Vučić je najveća kukavica u novijoj istoriji

Ni s vremenskom distancom Boško Obradović ne ceni da je učinio pogrešnu stvar. Naprotiv. Pošto je s demonstrantima provalio kroz vrata zgrade RTS-a, najavio je ponavljanje sličnih scenarija, pa i u drugim medijima poput TV Pink. Upitan kako nasiljem planira da osvoji veću nezavisnost medija, lider Srpskog pokreta Dveri za NIN odgovara pitanjem, „koje prethodi svim pitanjima“: zbog čega je došlo do protesta i kako je moguće da posle četiri meseca protesta u više od stotinu gradova i opština, RTS nije pozvao niti jednog predstavnika organizatora protesta ni u jednu svoju informativnu emisiju? „Ta zatvorenost javnog medijskog servisa, koji je – ne zaboravimo - vlasništvo građana, za drugačije mišljenje i glas opozicije obavezuje nas da ne odstupamo od naših zahteva. Da li je rešenje za neslobodu medija da se policija obračunava s ljudima koji na nju ukazuju? Nikada u Srbiji neće doći do minimalno fer i poštenih izbora dok najmanje pola godine pre toga mediji ne budu slobodni. RTS je simbol medija koji ignoriše opoziciju i dozvoljava režimsku propagandu koja traje sedam godina, u kojoj smo svi mi, protivnici režima Aleksandra Vučića, ocrnjeni, a da praktično nikada nismo dobili mogućnost da odgovorimo.“ Da li je rešenje da pretite zaposlenima na RTS-u? Interesantno je da niko od velikih medija, iako smo sve vreme tzv. upada bili u direktnom prenosu na društvenim mrežama, nije želeo da citira moje reči iz RTS-a, da mi nismo došli da činimo nasilje, da ne želimo da pravimo nikakvu štetu RTS-u, da nam ne pada na pamet da kažemo ružnu reč, a kamoli maltretiramo zaposlene, koji se u mnogo čemu i slažu sa nama, a mnogi su i pozdravili naš dolazak u zgradu. I da smo tu da ponovimo jednostavno pitanje dežurnom uredniku: zašto organizatori protesta već četvrti mesec ne mogu da gostuju na RTS-u? Dakle, ne mi kao lideri opozicije, već oni kao organizatori protesta. Za vidljivost čijih stavova se borite? Čas govorite o opoziciji čas o građanima... Protesti su uspeli onoga trenutka kada su im se pridružili i predstavnici opozicionih stranaka i lideri sindikata i grupe građana i nepolitičke organizacije, ali i mnogobrojne javne ličnosti i studenti. Niko od njih nema prava da iznese svoje mišljenje u velikim medijima. Svi trpimo isto medijsko nasilje, propagandu, klevete, laži i istu vrstu medijske cenzure za sve naše stavove. Opozicija je, takođe, na protestima i ima svoj predlog Sporazuma s narodom, koji je podržalo više od 100.000 građana. Sada obratite pažnju na pravni momenat: onoga trenutka kad predsednik države kaže da neće da razgovara sa predstavnicima opozicije već samo sa građanima, to znači definitivno uvođenje ličnog režima i ukidanje predstavničke demokratije, jer građane u svim demokratijama predstavljaju političke stranke i njihovi lideri. Vi ste upali - bez znaka navoda. Tako planirate da osvajate veću nezavisnost medija? Ne vidim drugi način da im se stavi do znanja da ne može tako kako oni rade. Tragično je da se 30 godina posle obnavljanja višestranačja vraćamo na početak da tražimo elementarne demokratske vrednosti: slobodu medija i izbora. Zašto se vraćamo? Jer je priroda aktuelne vlasti diktatorska i nedemokratska... Duže je u tih 30 godina bila vlast onih s kojim ste sad na ulicama. Jesu li tada mediji bili slobodni? LJudi koji su bili pre ove vlasti - nisu je slučajno