Siti svega

Kod Milomira Marića, zamenik gradonačelnika Goran Vesić otkrio je kako je pre skoro tri decenije upoznao Vojislava Šešelja. Na ulici je lideru radikala prodavao Demokratiju. Dve i po decenije kasnije, jednom od dvojice nekada najbližih Šešeljevih saradnika Vesić je prodao nešto drugo. U eri prvobitne akumulacije kapitala, među prvima je ukapirao da su ljudi roba, koja na političkoj pijaci može najbolje da se proda. U međuvremenu se i sve ostalo promenilo. Dok je kao kolporter prodavao opozicioni list – tako je sam Vesić „krstio“ Demokratiju – nisu ga nervirali ljudi koji šetaju ulicama. Naprotiv, to su mu bile mušterije. A sada onima koji šetaju preti štrajkom glađu, zajedno sa Aleksandrom Vulinom, Aleksandrom Martinovićem i drugim poslanicima i odbornicima iz SNS-a. I da ne bi Aleksandra prvog da ih odgovori, ko zna kako bi se to završilo. Svejedno, negde će ostati zapisano da su početkom 21. veka u zemlji Srbiji predstavnici vlasti pretili opoziciji - štrajkom glađu. Bože, kako li će ovo delovati nekim budućim istoričarima za jedno 500-600 godina? I kako će oni shvatiti objašnjenje predsednika Vučića da je „opozicija imala suludu ideju da štrajkuje glađu, ali smo ih prešli, pa su Vesić i Vulin prvi najavili da će to uraditi“? Ako je to bila suluda ideja opozicije, zar nije možda i luđe da tu ideju prisvoji vlast? Šta li će tek pomisliti kada budu analizirali saopštenje posle zajedničke sednice Kolegijuma Ministarstva odbrane i Vojske Srbije da „Vojska neće dozvoliti nikakve pokušaje državnog udara i upozorava da bi svi koji ga najavljuju i traže trebalo da odgovaraju u skladu sa zakonom“? Ama, zna se ko ovde najglasnije svako malo najavljuje državne udare, ali ne verujem da je Vulin sazvao ceo vojni vrh da bi izvršio pritisak na glavne urednike provladinih tabloida da prestanu da štancuju naslovne strane o novom-samo što nije-državnom udaru. Još manje verujem u drugi deo saopštenja, da Vojska neće dozvoliti nasilno rušenje ustavnog poretka, jer mnogi pravnici tvrde da u ovoj zemlji Ustav najviše krši upravo onaj koga ministar odbrane uporno oslovljava kao „vrhovnog komandanta“. Čime i Vulin krši Ustav, u kome piše da „predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije“, ali ni u jednom od 206 članova se ne pominje nikakav „vrhovni komandant“. Dok u saopštenjima sve vrca od pravne države, gotovo da nikoga nije iznenadilo što je bivšem predsedniku Opštine Grocka i članu Glavnog odbora SNS Dragoljubu Simonoviću otkazano suđenje zbog sumnje da je naručio da se Milanu Jovanoviću, novinaru portala Žig info, zapali kuća. Novo ročište zakazano je za 24. maj, jer se prošle nedelje u sudu nisu pojavili ni Simonović, ni njegovi advokati. Navodno nisu dobili poziv za suđenje zbog štrajka poštara. Treba li reći da su Jovanoviću poštari poziv uredno uručili? Samo dan kasnije, za 27. maj odloženo je suđenje i doskorašnjem predsedniku Opštine Brus i članu SNS Milutinu Jeličiću Jutki zbog seksualnog uznemiravanja sekretarice Marije Lukić. U zakazano vreme, Jutka se pojavio u sudnici, ali je tražio da se suđenje odloži zato što je njegova advokatica navodno u isto vreme branila drugog klijenta na suđenju u Nišu. Budućim hroničarima neće biti jasno ni zašto je nepromišljena glupost Sergeja Trifunovića o naseljavanju Sirijaca i Mađara u Srbiju izazvala opravdane negativne reakcije, dok gotovo niko nije ni primetio sličan gaf predsednika Vučića, koji „čeka da opozicija pozove ljude iz celog sveta da im pomognu da se dočepaju vlasti, pa kad im stignu Tahiti, Vanuatu i Polinezija imaće 300.000 ljudi, iako na nekim od tih ostrva ima 28.000 stanovnika ili manje, pa teško nama kada svi oni dođu u Beograd“. Za razliku od opozicije, Vučić igra na sigurno. „Tražiću posebno da se dovedu ljudi iz Leskovca i Vranja i doći će ih više na moj miting nego što je iz cele Srbije došlo na miting opozicije“, kaže Vučić. I kako neko iz Leskovca i Vranja može da odbije tako ljubazan poziv? A javlja mi se i da oni 19. aprila neće imati problema kao Pančevci prošle subote, jer od 9 do 18 časova autobusi ATP iz Pančeva uopšte nisu saobrađali do Beograda. Zvanično objašnjenje bilo je da nema dovoljno ni vozača, ni goriva. Jeste to veliki problem, ali ne toliki da za šest dana ne može da se reši ako od toga zavisi Budućnost Srbije. Živi bili pa videli.