Urbanistički terorizam

Teško je shvatiti kako je nečiji unutrašnji dijalog, s obzirom na to da javnog nije bilo, doveo do apsolutne razgradnje Beograda i suspenzije svih prava građana zarad imaginarnog novca koji će SNS prihodovati od nekih još imaginarnijih bugarskih turista. Možda je u pitanju bila samo megalomanija njihovog stranačkog predsednika koji sve voli samo ako je „najveće na svetu“, pa je u skladu sa tim poželeo i najveću pešačku zonu. Recimo, ako Kopenhagen, kao jedan od gradova koji prednjači u prostoru za pešake, poseduje oko 7.000 kvadrata, onda je Beogradu neophodno 20.000. I tek što su poslušnici počupali drveće, razorali trgove, zatrpali arheološka nalazišta i dostigli kvadraturu na kojoj bi joj „pozavideo“ svaki severozapadni evropski grad, stučnjacima se omaklo da naprednjačke megalomane podsete da postoji i nešto što se zove Venecija. E, to je već pešačka zona koju je teško dostići, pa je prvi zamenik gradonačelnika Goran Vesić, potpomognut bivšim glavnim gradskim urbanistom Milutinom Folićem, obećao čak 50.000 kvadrata. Nema veze što Beograd nema metro, a što gradovi koji ga imaju muku muče da zadovolje potrebe svojih građana ukoliko naprave pešačku zonu veću od 6.000 kvadrata, nema ga ni ta Venecija. Venecija ima gondole, pa će i naprednjaci graditi gondole. Problem je što nisu shvatili da su one u Veneciji malo drugačije od njihovih, da su prevozno sredstvo i za građane i za turiste i da zbog njih nije bilo neophodno srušiti Crkvu sv. Marka. Umesto toga su bahato, kao i uvek, skoro dva miliona građana ostavili u saobraćajnom kolapsu i izopštene iz centra grada, a u međuvremenu su zaorali Kalemegdan da bi udoban prevoz obezbedili samo onima koji žele brzo da stignu iz tržnog centra u Rajićevoj do tržnog centra na Ušću. Prevoz za ostale koji bi da studiraju na Univerzitetu u Beogradu nije obezbeđen jer je u naprednjačkoj Srbiji Megatrend na većoj ceni (njihov prevoz i njihovo parkiralište niko neće ni taknuti), baš kao što se sudbina Beograđana koji bi da stignu do muzeja, pozorišta ili Beogradske tvrđave nije smatrala prioritetom, jer na te koji bi da se kulturno uzdižu baš i ne računaju kao na biračko telo. „Stalno smo u poziciji da sa ozbiljnim ljudima pričamo o ozbiljnim stvarima u vezi sa besmislicama koje neki drugi rade. Zašto bismo mi ozbiljno komentarisali nečije gluposti? Mi smo naivni ako mislimo da oni nešto ne znaju, a mi treba da ih naučimo. Oni znaju ali ih ne interesuje, jer su sve to samo burazerski dogovori – hoće neki od njih da otvori kafanu tamo u Vasinoj. Beograd se svesno i planski razara. Mi imamo urbanistički terorizam, krši se javni interes i pravi se namerno haotični grad u kome sada žive haotični ljudi. Kada je takav teror u pitanju a nemate institucije koje će to da zaustave, onda je dužnost građana da se pobune. Nema druge“, kaže arhitekta Dragoljub Bakić. E pa, nećete se buniti, najavio je Vesić i obećao krivičnu tužbu za predstavnike opozicije koji su učestvovali u slikovitom performansu – šta se desi kada se džakovima zatvori Kolarčeva na nekoliko sati. Šta ima opozicija da pokazuje posledice kada će to samo dan kasnije on lično da uradi. Naprednjaci su ti koji imaju monopol da ukinu sve ulice, pa i Vasinu, poznatu po tome što povezuje građane Beograda sa kulturnim središtem grada, jer je, po njihovom istančanom ukusu, „ružna i nefunkcionalna“. Baš kao što imaju prava na parolu da se bore za pešake, a da onda usred te pešačke zone razore Studentski trg i arheološko nalazište ispod njega da bi postavili garažu za 1.000 automobila. U kojoj će se, valjda, parkirati gosti iz one kafane koju je pominjao Bakić. „Bilo da se radi o uništavanju arheoloških lokaliteta, Topličinom vencu ili zatvaranju Vasine, sve je samo deo mnogo šireg problema koji je počeo usvajanjem leks specijalisa o izgradnji Beograda na vodi. To je politika