izgubili. Oni su danas svesni svojih brojnih grešaka, a mnogi od njih su se i javno izvinili. Zasluženo su pali sa vlasti i izvukli su određene pouke koje se danas nalaze u programima njihovih političkih organizacija. Imamo kontinuitet nerešavanja problema, ali je ovo što danas živimo njegov vrhunac i zato smo na ulicama. Zar nasilje nije kad u desku zahtevate da vas odvedu u studio? Ne. Nisu preneli da sam rekao i: stanite na stranu svog naroda. RTS je preneo. I da ste, takođe, rekli da je poslednji čas. Pozvali smo se na elementarno pravo na drugačije mišljenje koje su nam oni obećali sloganom „Vaše pravo da znate sveˮ. Molili smo medijske profesionalce da rade svoj posao kako im nalaže novinarska etika, a to ne rade već godinama, jer trpe nasilje i cenzuru direktora i glavnog i odgovornog urednika informativnog programa. Ponovili smo - vi niste naša meta. Da li biste ulazak nekoliko desetina ljudi sa fantomkama i motornom testerom u poslanički klub Dveri doživeli kao pritisak? Ako, kao političar, to zaslužim - ne vidim šta je sporno. Onda sam to očito izazvao. Apsolutno je bilo pogrešno što su članovi Pokreta Ujedinjenih Fantoma, koji su imali jedan uobičajeni satirični performans ispred RTS-a, tako ušli i u zgradu. To je bila promašena poruka, dok su sve njihove akcije do tada bile vrhunska politička satira zbog čega je taj pokret na udaru režima. U svim situacijama u kojima sam se našao, zajedno sa grupom ljudi koja je sa mnom tamo bila, nije se desio ni jedan jedini incident. Kada i gde su se desile nemile scene sa razbijenim staklima, ne znam. Ali čitava Srbija jeste videla brutalnost policije koja nas je izbacivala iz zgrade, a da se mi nismo ni opirali. Vi niste hteli da napustite zgradu... Da, ali mi nemamo način da ih sprečimo da nas iznesu i to mogu da rade i bez brutalnosti, prekoračenja ovlašćenja i primene sile. Pokušavam da vas dovedem do poente. Razumete li zašto ne bih želela da budem novinar RTS-a kad dođete na vlast nakon što sam videla ovaj događaj. Očekivala bih reprizu ove akcije drugim sredstvima. Voleo bih da doživimo vreme u kome ćete moći da proverite kako će se Dveri odnositi prema slobodi medija. Iznenadili biste se stepenom demokratičnosti u Dverima, koje su onoliko oklevetane, a da nas zapravo mnogi nikada nisu ozbiljno ni upoznali. Svi „incidenti“ u kojima sam učestvovao zajedno sa drugim predstavnicima Dveri desili su se onoga trenutka kada je neko mislio da može da nas pravi budalama, vređao nam inteligenciju, smatrao da može da nas ponižava i primenjivao brutalnu vladavinu bez prava na drugačije mišljenje. Mi nismo ljudi koji će se povući i dozvoliti da nas neko gazi. Postoji trenutak u kome nekome ko misli da mu je sve dozvoljeno morate da stavite do znanja da mu nije sve dozvoljeno, ali na jeziku koji on jedino razume. Jer normalan jezik, zahteve, apele, proteste - ignoriše. Zašto, recimo, niste ušli u zgradu tužilaštva zbog nesreće u kojoj je učestvovalo vozilo Zorana Babića i drugih slučajeva povezanih sa funkcionerima SNS-a? Sve druge teme poput pitanja - da li je Babić vozio automobil ubicu, ko gradi objekat na Kopaoniku, ko je rušio u Savamali, ko stoji iza helikopterske nesreće, kakve sve afere stoje iza saradnika, braće, kumova ili oca Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića, neće doći na dnevni red ne samo Narodne skupštine nego nigde - dok ne budemo imali