Da li Tramp prerano seiri

Proleće je dobro počelo za američkog predsednika. Dugo očekivani izveštaj Roberta Malera, specijalnog tužioca, konačno je završen i u njemu nema dokaza da je Donald Tramp sarađivao sa Vladimirom Putinom i da mu je ta saradnja pomogla u predsedničkoj kampanji. Posle 675 dana, koliko je istraga trajala, 2.800 sudskih naloga koliko je izdato za svedočenje i više od 500 sudskih pretresa, republikanci mogu da kažu da je njihov kandidat u Belu kuću ušao na zakonit način, a ne zato što je tražio pomoć stranih službi, kako su ga optuživali. „Sramota je što je naša zemlja morala da prođe kroz ovo“, izjavio je Tramp slavodobitno. „Da budem iskren, sramota je što je vaš predsednik morao da prođe kroz ovo, a počelo je još pre nego što sam izabran“. NJegov je tim poručio da je ovo kraj pokušaja demokrata da se domognu vlasti pre izbora i da je konačno potvrđeno da je cela istraga bila „suluda“, kako ju je već nazvao i sam Tramp. Tokom te istrage, istina, štošta je izašlo na videlo, podignuto je više od trideset optužnica, a neki Trampovi saradnici završili su u zatvoru, uključujući Majkla Koena, njegovog advokata i Pola Manaforta, šefa predsedničke kampanje. Bilo je tu presuda za finansijske malverzacije, utaju poreza, kršenja zakona o finansiranju kampanje, ali nisu nađeni dokazi o bilo kakvoj vezi sa Moskvom. To, međutim, nije kraj ove priče. Izveštaj, kako je izjavio Vilijam Bar, ministar pravde, ne sadrži dokaze da su članovi predsedničke kampanje Donalda Trampa, niti neko od njegovih saradnika, „bili u dosluhu s ruskom vladom u njenim nastojanjima da se meša u američke izbore 2016“, ali ona ne oslobađa sasvim. „Iako se u izveštaju ne zaključuje da je predsednik počinio krivično delo, on se takođe ne oslobađa odgovornosti“, izjavio je Bar. Ta bi se odgovornost odnosila na eventualnu opstrukciju pravde. I to je ono što sada žele da vide Trampovi politički protivnici. Izveštaj je sada u rukama Bara, od čije odluke zavisi šta će biti dostupno javnosti i on je zbog toga već na udaru. Za same građane ovo pitanje odavno je palo na listi prioriteta, kako je pokazalo istraživanje Univerziteta Harvard. Od početka godine pitanje impičmenta na poslednjem je mestu po važnosti, čak je i za demokrate to tek na 14. od mogućeg 21 mesta. Glasači, dakle, nisu previše zainteresovani, ali glasači ne ulaze u trku za izbore 2020, i nemaju planove za pobedu u toj trci. Oni koji imaju, čine sve da pokažu da je Trampov dolazak na vlast bio greška, a da je tokom te vlasti počinio niz krivičnih dela. Nensi Pelosi, koja je u januaru došla na mesto predsedavajućeg Predstavničkog doma i Čak Šumer lider demokrata u Senatu, odmah su zahtevali da se izveštaj objavi u celosti. „Činjenica da izveštaj specijalnog tužioca Malera ne oslobađa predsednika odgovornosti od ozbiljne optužbe ometanja sprovođenja pravde pokazuje da hitno treba objaviti ceo izveštaj“, naveli su oni u zajedničkom saopštenju. I nisu sami, demokrate su se već spremale da pokrenu istrage o Trampovim finansijskim transakcijama, porezima, otpuštanjima u pravosuđu, pa i vezi sa Moskvom. Sada žele ceo izveštaj. „Čitajući komentare neko bi mogao da zaključi da Malerov izveštaj okončava istragu o Trampovoj inauguraciji i biznisu“, izjavio je Den Fajfer, bivši savetnik Baraka Obame. „Ali ne. On i dalje ima više kriminalnih prestupa nego svi njegovi prethodnici zajedno.” Izveštaj je, smatraju demokrate, pokazao da su tačne njihove optužbe i da bi mogle da se obistine reči senatorke Elizabet Voren, koja je nedavno izjavila da do izbora 2020. Tramp možda uopšte neće biti predsednik. „Zapravo, možda uopšte neće biti na slobodi.” Šta god da bude konačna odluka o objavljivanju izveštaja, šanse za opoziv sada su sasvim male. Toliko male da je sam Tramp poručio da Maler može slobodno da objavi dokaze koje ima. „Neka ih objavi, neka ih ljudi vide“, poručio je uz osmeh.