Rasknjižavanje

Nemoguće je oteti se utisku da nekome ne odgovara da se štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu reši. Da nije tako, država, odnosno nadležni u Vladi, pošto je reč o državnoj instituciji, ne bi čekali gotovo četiri nedelje da pozovu štrajkački odbor na razgovor, i to tek nakon što su oni protestovali prošle nedelje i u Nemanjinoj i na Andrićevom vencu. Uostalom, važeći Zakon o štrajku propisuje da su i jedna i druga strana dužne da pregovore o sporu otpočnu odmah nakon najave štrajka, odnosno nakon njegovog početka i pokušaju da spor reše. Pa ako već štrajkači i rukovodstvo RGZ-a, očito duboko suprotstavljeni, nisu uspeli da se sastanu i pokušaju da reše nesuglasice već se u pojedinim medijima raspravljaju kao na pijaci, u interesu države trebalo bi da bude rešavanje ovog problema. Osnivač RGZ je država, pa kao takva, ona zapravo jeste poslodavac u ovom slučaju, a što brže rešenje radničkih problema i okončanje štrajka pokazalo bi, s jedne strane, da sistem u Srbiji funkcioniše, ko god na kraju da je u pravu, a s druge strane, sprečila bi se dalja šteta koju zastoj u radu katastra u Srbiji nanosi privredi, građanima, velikim infrastrukturnim projektima... a što u pismima sindikatima navodi i resorna ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Inače, pomenuta ministarka svojom voljom ili ne, nenadležna je u ovom radničkom sporu, pa je Vlada, još prilikom prethodnog štrajka tokom decembra prošle i januara ove godine, za pregovarača imenovala Zorana Đorđevića, aktuelnog ministra rada i zapošljavanja. Kašnjenje u reakciji nadležnih, jer je pomenuti ministar tek ovog ponedeljka održao prvi sastanak sa štrajkačkim odborom, iako štrajk traje od 27. februara, doprinelo je produbljivanju loših odnosa štrajkača i njihovog rukovodstva. Štrajkači, naime, tvrde da se rukovodstvo RGZ-a na nezakonit način obračunava sa štrajkačima, preti otkazima, šikanira i vrši pritisak na zaposlene, kao i premeštaj radnika u službe udaljene i do 100 kilometara, što je sve zajedno nedopustivo, pogotovo u jednoj državnoj instituciji, dok rukovodstvo, pak, kaže da je štrajk nelegalan, da zahtevi štrajkača nisu legitimni, ali i da je štrajkački odbor pokušao i fizički da spreči građane da uđu u službe za katastar, što je suprotno Zakonu o štrajku. I jedni i drugi podneli su međusobne krivične prijave, pa će ovaj spor imati verovatno i sudske epiloge. Štrajk, u međuvremenu, ulazi u petu nedelju bez nagoveštaja kada bi problem mogao da se reši, a prema svedočenju štrajkačkog odbora, ministar Đorđević ih je na sastanku u ponedeljak izvestio da je od Vlade dobio mandat da formira odbor koji je inače trebalo davno da bude formiran, i tražio nekoliko dana da obavesti Vladu o zahtevima štrajkača. U RGZ kažu da nisu dobili poziv za sastanak, iako njihovi radnici štrajkuju, a na pitanje kako je moguće da nema intenzivnih razgovora nadležnih u državi i rukovodstva RGZ-a, jer se radi o štrajku u zavodu čiji je osnivač država, direktor Borko Drašković, odgovara: „Vi ste nas pozvali da dođete i došli ste. Tako je mogao i ministar Đorđević da nas pozove i mi bismo došli gde god treba. Zašto nije, to mi ne znamo“, kaže Drašković, a onda dodaje da može da nagađa o čemu se radi, ali ne želi da se bavi nagađanjima. Inače, direktor tvrdi da mediji i javnost pogrešno nazivaju štrajkom delimičnu obustavu rada zaposlenih u RGZ, jer kako kaže, „ni po jednom zakonu, to se ne zove štrajk, a kako se zove, utvrdiće sud i trebalo bi da utvrdi Inspekcija za rad kojoj smo se obraćali više puta“ zbog, kako navodi, kršenja zakona i fizičkog sprečavanja građana da uđu u službe za katastar od strane štrajkača, ali Inspekcija iako je izašla na teren i naložila otvaranje nekih šaltera, nije reagovala kasnije kada su štrajkači odbili da to urade. On dodaje da je štrajk nelegalan, između ostalog i zbog činjenice da je otpočet bez prethodne najave, što zakon propisuje, ali i toga što sporazum o prekidu prethodnog štrajka, koji je prethodni štrajkački odbor potpisao 21. januara sa ministrom Zoranom Đorđevićem, nije u skladu sa Zakonom o štrajku. Simptomatično je, zaista, to što taj sporazum daje pravo sindikatima da ukoliko