme koje su se odnosile na evropske integracije i regionalnu saradnju, digitalizaciju, četvrtu industrijsku revoluciju, kreativnu ekonomiju, zaštitu konkurencije, obrazovanje i nauku, inovacije, zaštitu životne sredine, socijalnu inkluziju i rodnu ravnopravnost, reformu zdravstvenog sistema. Nisu, takođe, izostale već uobičajene teme u vezi sa razvojem pojedinih privrednih sektora - poljoprivrede, infrastrukture, bankarstva, osiguranja, građevinarstva, energetike, trgovine i turizma. Analizirana su aktuelna makroekonomska kretanja, kako u Srbiji tako i na Zapadnom Balkanu i evrozoni. Rast BDP-a od 4,3 odsto, budžetski suficit, smanjen javni dug, monetarna stabilnost, povećan nivo stranih direktnih investicija, rast kreditnog rejtinga, napredak Srbije na listi globalnog indeksa konkurentnosti, novi aranžman „čuvarkuća“ sa MMF-om i prva uspešna revizija, predstavljaju pozitivna dostignuća u 2018. Srpska privreda je u proteklih deset godina bila tri puta u recesiji. I dok se 2009. moglo očekivati da svetska kriza ima svoj negativni efekat i na privredu Srbije, budući da je više od 90 zemalja u svetu beležilo pad ekonomske aktivnosti, u 2012. recesija je bila posledica nespremnosti Vlade da eliminiše strukturne deficite. Tek nakon 2014. ekonomska politika se menja, napušta se model podsticaja potrošnje i kao osnovni stub fiskalne konsolidacije definiše se štednja. Zaokret u ekonomskoj politici, potpomognut pozitivnim uticajem eksternih faktora (snažniji oporavak EU zone, pad cene energenata i kamata), već u 2017. doveo je do potpune fiskalne stabilizacije: umesto planiranog deficita od 3,8 odsto, ostvaren je suficit u budžetu. Međutim, prosečan rast privrede od 2015. je nedovoljan, skroman i kolebljiv. U proteklom desetogodišnjem periodu kumulativni rast BDP-a Srbije iznosio je približno 10 odsto, dok je u istom periodu Rumunija imala 2,4, a Bugarska 1,7 puta brži rast. Od 2010. do 2018. kumulativni rast privrede Srbije je bio oko 15 odsto, a zemlje centralne i istočne Evrope u proseku su imale dvostruko brži rast. Zbog nedovoljnog rasta Srbija zaostaje za ovim regionom. Na osnovu diskusija koje su preovladavale na Forumu, upućena je preporuka Vladi Srbije da se ekonomska politika u narednom periodu mora pridržavati trajektorije koja podrazumeva da se rast dominantno bazira na investicijama i izvozu, rastu privatne potrošnje, dok rast javne tekuće potrošnje treba da bude u skladu sa ostvarenim privrednim rastom. Stoga bi u fokusu tekuće ekonomske politike, pored očuvanja fiskalne stabilnosti, trebalo da budu investicije. U prošloj godini ukupne investicije su povećane i iznosile su približno 19 odsto BDP-a, ali su i dalje nedovoljne za ambiciozniji rast. U ovoj godini, sa prosečnom poljoprivrednom sezonom, realno je očekivati da će projektovani rast BDP-a od 3,5 odsto biti ostvaren. Međutim, rast od pet i više procenata godišnje, počev od 2020, nije moguće realizovati bez značajnog podizanja nivoa ukupnih investicija – pre svega javnih kapitalnih i domaćih privatnih. Realizacija javnih kapitalnih investicija je u kontinuitetu manja od plana i ne prelazi 3,6 odsto BDP-a. Srbija ima infrastrukturni gep, postoji jasna potreba za ulaganjem u bazičnu infrastrukturu te bi javne investicije morale biti iznad četiri odsto BDP-a. Primeri drugih zemalja centralne i istočne Evrope govore da je nivo javnih investicija u periodu intenzivne bazične izgradnje bio i šest procenata. Pri tome, nisu sva javna kapitalna ulaganja sa pozitivnim efektom na nivo privredne aktivnosti. Važno je povećati nivo investicija u saobraćajnu, vodoprivrednu i komunalnu infrastrukturu. To su investicije koje povećavaju domaću tražnju u