slobodne medije. Zato je RTS simbol oslobođenja. S druge strane, mi smo već krenuli da posećujemo sve one nasilne i kriminogene nosioce vlasti koji misle da im je sve dozvoljeno. Zašto? Zato što su nam izvučeni iz ruku svi instrumenti sistema. Primera radi, nekoliko desetina narodnih poslanika podnese predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti i Ustavni sud neće ni da odgovori, a kamoli da odlučuje o predmetu. Opozicija predloži više od 200 dopunskih tačaka dnevnog reda u Skupštini, a nijedna, nikada za tri godine, sem kad to predloži lažna opozicija poput Nenada Čanka, ne nađe se na dnevnom redu. Otvorite više velikih afera u vrhu vlasti i podnesete niz krivičnih prijava, ali policija, tužilaštvo i sudovi sve stave u fioku. Konačno, da li se TV Pinku - kao simbolu kršenja svih medijskih zakona, zloupotrebe nacionalne frekvencije, protivzakonitog odbijanja da se odgovori na pitanje ko je autor spota o Oliveru Ivanoviću koji je bio uvod u njegovo ubistvo, sveukupnog kiča, šunda, prostakluka, pornografije i rijaliti poniženja ovog društva - ne treba suprotstaviti silom? Ni ti problemi nisu od juče, a koliko do juče vaš trenutni partner u opoziciji imao je suvlasnički deo u toj televiziji… Ja ne odgovaram za Dragana Đilasa. Odgovaram za delovanje Srpskog pokreta Dveri. Zašto silom niste odgovorili na usvajanje Zakona o radu, koji je nagore svakome promenio život? To je dobro pitanje za sve radnike i njihove sindikate koji su pod kontrolom vlasti, ali je pitanje i za nas političare i to zaista doživljavam kao jedan od naših poraza. Ja svoje poraze i greške priznajem. Ne želim da budem nasilan, nisam fašista, sve sam suprotno od toga i od onog kako sam predstavljen u Vučićevim medijima, koji su sistematski o Dverima govorili sve suprotno onome što je naš program. Dakle, ako smo pokret porodičnih ljudi - onda bijemo žene. Ako smo rodoljubi - agenti smo CIA. Ako smo verujući ljudi koji drže do hrišćanskih vrednosti - onda smo opljačkali Hilandar. Ako baštinimo antifašističke ideje srpskog naroda - onda smo, naravno, fašisti. Mi nemamo osnovno pravo da odgovorimo na brojne klevete o nama, a naravno da će ostati stvari oko kojih se nećemo složiti kao što je, na primer, tolstojevsko pitanje da li se zlu treba suprotstaviti silom. Kad je RTS u pitanju, insistirate da se krene od uzroka a ne posledice, pa vas istom logikom pitam zašto ste za sobom poveli decu čije hapšenje ste potom zamerili Vučiću? Pod jedan, ja sam u zgradu RTS ušao sa deset članova Dveri koji su, inače, bili sa mnom u šetnji toga dana. Za njih sam odgovoran. Zajednički smo doneli odluku da to uradimo i nikog drugog nisam poveo u RTS. Kako su drugi nakon toga ušli, na koje ulaze, kako su se drugi lideri SzS tu našli, ne znam, jer sam tog trenutka bio na trećem spratu i pregovarao sa Zoranom Stanojevićem o tome kada ćemo dobiti mogućnost da se predstavnici organizatora protesta obrate u nekoj od informativnih emisija. Druga stvar, aktuelnu vlast sam sve vreme pozivao da ako postoji nečija odgovornost, prekršajna ili krivična, onda je isključivo moja. Govorio sam ministru Nebojši Stefanoviću ispred policijske stanice da sam tu, da se ne pozivam na poslanički imunitet. I dalje stojim na raspolaganju državnim organima. Ali, Stefanović i Vučić su kukavice koje se plaše reakcije javnosti nakon hapšenja jednog od opozicionih lidera jer znaju da sam u