Novi krug za roman godine

Više je nego očigledno da se u ovoj zemlji u sastav fudbalske reprezentacije i u to ko vaistinu „treba“ a ko će „zapravo“ da dobije NIN-ovu nagradu (i zašto!) razumeju ama baš svi – napisao je Teofil Pančić januara 2002, sumirajući rad u žiriju tokom 2001. i analizirajući nagrađeni roman Hobo Zorana Ćirića. Član NIN-ovog žirija i kada su, posle donošenja odluka većinom glasova, te uobičajenih polemika, laureati bili Goran Petrović za Sitničarnicu „Kod srećne ruke“ (2000) i Maksimilijan Erenrajh Ostojić za Karakteristiku (1999) – vraća se nakon sedamnaest godina među kritičare koji biraju roman godine. Tako je ispoštovano nepisano pravilo, koga u Pravilniku nema, ali o kome se vodi računa: kritičar ponovo dobija mandat tek deceniju kasnije. Teofil Pančić je kolumnista, književni i pozorišni kritičar nedeljnika Vreme, autor više od dvadeset knjiga. Pisao je za Našu Borbu, Feral Tribune, portal Autonomija.info, Jutarnji list, Republiku, Globus, Dane, Sarajevske sveske, Dnevnik, Nezavisni, listove Vojvodina, Pobjeda, Monitor, ELLE, te bio politički komentator Radija Slobodna Evropa. Nagrađen je priznanjima „Jug Grizelj“, „Dušan Bogavac“, „Tanja Petrović“… Pored njega, u žiri ulazi i Marija Nenezić. Ona je diplomirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za Srpsku i opštu književnost. Od 1998. prati aktuelnu književnu produkciju, najpre u emisiji Beokult, a sada u Kulturnom centru, programu redakcije za kulturu Radio-televizije Srbije, gde radi kao urednica. Prikaze dela savremenih domaćih i svetskih prozaista objavljuje u časopisu Polja. Tokom 2017. i 2018. bila je članica žirija za dodelu književne nagrade „Đura Đukanov“. Odgovarajući na pitanje o omiljenim romanopiscima sa spiska dosadašnjih dobitnika, Nenezić navodi imena Meše Selimovića, Borislava Pekića, Miodraga Bulatovića, Radoslava Petkovića, Vladimira Tasića i Davida Albaharija. „Ako govorimo o omiljenim piscima koji nikada nisu nagrađeni, volela bih da je prva NIN-ova nagrada ipak pripala Ivi Andriću za Prokletu avliju.“ Na konstitutivnoj sednici, održanoj 3. aprila u redakciji NIN-a, takođe je potvrđeno da s radom nastavljaju Branko Kukić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, kao i da će sednicama predsedavati Teofil Pančić. NIN poziva autore i izdavače da romane, napisane na srpskom jeziku i prvi put objavljene 2019. godine, pošalju na konkurs, u najmanje šest primeraka, na adresu nedeljnika NIN (Žorža Klemansoa 19, 11.000 Beograd), odmah po objavljivanju, a najkasnije do 15. decembra 2019. Spisak pristiglih dela ažuriraće se na sajtu nedeljnika NIN, www.nin.co.rs. Konačna odluka biće saopštena sredinom januara 2020. Do tada, aktuelni laureat biće Vladimir Tabašević za roman Zabluda Svetog Sebastijana, u izdanju Lagune. NIN-ova nagrada prvi je put dodeljena 1954. Dobrici Ćosiću, kome će priznanje, osim za Korene, biti uručeno i 1961. za Deobe. Pored Ćosića, dvostruki dobitnici bili su Živojin Pavlović i Dragan Velikić, dok je Oskar Davičo nagrađen triput. Premda je 1959. objavljeno „ravno 36 romana“ – nagrada jedini put nije dodeljena jer je „većina članova žirija smatrala da te godine, i pored velikog broja romana, nema tog kvaliteta koji bi bilo kom piscu mogao zaslužno doneti nagradu“. Važeći pravilnik više ne dopušta takvu odluku.