periodu realizacije, a nakon završetka povoljno utiču na rast privatnih investicija. Za snažni održivi rast ukupne investicije u narednim godinama bi trebalo da rastu po stopi od najmanje 12 odsto godišnje. Teško je očekivati da će strane direktne investicije i u 2019. pogurati rast ukupnih investicija. Otuda se ekonomska politika naše zemlje mora fokusirati, pored javnih kapitalnih, i na domaće privatne investicije. Da bi se podstakao njihov rast potrebno je dalje unapređenje opštih uslova poslovanja. To podrazumeva da se restrukturiranjem i privatizacijom javna preduzeća i preostale neprivatizovane firme osposobe za novi investicioni ciklus. Danas, ovakva kakva su, javna preduzeća nisu u stanju da realizuju ni zamenske investicije u visini godišnje amortizacije. Potreban je i značajniji napredak u efikasnijoj zaštiti svojine i ugovora, finansijskoj disciplini, ravnopravnosti učesnika na tržištu, smanjenju sive ekonomije. Neophodno je unaprediti kvalitet institucija koje regulišu tržište i garantuju pravnu sigurnost, zaštitu prava vlasništva i prava poverilaca. To je, prema izveštaju Svetske banke, danas ozbiljno ograničenje za privlačenje velikih investitora iz razvijenih zemalja, ali i za snažniji razvoj domaćih malih i srednjih preduzeća. Jednom rečju, potrebna su jednaka pravila igre za sve tržišne učesnike, koja će podstaći pojedince, preduzetnike, da više štede, investiraju, uvode inovacije, preuzimaju rizike; dakle sve aktivnosti kojima se generiše privredni rast i podiže nivo zaposlenosti. Konačno, snažan podsticaj privatnim investicijama i rastu bilo bi iskorišćenje postojećeg fiskalnog prostora u budžetu za dalje smanjenje poreskog opterećenja rada. Srbija ima veliku šansu da u četvrtoj industrijskoj revoluciji i digitalizaciji ostvari skokoviti rast, da novim investicijama podigne tehnološki nivo privrede i time poveća dodatnu vrednost. Preduslov za to su ljudski resursi – dovoljan broj i potreban kvalitet. Slično zemljama u okruženju, Srbija ima negativne demografske trendove, mladi kvalifikovani kadrovi odlaze iz zemlje, tranzicija predugo traje, a ozbiljno je narušen i sistem vrednosti u društvu. Živimo u vremenu ekonomije zasnovane na znanju, te je obrazovni sistem ključni razvojni faktor države i društva. Obrazovanje, nauka i inovacije su stubovi unapređenja konkurentnosti privrede. Dinamika promena na tržištu rada je ubrzana, stoga i obrazovni sistem akcenat učenja sa memorisanja treba da pomeri na razvijanje kreativnosti, inovativnosti, analitičkog i kritičkog mišljenja i celoživotnog učenje. Očigledno je da naš obrazovni sistem kasni u razvoju u odnosu na zahteve vremena. Decenijama je već zatvoren u sebe, bez razvijene veze sa privredom. Svi raniji pokušaji promene su bili više popravke postojećeg sistema nego konzistentna reforma, stoga Forum daje podršku aktuelnim reformskim procesima koji su zasnovani na dijalogu svih relevantnih učesnika. U atmosferi sve češćih najava krize širih razmera, usporavanja ekonomske aktivnosti EU zone, na Forumu je zaključeno da je stanje u javnim finansijama i privredi danas značajno bolje nego pre početka velike recesije. Regulacija bankarskog sektora je unapređena u skladu sa međunarodnim preporukama i direktivama. Zaduženost države i privrede je približena komfornoj zoni. Međutim, potreban je oprez. Eventualna kontrakcija ino tražnje i priliva finansijskog kapitala će svakako ugroziti nivo aktivnosti i poslovna zajednica za to treba da bude spremna. Zadatak Vlade Srbije je da sačuva fiskalni prostor za buduće anticiklične intervencije. Stoga, poruka Kopaonik biznis foruma upućena Vladi Srbije je: oprezno sa povećanjem javne tekuće potrošnje.