dođe do njegovog kršenja, bez najave aktiviraju novi štrajk, iako zakon tako nešto ne poznaje. Naime, tamo piše da „sindikati, potpisnici, zadržavaju pravo da u slučaju nepoštovanja ovog sporazuma, odmah aktiviraju i stupe u štrajk, bez prethodne najave u vezi sa članom 4. Zakona o štrajku“. Suprotno tome, taj član 4. pomenutog zakona uopšte ne pominje najavu štrajka, već se ona pominje u članovima 5. i 8. zakona, gde piše da je štrajkački odbor dužan da štrajk najavi dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk, najkasnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, ali i da za svaki novi štrajk štrajkači moraju doneti novu odluku. Pravnici sa kojima se NIN konsultovao kažu da bi ovo moglo biti predmet dodatnog tumačenja usklađenosti sa postojećim zakonom, dok u štrajkačkom odboru negiraju da su trenutni štrajk počeli bez najave, upravo zato da bi izbegli mogućnost da se dokazuje u nekom postupku da na to nisu imali pravo, iako im je to pravo dao Zoran Đorđević svojim potpisom.Povod za ovaj drugi štrajk zaposlenih u RGZ, pošto je prvi okončan pomenutim sporazumom 21. januara, jeste njegovo nepoštovanje, tvrdi za NIN član štrajkačkog odbora Nebojša Pejčinović. Štrajk, inače, sprovode članovi tri sindikata u RGZ-u, JOS kao deo Saveza samostalnih sindikata, UGS Nezavisnost i ASNS. Pejčinović dalje navodi da rukovodstvo RGZ nije ispoštovalo odredbe sporazuma, odnosno da su plate stotinak zaposlenih i dalje bile manje od onoga što je tim sporazumom dogovoreno. On podseća da je povod za prvi štrajk bilo nepoštovanje sporazuma koji su zaposleni postigli još 2015. godine sa ministarkom Mihajlović, da njihove plate ne mogu da budu manje nego oktobra 2015. Pejčinović tvrdi da je suprotno tome, prošlogodišnje povećanje plata od pet odsto, za oko 700 kolega sa visokom stručnom spremom, iskorišćeno da im se ukinu dodaci koje su primali, dok je za ostale taj dodatak smanjen u iznosu povećanja. „Suština je da je plata najvećeg broja zaposlenih u 2014. bila na nivou proseka u Srbiji, a sad bi ona bila 5.000 ili 6.000 manja od proseka, odnosno oko 3.500 manja nego što je najveći broj ljudi imao 2014. Pa kakvo je to povećanje?“, kaže naš sagovornik. Taj štrajk okončan je, kako je već rečeno, sporazumom u kome su se „poslodavac i štrajkački odbor saglasili da će ukupna plata zaposlenih biti isplaćena u skladu sa zakonom, odnosno da će se uvećati za sedam odsto, od januara ove godine“. Takođe, navodi se da će se zbog povećanog obima posla, uz pismenu saglasnost zaposlenih, odobriti prekovremeni rad i oni će za to biti plaćeni po zakonu. Najnoviji spor rukovodstva i štrajkača nastao je jer jedni tvrde da su sve uradili po zakonu i tom sporazumu, dok oni drugi kažu da to nije tačno. Delu zaposlenih taj rad nije uračunat, odnosno sporazum iz januara nije ispoštovan, zbog čega su odlučili ponovo da štrajkuju. Takođe, ovaj sporazum predvideo je i formiranje odbora za praćenje njegovog sprovođenja, ali taj odbor još uvek nije formiran. U RGZ-u kažu da je to bio posao Ministarstva rada, te da su oni doneli odluku ko će biti njihovi članovi, ali da nisu odgovorni što odbora još nema. Sindikati, takođe, navode da je sporazum prekršen i u delu koji se odnosi na zabranu diskriminacije zaposlenih koji su učestvovali u štrajku, tvrdeći da se rukovodstvo RGZ jeste svetilo radnicima u štrajku, preko neodobravanja novogodišnjih paketića za decu zaposlenih koji su štrajkovali, do otkaza koji su podeljeni nekim radnicima. Evidentno je da rukovodstvo RGZ i tokom ovog štrajka vrši pritisak na zaposlene, ali to bi se isto moglo reći i za nenadležnu ministarku Mihajlović. U pismu kojim je odgovorila na obraćanje štrajkačkog odbora njoj ,ona navodi da nije nadležna za sprovođenje sporazuma, jer ga nije potpisala, ali zato upozorava štrajkače da njihov štrajk nanosi ogromnu štetu privredi i proizvodi velike materijalne troškove. Sa druge strane, pismima u koje je NIN imao uvid, načelnicima službi za katastar rukovodstvo RGZ nalaže da dostave spisak svih koji rade na ugovor o privremenim i povremenim poslovima i na određeno vreme kako bi im bio raskinut radni odnos, jer zbog štrajka nisu u mogućnosti da rade, a takođe