Vlast hoće nasilje, ne opozicija

Sa Draganom Đilasom, koji bi u petak trebalo da postane predsednik Stranke slobode i pravde, razgovarali smo u ponedeljak, kada su mediji tvrdili da će Glavni odbor SNS-a raspisati prevremene parlamentarne izbore. Nije delio našu nervozu zbog činjenice da bi do četvrtka, kad NIN bude na kioscima, umesto zahteva opozicije i najavljenog mitinga pristalica Aleksandra Vučića, glavna tema mogli biti izbori. Na pitanje šta će opozicija raditi ukoliko oni budu raspisani, kratko odgovara: „Ništa. Bojkotovaćemo ih.“ Kaže da još nije spremljena kampanja za eventualni bojkot i da veruje da će građani koji podržavaju opoziciju prihvatiti da ne glasaju na takvim izborima. Zato se vraćamo na zahteve upućene sa mitinga na koji su, posle četiri meseca protestnih šetnji, bili pozvani nezadovoljni građani iz cele Srbije: traže se formiranje zajedničke komisije vlasti i opozicije za definisanje fer i poštenih izbornih uslova, izbor novog sastava REM-a koji bi na ravnopravnim osnovama predlagale poslaničke grupe vlasti i opozicije i izbor tehničkog rukovodstva i uređivačkog kolegijuma informativnog programa RTS-a i RTV-a u kojima će članove jednako predložiti vlast i opozicija. Vlast kaže da su zahtevi smešni. Kao što ne čitam tabloidne novine i ne gledam tabloidne televizije sa nacionalnom frekvencijom, tako ne slušam ni šta govore predstavnici vlasti. To su ljudi koji jedan dan kažu štrajk glađu je budalaština, drugi dan kažu da ulaze u štrajk glađu, treći dan kažu ipak ne štrajkujemo, pričaju danima biće nasilja na protestu pa niko cvet ne zgazi... Nebitno je šta pričaju, jer ih to ni na šta ne obavezuje. To znači da očekujete razgovore o izbornim uslovima? Na kraju će do razgovora doći, jer Aleksandar Vučić gubi podršku iz dana u dan. Odakle vam to, kad agencije tvrde da i dalje ima preko 50 posto? To su istraživanja Ipsosa, agencije koja je dala DS-u pred beogradske izbore sedam odsto, a dobili su dva. Listi koju sam ja predvodio su tri dana pred izbore dali 13 odsto, a imali smo 19. Ipsos služi da pokrije unapred planiranu krađu glasova i da se ti procenti poklope. Istina je da je Vučić izgubio šest odsto glasova u poslednjih pet meseci. Najveći pad je u Beogradu, ali gubi glasove po celoj Srbiji. Na šta mislite kad tražite zajedničku komisiju za promenu izbornih uslova? Mislim na ekspertske timove koji će precizirati izborna pravila da bi se u periodu od šest do devet meseci omogućilo da dođemo do koliko–toliko poštenih izbora. Da nema krađe, kupovine glasova, pritisaka na birače i da dobijemo slobodne i odgovorne medije. Sedam godina kampanje za vlast i protiv opozicije teško da mogu da se pokriju sa sedam meseci relativno slobodnih medija, ali i to će biti dovoljno jer su rezultati vlasti katastrofalni. Čuli ste da vas je UNS upozorio da zahtev da se sa vlašću dogovorite o uređivačkom timu RTS i RTV predstavlja politički pritisak na medije. Mi želimo da Skupština izabere REM koji neće činiti partijski poslušnici kao što je to sada slučaj. REM koji će sankcionisati privatne televizije koje zloupotrebljavaju frekvencije koje im je država dodelila. Da takav REM izabere Upravni odbor RTS-a koji će birati rukovodstvo državne televizije. Sumnje podstiče i činjenica da sve vreme slušamo o minutaži gostovanja predstavnika opozicije na televizijama, ali ne i da se novinarima omogući da