pravu. Srednjoškolci su namerno hapšeni da bi lideri opozicije bili optuženi da su zloupotrebili decu. Šta se događa unutar SzS, kad ste i te večeri postupali bez dogovora? Moguće je da niko u to neće poverovati, ali naša poseta RTS-u je bila spontana i neplanirana, o čemu svedoče i drugi lideri. Pošto već nekoliko subota zaredom protest blokira dva ulaza u RTS, iz Takovske i Aberdarove, tokom večeri sam dobio informaciju da postoji i treći ulaz kroz koji se zaposleni nesmetano kreću. Smatrao sam da treba da ga pronađemo i blokiramo, ako već pravimo blokadu. Kad sam stigao do trećeg ulaza, više od pola sata sam razgovarao sa dva predstavnika obezbeđenja. Kad nam je rečeno da dežurni urednik neće doći i neće da primi našu delegaciju, kao i da ga ne zanimaju naši zahtevi, mi smo tad rekli: u redu, mi ćemo da ga nađemo i da ga pitamo da li je on normalan i kako on misli da dalje ignoriše zahteve više stotina hiljada ljudi. Ta vaša momentalna odluka otvorila je polemike i kod pristalica opozicije, u čijoj osnovi je pitanje - da li ste se s nekim, ipak, dogovorili. Vučić nije skrivao zadovoljstvo događajem koji su osudile Evropska i Međunarodna federacija novinara, OEBS, EU, PS Saveta Evrope… Ne priznajem stavove institucija koje su osudile ovaj događaj, a da pre toga nisu osudile stanje u medijima. Jer su onda u funkciji režima. Više mi se čini da EU, zajedno sa SAD, u svemu podržava Vučića dok on ne završi sa onim što je obećao, a to je predaja KiM. Najveće licemerje Zapada je to što su oni spremni da žrtvuju demokratiju, slobodu i osnovne zapadne vrednosti zarad ispunjavanja svog geopolitičkog cilja - stvaranja druge albanske države na Balkanu i ujedinjenja u Veliku Albaniju. Zahtevi protesta su ostavke predsednika, premijerke, predsednice Skupštine, ministra policije, rukovodstva javnih servisa sa ciljem da se u šest do devet meseci stvori atmosfera slobode u kojoj bi se održali izbori. Šta mislite da bi se u tom vakuumu dogodilo sa KiM? Da li je normalno da posle četiri meseca protesta, a trenutno se protestuje u više gradova i opština nego u vreme Slobodana Miloševića 1996-1997. i 2000, jedan režim ne reaguje pozivanjem opozicije na okrugli sto o stanju u zemlji? Nije normalno da nemate ni najmanju naznaku bilo kakvog razgovora, a daću i primer francuskog predsednika koji je omogućio set okruglih stolova nakon velikih demonstracija. Mi na protestima nismo zbog nasilja i bojkota. Tu smo da bismo izdejstvovali razgovore - ne sa Vučićem koji je apsolutno nenadležan za naše zahteve, već sa nadležnima u ovoj državi. Dogovorili smo se da nema odstupanja. Na nefer izbore više izlaziti nećemo. Može Vučić da ih raspiše kad god hoće. Najpre 6-9 meseci slobodnih medija, pa izbore na svim nivoima. Kako zamišljate upravljanje državom? U tom prelaznom periodu se praktično uvodi moratorijum na sve velike državne teme kao što su evropske integracije i rešavanje pitanja KiM. Isključivo se bavimo pripremama za fer i poštene izbore. Na njima građani odlučuju ko će ih posle predstavljati i kakva će biti državna politika. O upravljanju zemljom za to vreme se možemo dogovoriti. Umesto toga vlast poziva svoje pristalice da se okupe ispred stranačkih centrala i krenu ka Beogradu da se obračunaju sa demonstrantima ispred Predsedništva, a tako se izaziva bratoubilački rat. Ako nema ispunjenja naših zahteva, prisiljeni smo da se u Beogradu okupimo 