koja ne otima samo Beogradu centar već ga drobi da bi se napravio novi finansijsko-koruptivni centar u Beogradu na vodi, u kom će isključivo dominirati novi simboli. Nema više Pobednika, on nestaje pod visinom kula. Metropola koja je nekad bila svet sada je metropola kojoj se neko sveti. I to ne samo za sadašnja vremena već i za ono vreme iz devedesetih, jer se upravo Beograd kao centar kulture suprotstavio rušilačkoj i ratnohuškačkoj politici čiji je deo bio i Aleksandar Vučić. Danas je on vlast i pokušava da se osveti onima koji su ga prethodni put sa nje sklonili - kulturi i kulturnoj eliti. I ovo je sada jedno kompletno čišćenje svega što predstavlja pretnju njegovoj apsolutnoj vlasti, pa makar to bili kulturni spomenici, parkovi, drveće... Zbog toga je sve ovo daleko više od politike, ovo je gola borba za opstanak i za opstanak Beograda. Zato ćemo se boriti za svaku njegovu ulicu, svaki trg i svako drvo“, kaže poslanik DS-a Balša Božović. U najnovijem euforičnom napadu razgradnje Beograda, vlast je donela odluku da zatvori Trg republike, Vasinu i Studentski trg za javni prevoz, da zatvori kolovoz jednoj od jedine dve preostale komunikacije na Varoš kapiji, na potezu Saborna crkva – Čubrina – Palas – Carice Milice, kao i da park Vojvode Vuka (jedinu preostalu zelenu površinu u Varoš kapiji) poploča „vodopropusnim“ pločama i pretvori u „skver“, a samim tim i nastavi sa ubijanjem drveća, koje su otpočeli još pre dve godine na tom potezu. Uz to će uz sumanuto širenje „pešačke zone“ (svuda u svetu je pešačka zona udaljena najviše 150 metara od saobraćaja, samo u Beogradu ta razdaljina ide i do 400 metara), izolovati pet fakulteta, dva rektorata, dve koncertne dvorane, osam muzeja, tri biblioteke, 14 galerija, tri kulturna centra, SANU, Patrijaršiju, Sabornu crkvu... I to bez ijednog valjanog dokumenta koji im obezbeđuje takvu devastaciju starog gradskog jezgra. Jer, ne postoji ni generalni urbanistički plan koji bi tako nešto dozvolio, a ni manje važna dokumenta (recimo plan detaljne regulacije) uz pomoć kojih bi to bilo „legalizovano“. „Koliko znam, oni te rekonstrukcije rade kao da se radi o rekonstrukciji bilo koje ulice, tj. kao da se prosto radi o promeni režima saobraćaja. A promena režima saobraćaja se radi na osnovu odluke, rešenja o izvođenju radova, bez izrade plana tj. bez ikakvog javnog uvida. S druge strane, ta promena je ipak malo veća s obzirom na to da se, pored saobraćaja, ukida i parking i da postoji realno pitanje gde smestiti automobile. Tako da je racionalno očekivati da se takve promene predviđaju planskim dokumentima“, kaže Ksenija Radovanović iz Inicijative Ne davimo Beograd. Na pitanje gde su im planski dokumenti i da li su bili na javnom uvidu, gradske vlasti po običaju ne odgovaraju na pitanje NIN-a. A arhitekta Tanja Milovanović iz Inicijative Pešaci nisu maratonci, tvrdi i da ih nema i dodaje: „Ovo što se sada radi ne postoji ni u jednom planu, sve sam ih pregledala od sedamdesetih godina do sada. Prema tome, pešačka zona ne zavisi od planova već od nečije samovolje. Oni se pozivaju na plan arhitekte Branislava Jovina iz osamdesetih, a u njemu ovoga nema. Za ono što rade sa parkom Vojvode Vuka ne postoji ni detaljni urbanistički plan, a morao bi da postoji i da se na osnovu njega raspiše konkurs.