slobodno rade svoj posao. Nije suština objektivnog RTS-a da opozicioni političari dobiju mogućnost da ponekad nešto kažu, nego da na RTS-u novinari mogu da rade svoj posao, da analitičari, profesori, ekonomisti pričaju o svim aktuelnim temama. Da Milojko Arsić i Dana Popović kažu da li ekonomski napredujemo, da arhitekta Bakić govori o Beogradu na vodi i gondoli, da na toj televiziji, a ne samo na protestu, građani čuju ljude poput Čede Čupića, Zorana Ivoševića, Ratka Božovića, Marije Lukić, Srđana Škora, Cvijetina Milivojevića, đakona Nenada Ilića, Srđana Dragojevića i mnogih drugih, bez obzira na to što će neki od njih i o meni kritički govoriti. Ali, mnogi ljudi, koji se danas predstavljaju kao novinari, to nisu. Armiju Aleksandra Vučića ne čine ljudi koji dolaze na mitinge, njegovu armiju čine mediji koje uređuje. I sada može, recimo u Briselu, da priča kako imamo REM čiji su članovi nezavisni, a opozicija traži da ih biraju stranke. Svi na Zapadu znaju da je stručna služba REM-a utvrdila da su Pink i Studio B kršili zakon u odnosu na vašu koleginicu Tamaru Skrozu i na nas političare, ali da ih Savet REM-a nije sankcionisao. Znaju i da REM već godinama nema predsednika Saveta i da ima šest umesto devet članova. I na to ćute. Evropa ne reaguje na kršenje evropskih vrednosti očekujući da Vučić ispuni obećanje i prihvati Kosovo kao državu. Ja sam čovek koji se već 28 godina bori za Srbiju u EU i doživeo sam da me pitaju da li sam za EU?! Ma jok, nego je Aleksandar Vučić! Da li mislite da je ovde moguća promena bez podrške Zapada? Promene u Srbiji zavise od nas samih, ne od Zapada. I ako Vučić ne potpiše to što je obećao, oni znaju da mi to sigurno nećemo potpisati. Ipak, nešto se menja. U Vašingtonu sam čuo tvrdnju da, kada radite sa autokratama, oni možda reše jedan problem, ali otvore pet novih. Sa demokratama procesi su sporiji, ali na kraju dovedu do rezultata. Ko vam je to rekao? Ne mogu to da vam kažem, ali mislim da je i njima sve jasno. U prve dve godine vlasti Vučić se trudio da pokaže kako se navodno promenio. Govorio je mirno, nije nikog vređao. Istina, hapsio je ljude da bi mu rastao rejting, ali agresija nije bila ni blizu sadašnjoj. Još uvek je postojalo novinarstvo, postojao je B92, NIN je imao neke oglasne strane... Onda je 2014. shvatio da bi, da se nije podelio DS, izgubio izbore u Srbiji i da mora da se obraća samo onima koji su ga podržali 2012, da flertovanje sa proevropskom Srbijom nije dalo rezultat. I tad se vratio radikalskoj retorici - vređanju, agresiji, mržnji. Onome što je oduvek bio. Što mu ne ugrožava imidž na Zapadu. Rekao sam na sastanku sa ambasadorima EU – ljudi, šta vi radite? Ne vidite da je Srbija iz statusa slobodne postala delimično slobodna zemlja? Ne vidite da se 2018. u Srbiji rodilo 64.000 beba, najmanje u poslednjih sto godina. Da je broj ljudi koji odlaze iz zemlje porastao preko šest puta? Da su svi ekonomski podaci o uspehu zasnovani na promenama statističkih metoda? Da nema slobode medija? Da smo na putu ka Evropi neka poglavlja otvorili, ali nijedno nismo priveli kraju? Znači, vi podržavate Vučića, a ne Srbiju! Na to mi zamenica ambasadora EU kaže - mi to pratimo i zbog toga ne otvaramo nova poglavlja. Dakle, vi podržite Vučića, on pravi probleme, i onda kaznite Srbiju da ne uđe u EU?! Pa što ne kaznite Vučića? A onda vi napravite koaliciju sa Boškom