13. aprila, da Srbija stane da bi je vlast bolje čula, jer oni se prave ludi da ne čuju zahteve sa više od stotinu protesta koji se svaki dan održavaju u nekom od gradova. Šta je vaša ideja u vezi sa KiM? U programu Dveri i rezoluciji koju smo predali Narodnoj skupštini jasan je naš stav, a to je očuvanje KiM u sastavu Srbije. Zajednički stav SzS nalazi se u dve od 30 tačaka programske platforme. Neprihvatljivo je kršenje Ustava i Rezolucije SB 1244 prema kojima je KiM sastavni deo Srbije. Neprihvatljivo je razgraničenje i predaja dela naše državne teritorije u cilju priznavanja lažne države Kosova, njenog učlanjenja u UN i stvaranja Velike Albanije. Mi ne možemo da se razgraničavamo sa nacionalnom manjinom koja živi na našoj teritoriji. Sa Albancima smo se razgraničili još 1927. Ako je međunarodna zajednica na strani unitarne BiH - onda mora biti i na strani unitarne Srbije. Ako je za nezavisno Kosovo – onda mora biti i za nezavisnu Republiku Srpsku. Verujem da je jedan od razloga zašto je Zoran Đinđić ubijen i to što je javno ukazao na neprihvatljive duple standarde zapadnog sveta i stavio do znanja da Srbi ne mogu biti gubitnici u svim varijantama. Koliko je građana na protestima, ukupno? Varira od nedelje do nedelje, od grada do grada, ali od najmanjih sa nekoliko stotina do više hiljada u Nišu, Kragujevca, Novom Sadu i Beograda, gde je više desetina hiljada. Postoji tendencija da se kaže da je ceo narod nezadovoljan, ali šta je sa većinom koja glasa za SNS? Kažete da je Vučić kukavica, jer se ne odaziva na vaš poziv na TV duel. Da bismo dobro razumeli realnost tog zahteva, kažite koji procenat naroda vi zastupate? Činjenica je da je SzS najveća opoziciona grupacija i, po svim istraživanjima, druga politička snaga iza SNS. Dakle, da li je normalno da nema apsolutno nikakve debate između te dve grupacije bez obzira na trenutni rejting? Zašto druga po snazi nema pravo da se predstavi u medijima ili da učestvuje u debati sa prvom? Zašto bi neko sa pozicije vlasti i polovičnom podrškom u biračkom telu častio protivnika sa, na primer, 15 odsto podrške TV duelom? Da ostavimo TV duel po strani. Vučić je nesumnjivo jedna od najvećih kukavica u novijoj političkoj istoriji i ne bi mogao da podnese da sedi s nekim ko drugačije misli. Ne možemo nikada imati u medijima ravnopravan tretman sa vlastima, jer, po prirodi stvari, vlast koristi državne funkcije za propagandu. Ali je nenormalno da nemamo makar onoliko koliko nam izborni rezultati ili rejtinzi daju. Nenormalno je da u svim tim vestima, a posebno na javnim medijskim servisima, nemamo makar tih svojih 5, 10, 15, 20 odsto, a da vlast ima sve. Ako ste se okrenuli vaninstitucionalnim sredstvima, zašto se još držite poslaničkog mandata? Jedino ne učestvujemo u plenumu i sednicama skupštinskih odbora, ali apsolutno dalje vršimo našu poslaničku dužnost. Postavljamo poslanička pitanja, obilazimo Srbiju i razgovaramo sa građanima, iznosimo njihove probleme u medijima, solidarišemo se sa protestima širom Srbije. Otvoren sam i za scenario po kome treba da vratimo mandate i siguran sam da u sklopu aktivnosti koje vode ka 13. aprilu i danu posle treba razmišljati o svim vidovima građanske neposlušnosti. Mislim na prekid nastave na fakultetima i školama, blokade saobraćajnica i štrajkove širom Srbije, uz velike demonstracije koje će se toga dana ili narednih dana desiti u Beogradu.