Ubica slobodan i nepoznat

Prvostepena presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije potvrdila je činjenicu koja je bila poznata i ubrzo posle atentata na novinara - da su za zločin odgovorni tadašnji vrh države i njena tajna služba. Nažalost naredbodavci zločina koji se nesumnjivo nalaze u ondašnjem vrhu vlasti nisu ni procesuirani, a Veće Specijalnog suda je ovom presudom kao neposrednog ubicu označilo N. N. osobu. Za državno ubistvo je osuđen tadašnji šef DB Radomir Marković na 30 godina. Isto toliko je dobio njegov pomoćnik i šef Centra DB Beograda Milan Radonjić. Na po 20 godina su kao saizvršioci osuđeni instruktor u DB Miroslav Kurak, koji je u bekstvu, i Ratko Romić, tada glavni inspektor Druge uprave DB. Veće je odbacilo navode optužnice da je Kurak neposredni ubica zaključujući da je to nepoznata osoba. Ubica novinara je nepoznat, i na slobodi, kao i Kurak. Na delimičnoj slobodi su sa nanogvicom i dalje Radonjić i Romić, a vreme provedeno pod elektronskim nadzorom računaće im se u eventualnu kaznu. Marković je u zatvoru po ranijim presudama za političke atentate na protivnike režima Slobodana Miloševića. Jelena Ćuruvija, ćerka ubijenog novinara, posle presude je izjavila za N1 da nažalost ima utisak da se ništa nije promenilo. „Sa svim protestima i svim što se dešava danas u Srbiji, u tom smislu, konstantno je osećanje ne samo mene nego, očito, mnogih građana zemlje, da živimo u modifikovanim devedesetim.“ Na pitanje da li krivi sadašnju vlast, kaže da ih smatra odgovornim. „Branim sebi da nekog direktno okrivljujem ili mrzim, čak i u trenutku kad sam se suočila sa ljudima koji su osuđeni. LJudi koji su tada bili u vlasti i čovek koji je tada bio ministar informisanja, a danas predsednik države, snosi definitivno deo odgovornosti ne samo za tatinu smrt, nego, u suštini, za uništenje njegovih novina... Tako da smatram da jeste njegova odgovornost da se taj proces za vreme njegove vladavine reši.“ NJen advokat Slobodan Ružić kaže, za NIN, da tvrdnja koja se predstavlja javnosti da sada postoji politička volja za rešenje ubistva a da ranije nije bilo, nije tačna. „Odmah posle dolaska Đinđića na mesto premijera formirana je policijska jedinica sa posebnim zadatkom da reši sporna ubistva. Zatim, 2005. je započeo postupak po zahtevu Specijalnog tužioca protiv N. N. lica, saslušane su desetine svedoka, izvršena različita veštačenja, i sve je to završilo kao dokazni materijal u ovom predmetu. Ova presuda je rezultat ogromnog rada velikog broja profesionalaca. Najvažnije je da je ova presuda definitivno potvrdila da je novinara ubila DB. Mislim da sam u svojoj završnoj reči dokazao da je ubistvo naložio Slobodan Milošević. Očekujem da će prvostepena presuda biti potvrđena.“ Postupak je i posle 20 godina od zločina daleko od kraja, jer Apelacioni sud u Beogradu odlučujući o najavljenim žalbama ima pravo da potvrdi ili preinači presudu, ali i vrati na novo suđenje. Sam postupak pratile su brojne kontroverze (Tekst Duga ruka DB-a u NIN-u od 28. juna 2018). Na primer slučaj Branka Crnog, funkcionera SNS-a, koji je svedočio u korist odbrane. Crni je bio prvi zamenik Markovića i ima dvostruke kumovske odnose sa okrivljenim Radonjićem. Takođe, sadašnja vlast nijednom nije postavila pitanje Rusiji statusa Mirjane Marković koja je bila obuhvaćena istragom. Da prioritet nisu razrešenja ubistva novinara pokazuje i postupak za ubistvo Radislave Dade Vujasinović. Ni posle 25 godina od zločina - 8. april 1994, kada je novinarka pronađena mrtva u svom stanu, postupak nije odmakao dalje od predistražne faze protiv N. N. počinioca. Nisu poslušani roditelji ubijene novinarke ni njihov advokat Branislav Tapušković koji su tvrdili da do počinioca može da dovede pokretanje postupka protiv onih koji su godinama posle zločina opstruirali istragu, a čija su imena poznata. Da se nije mnogo toga promenilo od 90-ih pokazuje i paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Postupak je pokrenut tako da okrivljenima olakša položaj. Umesto za napad, optuženi su za izazivanje opšte opasnosti.