“ Jedini papir koji uopšte postoji je studija o širenju pešačke zone koju je uradio Centar za planiranje urbanog razvoja (CEP). NJihov ekspert za saobraćaj Zoran Rubinjoni objašnjava niz mera koje su predvideli da građani ne bi trpeli posledice: „Jedna od njih je ova koja se sada sprovodi – zatvaranje određenog broja ulica za saobraćaj, ali smo uz to planirali i niz drugih stvari koje bi trebalo da čine jedan celoviti sistem. E, sad, da li će se i kada realizovati sve što je studijom predviđeno ne bi trebalo da pitate mene već nadležne iz grada. Po našem planu je predviđeno da se kontrola pristupa vrši potapajućim stubovima i kamerama, da bude omogućen pristup interventnim vozilima, vozilima za snabdevanje i da se nekim mestima obezbedi pristup za vozila stanara do njihovih parkinga, koje smo negde zadržali u toj zoni. Takođe smo predvideli sistem sitne logistike, a to znači električna vozila kojima bi se obavljalo snabdevanje restorana, prodavnica, hotela i svega u toj zoni, i iznošenja smeća. Predviđen je lokalni javni prevoz električnim automobilima, pre svega za stare i nemoćne. E, sad, kad pogledam ovo što se trenutno radi stičem utisak da u svemu tome i nema nekog sistema. Tim merama se ukida veliki broj parking mesta i za stanovnike i za ljude koji dolaze u centar, a moralo je da se prvo obezbedi da stanovnici dobiju parking mesta u garažama koje tek treba da se izgrade i u postojećoj na Obilećevom vencu po povlašćenim uslovima. Dakle, prvo obezbediti parking mesta, pa tek onda ukinuti postojeća. Dodatni problem je što građani nisu dovoljno informisani šta se sve tu radi, šta bi trebalo da se desi i da li će se desiti sve što smo predvideli.“ Tačno je da građani nisu obavešteni, ali gradska vlast je nakon velikog oranja i potpune paralize ovog dela grada najavila da će to ispraviti – podeliće letke stanovnicima. Kad stigne i ako stigne, a u njima će ih informisati gde mogu da bace đubre ili koliko bolesni moraju da budu da bi stekli pravo na „unutrašnji elektroprevoz“. Stari, invalidi i majke sa malom decom će možda i biti srećni dobitnici, ali da vidimo kako će neko Vesićevoj birokratiji objasniti da ne može da hoda jer je radio celu noć ili još gore, nije radio već je nešto slavio i malo popio. To je luksuz koji stanovnici Varoš kapije neće smeti sebi da dozvole, a ozbiljno bi morali da se zamisle da li smeju da priušte i običnu glavobolju. A uz to ni najavljeni leci nisu stigli, tako da građani Varoš kapije odnos vlasti prema njima doživljavaju kao bahat i nasilan, a sve informacije koje imaju dobijaju samo iz medija kojima gradski čelnici, za razliku od NIN-a, daju izjave. Posebno im se „dopada“ ona na kojoj Vesić insistira na tome da će taj deo grada biti podređen interesima stranih turista, kao kraj za ugostiteljstvo, zabavu i trgovinu. „Kako se koja ulica na Varoš kapiji zatvori za saobraćaj i poploča, osim saobraćaja, ukidaju se parking mesta i punktovi za odlaganje smeća. Umesto desetak punktova sa kontejnerima, sada su ostala samo dva, pa su građani prinuđeni da svakodnevno nose smeće po više stotina metara do preostalih kontejnera. Kakvi leci - ko pronađe kontejner, srećan je čovek. Ima i onih koji po navici kese sa smećem ostavljaju na mestima na kojima su se ranije nalazili kontejneri, pa i onih koji ih ostavljaju bilo gde po ulici, u bilo koje vreme, pa su ulice na Varoš kapiji prljavije nego ikad. Uz to smo već tri godine prinuđeni da živimo u prašini, prljavštini i đubretu, uz česte prekide snabdevanja vodom i strujom, zahvaljujući “greškama” izvođača radova. Primera radi, rekonstrukcija Gračaničke ulice, u delu koji ima manje od 100 m je trajala godinu i po dana. Ukinuto je više od 4.000 parking mesta, ukidaju se i dalje, a da adekvatna zamena nije obezbeđena. Na primer, stanarima u ulicama u kojima više nema saobraćaja na području Varoš kapije, Parking servis je omogućio parkiranje u garaži na Obilićevom vencu po “povlašćenoj” ceni, koja je više od 14 puta skuplja od mesečne parking karte za parkiranje na ulici, koju su prethodno plaćali, čime su stanari višestruko oštećeni, a gradska dobit je enormno povećana“, kaže Bodin Starčević iz Inicijative Pešaci nisu maratonci. I baš kao što se ukidaju parking mesta pre nego što su izgrađene nove garaže, tako se radi i sve ostalo. Ukine se vozna stanica pre nego što se izgradi nova. Pa onda i autobuska stanica. Ostavi se centralna pošta za prijem svih pošiljki u