od njih se zahteva i da sačine službenu belešku ukoliko vide bilo kog sindikalnog lidera da u prostorijama pokušava da organizuje sastanak sa radnicima. „Suština je da se preko pretnji otkazom zaposlenih na ugovor zapravo zastrašuju štrajkači. Otpuštena je Mirjana Jovanović, jedan od lidera sindikata, navodno zbog priznanja da jeste zloupotrebila službeni položaj, ali je jasno da je to bilo zbog štrajka, jer otkud otkaz sada, tri godine posle priznanja dela za koje je kažnjena, a otpušten je i njen sin, koji je više od 10 godina radio na određeno vreme“, kaže Pejčinović. Drašković, pak, kaže da je pomenuta žena otpuštena jer je priznala krivicu na sudu, dok je njenom sinu istekao ugovor na određeno vreme, a pošto je bio u štrajku taj ugovor nije produžen. Na pitanje da li on zna da je ugovor na određeno vreme duži od dve godine u neskladu sa zakonom, odgovara: „Cela država i javnost znaju da mi imamo radnike na određeno i po 10 godina. To je problem koji traje godinama i za nas je nerešiv“, kaže on, potvrđujući da saglasnost za zapošljavanje dobija od Vlade. Štrajkači, između ostalog, traže da direktor vrati svoja ovlašćenja koja je spustio na niže organe, a što je i dovelo do nepoštovanja postignutog sporazuma o iznosima plata. Sa druge strane, u RGZ tvrde da su ovlašćenja za obračun plata spuštena na načelnike, jer oni najbolje znaju ko ima saglasnost da radi prekovremeno i da mu se u skladu sa tim obračunava i zarada. U RGZ je nedavno uveden i upravni nadzor od strane ministarstva Zorane Mihajlović, a što su, zanimljivo, pozdravili i rukovodstvo RGZ i štrajkači. Direktor Drašković, za sada, odbija da razgovara sa štrajkačima, koje naziva neradnicima, već je za to imenovao dvoje svojih kolega, a tvrdi i da oni nemaju štrajkačke zahteve, odnosno da se oni svode samo na smenu rukovodstva ili pokušaj puča. Štrajkači, pak, imaju zahteve i oni izuzev poštovanja sporazuma, odnosno zakonskog obračunavanja plata, formiranja odbora za praćenje sporazuma, razgovora o uslovima rada sindikata, traže i nadzor nad radom rukovodstva, utvrđivanje odgovornosti za nepoštovanje sporazuma iz januara i smenu ili ostavke odgovornih. Inače, sindikati i poslodavac ne mogu da se saglase ni oko toga koliko ljudi je u štrajku. Štrajkači tvrde da je 75 katastara širom Srbije u potpunom štrajku, dok oko 30 sprovodi beli štrajk, odnosno formalno radi, ali u stvari ne radi. Sa druge strane, podaci RGZ kažu da su se u 22 službe od 170 izjasnili da štrajkuju, što je najviše 15 odsto zaposlenih. Koliko god da ih je, kaže za NIN Kaća Lazarević, vlasnica agencije Alka, očigledno je da se prouzrokuju velike štete. „Ne vidim kome je to u interesu. Mi inače imamo veliki problem sa katastrom, odnosno njihovim podacima koji su često netačni, pogrešni i to usporava rad, a kada štrajkuju to parališe tržište nekretnina koje je tek počelo da se oporavlja. Nije moguće dobiti nijedan dokument koji se tiče vlasništva, zemljišnih knjiga, što znači da su svi oni koji žele da podignu kredit, uknjiže, prodaju ili kupe, paralisani“, kaže ona i dodaje da je zvala sve nadležne organe u državi, uključujući i BIA, ne bi li saznala o čemu se radi i kada će štrajk biti okončan. „Odgovorni za rad RGZ-a kažu da je to pitanje za štrajkački odbor. To je zaista neozbiljno. Moj je utisak da ili nikoga nije briga što tržište stoji ili se radi o nekim političkim igrama, opet preko leđa građana. Radim ovaj posao 35 godina i do sada je barem pet puta dolazila delegacija Svetske banke da pita o problemima rada sa RGZ. I dokle je odmakla reforma katastra, i uprkos silnim kreditima, donacijama, implementacijama softvera i modernizacijama važnog dela državnog sistema, kakav je katastar“, kaže ona. Na kraju, oni u čijim rukama je očigledno mač, ćute. Na pitanja NIN-a nisu odgovorili ni iz kabineta Zorane Mihajlović, niti Zorana Đorđevića, iako i jedni i drugi, zajedno sa Vladom čiji su deo, snose najveću odgovornost za situaciju u ovoj državnoj instituciji. I ne samo zbog štrajka nezadovoljnih radnika, već i permanentnih spekulacija o javnosti rada RGZ-a koje traju više od decenije, jer se radi o instituciji u kojoj je mogućnost korupcije na svim nivoima izuzetna.