Obradovićem? Ne, mi napravimo savez svih koji su protiv politike Aleksandra Vučića. Mi možemo i moramo zajedno da se borimo protiv zla, svi koji iskreno verujemo u demokratiju i demokratske principe bez obzira na ideološke razlike. Da je za beogradske izbore bilo sluha za moj predlog ne bi Vesić danas glumio gradonačelnika. Naš plan je da vlada koju čine eksperti vodi državu do prvih potpuno slobodnih izbora na kojima ćemo ponuditi različite programe koje će građani moći napokon da čuju. Ali, ako bojkotujete izbore da biste dobili fer uslove, čemu prelazna vlada nakon fer izbora? Zato što je neophodno da posle izbora uradimo nešto da smanjimo podele u društvu. Ovaj čovek i njegovi sledbenici su nas vratili u vreme da ako drugačije misliš, ti si neprijatelj. Da bismo iz te podele izašli, treba nam tehnička vlada koja će da smanji tenzije i postavi neke nove temelje. Nije ideja da oni padnu s vlasti, dođu novi i krene novi ciklus podela i mržnji. Naravno, ko je kršio zakon mora da odgovara, lustracija za one koji nisu kršili zakon ali su se ogrešili o moralne kodekse, ali ne da se vratimo u vremena koja smo prošli... Šta ćete sada preduzeti da biste došli do fer uslova? Najavljuju se mitinzi, čak i blokada institucija, ako zahtevi ne budu ispunjeni. Kako, ako ste videli komentare onih koji su u subotu bili zbunjeni, jer je atmosfera podizana, a onda se sve završilo malo dužim govorima i šetnjom? Neki gradovi su u protestu četiri meseca, neki dve nedelje. Možda će se u nekim mestima prvi protesti desiti narednog vikenda. Problem jeste što su ljudi iscrpljeni i zaplašeni. Ali, protest je već promenio Srbiju. Doveo je do toga da opozicija bojkotuje rad parlamenta, da potpiše da neće učestvovati na izborima, da ljudi poput Jutke, Simonovića, idu tamo gde treba da budu, da se ogoli režim, da se vidi stepen „bolesti“ koja nagriza zemlju... Mislim da smo pokazali zrelost u zahtevima. Ima među nama iz opozicije i pojedinaca koji samostalno najavljuju akcije bez ideje kako će ih sprovesti, ali na kraju dana ipak pobedi glava, a ne srce i ostanemo na, po meni, jedinom ispravnom putu. Građani su pokazali energiju, ali se vi niste uvek snalazili, bilo je mnogo lutanja. Protest u subotu je bio precizno planiran – javne ličnosti u prvom delu, šetnja i onda govori političara. Neki očekuju da će vlast pasti kad se okupimo na ulici, ali to nije realno. Na ulicu izlazite da protestujete kad nemate mogućnosti da menjate sistem kroz institucije. Na protestu je bilo skoro 40.000 ljudi, mnogi su došli iz cele Srbije snalazeći se sami, ne da im neko plati. I to je ogromna energija, jer jedan takav čovek vredi više od sto prisilno dovedenih. Ja nisam čovek koji će ikad učiniti nešto da bilo ko od tih ljudi strada. Bilo bi pošteno da svi koji pozivaju na radikalizaciju kažu šta pod tim podrazumevaju. Da li ćemo organizovati neka stalna dežurstva, neki punkt ispred institucija kojima se obraćamo, ispred Predsedništva? Moguće je da će i do toga doći, ali treba biti veoma pažljiv u tome. Siguran sam, na osnovu informacija koje imam i onoga što sam video, da je vlast spremala incidente u subotu. Milan Radoičić je sedeo u kafeteriji u Domu sindikata sa 30 sledbenika, svi kafići su bili prepuni takvih ljudi. Obradoviću, Jeremiću, Marku Bastaću i meni su prišli ljudi iz MUP-a, pokazali značke i rekli da imaju indicije da nam