Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   21.09.2019. 04:05
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Најважнији комуникацијски канал је затворен
Где је наше право да знамо све

Набрајање тема и садржаја који су потребни на јавном медијском сервису било би бесмислено јер они толико бучно тутње кроз стварност да их и у РТС виде и знају. Креирање таквог садржаја, нормално, носи ризик конфликта са властима. Али, кад је најважнији циљ да се тај сукоб избегне, онда су последице погубне. И за друштво и за грађане и за РТС


Још се није разданило, јануарског јутра 1985, када се репортер вести Београдске хронике јавио са улаза у драгстор на Бановом брду. У мраку, под оскудним светлом „фризолајта“, средовечна Београђанка у једној руци држала је кесицу кафе а у другој три кесе тестенине. Видно узбуђена објаснила је да је у реду стајала сатима, али да кафу нису хтели да јој продају ако не купи и макароне. Репортер Драган Радовановић је у одјави рекао да је након покушаја да од пословође добије објашњење, екипа РТС, уз псовке, избачена из драгстора. Тих дана се много говорило и писало о све распрострањенијој „везаној трговини“ којом су се трговци уз продају дефицитарне кафе, уља и детерџента ослобађали залиха непродате робе. Јављање са Бановог брда био је први прави доказ да она заиста постоји. Истог јутра већ, за 9 сати, заказана је ванредна седница Савезне владе са које је тржишној инспекцији наложена појачана контрола и строго кажњавање условљавања продаје. На истој седници донета је и уредба којом се, уз навођење износа њима намењених високих новчаних казни, највећа одговорност за спречавање „везане трговине“ преноси на директоре трговинских ланаца.


Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем.
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту. Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након чега Вам сав садржај постаје доступан.

Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
  • годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
  • једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
  • тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
  • шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
  • годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)

Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs

За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs

Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.

Online payment
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.

Online payment
AMEX Mastercard visa dina
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Тел: 381 11 337-3-211
Цетињска 1
11000 Београд
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs)
Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Небојша Катић економиста

Тврдња председника (Вучића) да Србија улази у „златно доба“ директно потиче из рукописа Монти Пајтона.

Прочитајте све мисли
bg