zoni do koje više ništa ne stiže, valjda da bi se u njoj pisala pisma za Stefana Nemanju, čiji će velelepni kip (naravno, veći od makedonskih novokomponovanih), biti podignut na tom mestu. Izgradi se Beograd na vodi, pa se ustanovi da je na močvarnom tlu i da pumpe za izbacivanje vode moraju da rade non-stop. Iseče se drveće i sruši pola Kalemegdana, pa se onda zastane da se vidi da li se baš preteralo (možda će i Unesko imati koju da doda). Ili se poskida mreža za trolejbuse na potezu koji ih vodi od depoa do Slavije (najavljeno je da će trole i dalje voziti od Slavije), a da se trolejbusi ne izmeste na novi terminal. Kojeg uzgred i nema, iako je pre nekoliko godina najavljen, jer se na mestu gde je predviđena njegova izgradnja još uvek vodi vlasnički spor. Baš kao što nema ni objašnjenja kako će iz postojećeg depoa trolejbusi stizati do Slavije. I koliko će im za to vremena trebati? Koliko i putnicima da se od Prokopa katapultiraju sa svojim koferima do civilizacije? Građani su za to glasali, tvrde gradski funkcioneri i oni su dužni da to sprovedu u delo. Obećali su gondolu i biće gondola. Obećali su najveću pešačku zonu u galaksiji i ona će biti napravljena – zbog toga što oni drže reč ali i zbog toga što je potrebno negde postaviti sve te ploče i mermere čija je nabavna cena veoma visoka i na čijoj prodaji neko lepo zarađuje. Ali su obećali i metro, a njega nigde nema. U pešački centar grada se samo tako stiže, a građani su naivno poverovali da će te dve radnje biti ostvarene u isto vreme. Kako i ne bi – pa naprednjaci su čak i prodali prve karte. A uvaženi likovi sa njihove liste su ih kupili i time se hvalili na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Dok ne stigne taj metro, koristićete autobuse – kažu gradski eksperti. One koje smo zaboravili da kupimo, koje nismo predvideli čak ni budžetom, već smo brže-bolje već u martu uradili rebalans i uzeli kredit. I one koje nema ko da vozi jer se prema podacima SOS sindikata GSP-a često dođe do toga da samo u jednom „saobraćajnom pogonu GSP-a dnevno bude redukovano i do 15 smena vozača usled nedostatka ljudstva, što automatski znači isto toliko manji broj vozila GSP-a na ulicama grada“. I koji će okretati kod Palate „Albanija“, ukoliko budu imali dovoljno prostora za to. Ukoliko ne, možda nekom padne na pamet da i tu zgradu sruši. Bez papira i bez javne rasprave. Upravo to je i bio razlog da Balša Božović podnese krivične prijave protiv odgovornih za pretvaranje centra u pešačku zonu: protiv građevinskog inženjera Olge Perin, zamenika načelnika građevinske uprave Miloša Vulovića i drugih N. N. lica kao saizvršitelja, „jer su potpisali projekat i izdali građevinsku dozvolu za radove u centru Beograda koji ga pretvaraju u pešačko-kafansku zonu, koji su u suprotnosti sa generalnim urbanističkim planom“. U objašnjenju za NIN dodaje: „Prva stvar koju su uradili bila je ubijanje javne rasprave. Javnost je isključena, niti je obaveštena šta joj pripremaju, niti joj je data mogućnost da kaže šta o tome misli. Mnogi načelnici, mnogi urbanisti, mnoge gradske službe ne samo da ne poštuju zakone već ne poštuju ni urbanističke akte. Dozvole se izdaju za jedno popodne a pre toga nisu prošle sve procedure. Zbog toga sam bio u obavezi da kao narodni poslanik podnesem krivične prijave protiv svih koji su takve dozvole davali, jer ovde nije u pitanju samo Aleksandar Vučić i njegova osveta kulturi i kulturnoj eliti, već svako ko mu pomaže da to sprovede u delo.“ Ali šta je takva tužba u odnosu na onu koju najavljuje Vesić? Zar uopšte može da se poredi naprednjačko oranje i trajno uništenje rimskog, keltskog i srpskog nasleđa, sa strašnim džakovima koje su u jednu ulicu izneli još strašniji predstavnici „linč, silovanje, nasilje“ koalicije? Pa čak će i „žute sudije“ morati da shvate ko je u stvari taj koji je Beograđanima oduzeo Beograd.