bezbednost tog dana može biti ugrožena. Svako od nas je dobio pet policajaca da nas čuvaju. Profesionalno su radili svoj posao i ja sam im zahvalan na tome, kao i na ponašanju svih pripadnika MUP-a koji su tog dana bili na beogradskim ulicama i brinuli o bezbednosti svih učesnika protesta. Scenario nekih bolesnih umova koji su nameravali da naprave incidente sprečen je zahvaljujući ogromnom broj ljudi koji je došao na protest. Shvatili su da sa toliko ljudi ne smeju da se igraju jer bi i sami mogli da stradaju. U petak pravite stranku. Koristite prečicu, registraciju Zelene stranke? SSP će činiti Zeleni, Levica, desetak grupa građana iz Srbije koje su već u SZS, ali i pojedinci koji hoće drugačiju Srbiju. Dejan Bulatović će biti potpredsednik, a ljudi iz Zelene stranke i ostalih organizacija koje će se ujediniti biće članovi predsedništva, glavnog odbora... Sinergija koju smo napravili biće dodatna snaga naše stranke. Koliko ćete imati poslanika u Skupštini? Nijednog. LJudi koji će ući u stranku, a nalaze se u parlamentu neće se potpisivati kao poslanici SSP-a, jer nismo učestvovali na izborima kada su mandate voljom građana dobili. Ostaće samostalni poslanici u republičkom parlamentu. Po čemu će se SSP razlikovati od Demokratske stranke? Razlikovaće se od svih, ne samo od DS. Ali vi ste bili predsednik DS. Mislim da me građani više pamte kao gradonačelnika u dva mandata, nego kao predsednika stranke u vreme kada je DS izgubio vlast, u vreme najveće hajke na naše članove, kada sam svaki dan bio na naslovnim stranama tabloida.. U takvim uslovima imali smo 16 odsto glasova samo 30 dana pred izbore. I ja sam na taj period ponosan. Kao i na ono što sam sa timom sjajnih ljudi uradio u Beogradu i što je presudno uticalo da lista koju sam vodio dobije 19, a zajednička lista DS, SDS-a i Nove samo dva odsto glasova. Bili ste gradonačelnik, a to su bili gradski izbori. Da, gradonačelnik koji je smenjen pet godina ranije. Stranka koju ćemo napraviti zaista će se boriti za ono što će nam pisati u imenu. Za slobodu i pravdu. Imaćemo razrađen ekonomski program razvoja Srbije i boljeg života ljudi. Smatram da je plata manja od 350 evra nedostojna čoveka, njegovog znanja i truda bez obzira na to koji posao radi, kao i da plata jednog lekara ne može da bude manja od 1.000 evra. Država će ulagati u poljoprivredu i prehrambenu industriju, energetiku i pojedine oblasti poput namenske industrije. Garantujem minimalni godišnji rast BDP-a od pet odsto. Kako? Mnogo je konkretnih mera poput smanjivanja doprinosa na plate na 60 posto. Novac za to ćemo obezbediti preraspodelom para u budžetu, ukidanjem besmislenih projekata tipa nacionalnog stadiona i gondole, smanjivanjem cena i ubrzanjem infrastrukturnih radova. Samo tu ćemo uštedeti 500 miliona evra. Da li znate da plate 7.000 funkcionera koje je Vučić doveo u Sava centar koštaju Srbiju 60 miliona evra godišnje? To su ljudi koji očigledno ništa ne rade kad usred radne nedelje mogu da dođu u Beograd. Znate koliko sa tih 60 miliona možemo da povećamo plate nastavnicima, vaspitačicama, vozačima autobusa, koliko roditelja koji imaju decu sa smetnjama u razvoju može da dobija finansijsku pomoć? PKB ćemo nacionalizovati tako što ćemo isplatiti sve što je kupac koji navodno dolazi iz Emirata platio i investirao. Nećemo dozvoliti da EPS bude prodat, jer prodajom takvih kompanija gubimo