Izeš žurku na kojoj đuska obezbeđenje

Ima kod Kapora jedan dobar moment – dobro, ima ih mnogo – u kome srednjoškolka Ana brani generaciju od napada starijih. Ana je zapisala kako novinari „onda kada im se učini da glad ufurava u njihove domove“ garantovano sastavljaju reportažu sa neke žurke na kojoj nisu bili i pitaju se patetično na kraju teksta „kuda ide današnja omladina“. Prošlo je od tada nekih četrdeset godina, a mi novinari opet pišemo o žurki na kojoj nismo bili, s tim što u svoju odbranu moramo da kažemo kako bismo na nju otišli da nije otkazana, i da je otkazana zato što je omladina otišla drugde. A nije taj „ivent“ bio bez potencijala. Organizator, Željko Mitrović, za tu priliku u ruhu di-džej Žeksa, spremio je sve što za dobru žurku treba. Sveto trojstvo, možemo pojednostaviti, čine ozvučenje, osveženje i obezbeđenje. Kada je ozvučenje moćno, nije mnogo bitno šta di-džej pušta, kada ima dovoljno pića, nije bitan ni zvuk, a kada je obezbeđenje ozbiljno, nije bitno ništa. Što se potonjeg tiče, domaćin je mogao da računa na menadžment, zaposlene, žute prsluke, ali ne one francuske, već najamničke, i – prema rečima nesuđenih gostiju – na policiju u civilu. Vodio je računa i o dekoraciji, pa su sa zgrade Televizije Pink visili transparenti pomažnjavani iz priručnika o pozitivnom razmišljanju – „Stop nasilju, samo ljubav“, „Điki, vrati nam pare“, „Nikad više Goca Uzelac“. Sva je ta vrhunska priprema, međutim, pala u fekalije zbog slabe posete. Izeš žurku na kojoj đuskaju obezbeđenje i grupa zabavljenih građana sa druge strane ulice. Učesnici „iventa“ bili su, doduše, i pacijenti obližnjeg KBC „Dragiša Mišović“, ali od njih se nije moglo očekivati da ispune podijum, a i pitanje je šta su mislili o provodu na trocifrenim decibelima. Naposletku su na spisku gostiju štiklirani samo Boško Obradović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac i Borko Stefanović, a i oni su došli nakratko, noseći venac, fotografiju Olivera Ivanovića i poruku „Obećavamo, saznaćemo ko te je nanišanio spotom na Pinku“, što se, dozvolićete, nikako nije uklapalo u koncept Mitrovićeve žurke. Bez obzira na to što je žur bio znatno slabije posećen od prosečne utakmice FK Rad, koji igra nekoliko trolejbuskih stanica dalje, pres služba televizije objavila je uspeh još tokom hepeninga. „Zahvaljujući ovakvom pristupu Željka Mitrovića, i odličnom programu koji je ponudio ne samo zaposlenima, već i protestantima i pristalicama Saveza za Srbiju, današnja žurka će se verovatno odužiti dugo u noć. Na kraju se samo pitamo da li će nakon današnjeg uspešnog di-džej seta vlasnik i glavni i odgovorni urednik TV Pink razmisliti o usavršavanju u ovoj profesiji, i da li ćemo ponovo imati priliku da čujemo di-džej Žeksa za pultom“, saopštila je, uz dodatne mirovne poruke, Televizija Pink. A ljudi se posle pitaju zašto su im vesti nepouzdane. Bilo kako bilo, Mitrovićevi gosti su kontražurku počeli pred zgradom Vlade. O njenoj neobičnosti svedoči i to što je prva „numera“ bio minut ćutanja za žrtve nemačkog bombardovanja 6. aprila 1941. Potom je nastupio Branislav Lečić, koji je rekao da je „marš na Pink“ bio taktička varka; dribling, ako hoćete. „Nikada nismo ni planirali da maltretiramo ljude da dva sata idu do Pinka. Mi tako ne osvajamo Pink. Najavili smo odlazak da pokažemo ludilo ovog nenarodnog režima, i naseli su. Glasno ću se nasmejati Željku Mitroviću: Ha! Ha, ha, ha, ha, ha, ha! Ha! Naseo si“, bio je ekspresivan Lečić. Lečić je dodao da će Vučić i „njegov megafon Mitrović“ jednog dana morati da odgovore na pitanje ko je platio „emitovanje spota koji je nanišanio Olivera Ivanovića“. „Svi su oni Pink. Svi su oni Farma. Svi su oni taj rijaliti, koji treba da probijemo, jer onaj pravi rijaliti koji jeste život, oni neće da vide. Ne može život da bude veštački. Ne može pod pretnjom, ne može sa nasiljem, ne može sa propagandom.“ Pušteni su ružičasti baloni, „prvi znak lustracije“, solidna kolona omladine stigla je iz Studentskog grada, i dočekana aplauzom, a potom su združeni demonstranti pošli uz Ulicu kneza Miloša, gde su imali dva zanimljiva susreta. Sto pedeseta ili otprilike ta litija „za spas valjevske Gračanice“, verovatno najuporniji aktuelni protest Srbije, kojim učesnici pokušavaju da spasu branom odavno potopljen manastir u selu Tubravić, mimoišla se sa demonstrantima malo iznad Vlade Srbije. Ako se ovako nastavi, zakazati termin za protest u Srbiji postaće isto što i zakazati specijalistički pregled u javnoj zdravstvenoj ustanovi. A pomoć neke od tih ustanova bila je, činilo se, potrebna čoveku koji je preprečio put koloni legavši pred njom. Pitan da li mu je lekar zaista potreban, odgovorio je da je dobro, i da brani Srbiju. Procenat politički aktivnih ljudi koji – pitani šta rade – izjavljuju da brane Srbiju, ostao je tako na koti sto, pa nemamo za šta da se brinemo, ali je i u nastavku protesta udarna tema bilo zdravstvo. Hit među demonstrantima bile su nalepnice „Leči se“, kojima su obeležene zgrada Predsedništva, gradska skupština, i više-manje sve drugo na putu do Trga republike. Tamo su lideri opozicije uklonili ograde kojima su Vesić i ostali uokvirili... šta god trenutno radili na glavnom trgu Beograda, i te barijere poneli natrag do Skupštine grada. Marko Bastać, predsednik opštine Stari grad, objavio je pred Starim dvorom da Goran Vesić otima od građana centar, premešta ga u „imaginarijum“ Beograda na vodi, uništava kulturno-istorijsko nasleđe praveći žičaru na Kalemegdanu i, sve u svemu, ruši ono što nisu ni osvajači Beograda. „Deca u Beogradu neće slušati škripu žičare koja spaja dve kafane. Aleksandre Vučiću, ti si prošlost Srbije, i pozivam vas da mu to kažemo 13. aprila; da mu kažemo da je gotov“, poručio je demonstrantima Nikola Jovanović, šef odborničke grupe Saveza za Srbiju. Malo megafona, malo baklji, malo prikladnih skandiranja i nemalo promrzlih ali dobro raspoloženih protestanata, i kontražurka je bila gotova. Ministar policije Nebojša Stefanović na Tviteru je objavio da su neki demonstranti jajima gađali policajce pred zgradom Vlade. Vesić je najavio i laku prekršajnu i tešku krivičnu artiljeriju protiv organizatora protesta i drugih koji su mu uklonili ograde, i ponovo se žalio na nalepnice. Nije poznata sudbina posluženja iznesenog pred Pink.