Zadruga 2, prepričano, za one prekulturne

Mlada, kaljena, neukaljana, život je nije štedeo, kaže za taj život koji joj se desio, kaže naglas, zaplakala bi se nad tim što priča o sebi, pravovremeno je ugradila silikone, namerno preterala, investirala u svoj izgled, zbog čega joj je znatno skočio broj pratilaca na Instagramu, od čega je, kasnije, uspela lepo da živi, zbog čega je, da bi, napokon, i ona lepo živela, i uložila u sebe ovu veličinu od dve dečje glave; te veličine su, tako ih i zovu popularno, tolike su njene dojke, neprestano je snimana, sklapa i klepa rečenice, bori se za žensko pitanje, protivnica je nasilja nad ženama, bori se svojim rečima, pokušava, neprestano, da istera nekakvu pravdu, jednom su joj zavrtali šiju, okretali glavu naopako, naplavljivali je, pa su od toga dugo, po tabloidima, pravili glavnu vest, za nju govore da je rasna, da je kobila, da je mečka, pre svega ih sve podseća na mečku, kao šesnaestogodišnjakinja se ona, takva, mečkasta, zaljubila u dečka svoje majke, rodila mu dete, a majka joj je profesionalna bodi-bilderka, a otac joj je, onaj biološki, ne pravi, jer pravi je samo onaj koji je tu, već ovaj njen, biološki, koji bi trebalo da je pravi, ali je najmanje pravi, dok je ona bila pastorče, taj otac, onaj ne-pravi, biološki, dakle, trulio je u zatvoru, kako kaže, nije bio kraj nje, a majka joj se neprestano zaljubljivala, pa se i ona sama zaljubljivala, u svog oca, onog pravog, ne-biološkog, onog istinskog, koji joj je tu, na mestu gde nema ovog koji joj je najviše potreban, pa je s njim napravila dete, dok je majka bila u drugom rijalitiju, a majka joj je bila i prava i biološka, ali se odrekla nje, na brzaka, postala joj samo biološka majka, nakon što je saznala da je ova postala ona, nakon što je saznala da je njena vlastita kćer postala ona lično, da njena vlastita kćer živi sa njenim dečkom, živi životom koji je nije štedeo, pa ni ona ne štedi njega, da je trudna s tim dečkom, koji i nije dečko, i kome, isto tako, preti neki zatvor, i koji je zatrudneo njenu kćer tako da će ova uskoro poneti minimum tri dečje glave na sebi, u sebi, po sebi; ona - koju narod zove rasnom kobilom - osvetila se svojoj majci za to što je ova ostavila njenog biološkog oca, tako što je ona napravila dete sa tim majčinim čovekom, svojim očuhom, tako što je ona postala svoja majka, prava, a njeno dete, postalo je ona, napokon, napokon je neko drugi bio ona; i čitava Srbija, sve kamere u Srbiji, ogroman broj kamera srpskih, sjatilo se, dosta novinarskih usta se otvorilo, dosta pitanja je poletelo, sve se to upravilo ka ovom znatnom zapletu uzajamnog postajanja i prestajanja, ka ovoj porodici koja je sve neprestano pokušavala iznova, u kojoj su se uloge menjale, u kojoj je neko išao u jedan rijaliti, neko u drugi rijaliti, neko u zatvor, neko ostajao napolju, na nekoj navodnoj slobodi, ali uvek su svi bili na broju, iako niko uvek nije bio sav svoj, svi su, neprestano, bili na broju, u ovoj porodici, bilo ih je uvek troje, u porodici u kojoj je nemoguće bilo uvek biti neki istovetan „ti“, samom sebi identičan, nezavisan od odnosa s drugima, nemoguće a da ne stupiš u ljubavnu i/ili seksualnu relaciju sa nekim ko je po tvom doživljaju najviše ugrozio tvoje postojanje, u ovoj porodici u kojoj je toliko teško bilo ne osvetiti se najbližem, i svi to, s one strane malih ekrana, kako to popularno kažu, gledaju netremice, ova dinamika porodična, dugačkim produžecima čovekovih opštila, ulazi u svačiji dom, u svačiju porodicu, kako statistike kažu, neko troje ovakvih, zavezanih, petlja jedna, zaposeda umove najvećeg broja ljudi u zemlji, svi znaju, kako statistike, još, kažu, ko su Subotići, ali ne samo to, svi saznaju i šta su i ko su oni sami, koliko su njihove porodične veze stabilne, čvrste, kad vide kako su Subotići fluidni, kako se neprestano međusobno rekombinuju, spajaju, ukidaju i postaju. NJu, koju u narodu zovu mečka, takvu, koju život nije štedeo, svoje intenzivne ljubavi naočigled svih nije poštedeo ni jedan simptomatični David, fudbaler, lala, koji ju je zaveo, obećavajući joj da će on čuvati to njeno dete, nju samu dakle, i nju samu, koja nije svoje dete, da će ih obe čuvati, onako kako ih nije čuvao niko ko joj se - sad već udvojenoj, u životu ispostavio i ponudio da je pričuva i zavoli. Tako je počelo.