poluge kojima možemo da utičemo na razvoj. Hajde da obrazujemo ljude, da budu konkurentni, da imamo stipendije za decu čiji roditelji nemaju da plate srednjoškolsko obrazovanje, da svi imaju besplatne udžbenike, da velike državne kompanije vodi profesionalno rukovodstvo sa platom koju moraju da imaju vrhunski menadžeri.. Nemojte mi reći da to nije moguće, jer jeste moguće. To će ekonomisti da vam kažu, ja ću da vas pitam za Kosovo. Nije Kosovo problem zato što Albanci kažu mi smo nezavisni, a Srbi kažu niste. Ono je problem zato što ga režimi koji vladaju koriste za unutrašnju politiku, da huškaju ljude, dižu tenzije, izazivaju krize. Zamislite da potpišemo deklaraciju o pomirenju dvaju naroda, da imamo takve odnose da kosovski Albanci najnormalnije putuju kroz Srbiju svojim automobilima, da prištinsko pozorište ima predstavu u Beogradu i obrnuto, da nema prepreka u ekonomskoj saradnji, da policije i tužilaštva potpišu sporazum o saradnji i očiste i Kosovo i ostatak Srbije od kriminala. Da se mi u Srbiji suočimo sa činjenicom da su 744 tela, među kojima je bilo i dečjih, sahranjena pored Batajnice, ali da se i Albanci suoče sa svojim zločinima. I da ne brojimo kojih ima više. Ne možemo brojati da li je u ratu stradalo više albanske ili srpske dece, jer svako dete je dete. Zamislite da na RTS-u govore Albanci koji su spasavali Srbe tokom rata, a na TV Priština Srbi koji su spasavali Albance... Strani političari koji se bave rešavanjem Kosova bi samo da se nešto potpiše i da se završi, ne interesuje ih to što će Srbi imati osećaj da su poniženi i da nam je Kosovo oteto, pa će za 20-30 godina doći neki novi Milošević i pokrenuće novi rat. Oni neće živeti tad u Srbiji, ali moja deca i deca moje dece hoće. Zato je potrebno drugačije rešenje čiji je preduslov ekonomski razvoj čitavog regiona. Kad ljudi budu imali platu 800, a ne 300 evra, mnogo lakše će se doći do dogovora naša dva naroda. U međuvremenu ćemo čuti o ishodima još nekih vaših tužbi protiv predstavnika vlasti. Koliko ste ih podigli? Pedesetak, ali ne mogu više, svaka dva dana idem na sud i prolazim kroz to da pričam kakve su probleme moja deca imala, ko nas je vređao na ulici, šta su proživele kada su morale da odu u London kod majke i upišu čisto žensku školu, i kako su htele da se vrate svaki dan... Na prvom suđenju s Pinkom na kome je 3.000 puta pročitano pismo Željka Mitrovića sa monstruoznim optužbama poput one da sam opljačkao majku svoje dece, rasplakao sam se, ne bežim od toga, sad sam malo navikao pa mogu da pričam o tome. O tome kako mom detetu, kad je razredna odredi da skupi neke pare drug kaže - što dajete Jovani, njen tata je lopov, ukrašće i naše pare?! I da ih viđam jednom u 45 dana. Želim svima onima koji su mi to radili i rade i dalje, da se njima i njihovoj deci nikada ništa slično ne desi i za to ću se boriti. Kada će vaša deca moći da se vrate u Srbiju? Iskreno, one to ne planiraju, ali se nadam da će možda da se zaljube u nekog momka iz Srbije i da se vrate. Imam i dvoje male dece, voleo bih da ostanu Srbiji, mada me Ana već dve godine pita kad mi neko priđe na ulici – tata, da li ti je ovaj čika rekao nešto lepo ili ružno, jer ima i jednog i drugog. I dalje verujem da možemo da napravimo državu u kojoj će i Vučićeva i moja deca moći normalno da žive i da se ne mrze zato što su im očevi na različitim političkim stranama.