Miki i Paja među Srbima

U prošlom nastavku, posvećenom prevedenicama (kalkovima), pomenuo sam engleski termin (computer) mouse, koji smo mi bez premišljanja preveli kao (kompjuterski) miš, za razliku od Italijana koji i u svom jeziku koriste anglicizam mouse. Zaista verujem da mnogi od nas tu malu grbavu napravu, koju satima drže pod šakom, zamišljaju kao malog simpatičnog miša koji radi za njih. Nezgoda je samo kad njime „klikću“ (od engl. click) – a zna se da u srpskom klikću sokoli, orlovi i druge ptice, kao i oduševljeni sledbenici političara na mitinzima, dok se na mehaničkog miša može samo škljocnuti. Kad je već reč o američkim miševima, navedimo da se najomiljeniji Diznijev junak, između dva rata, kod nas najpre pojavio u obliku „Mika Miš“, da bi ubrzo zatim, zahvaljujući pre svega Politici i Politikinom zabavniku, preovladao izvorni oblik Miki Maus. U isto vreme su nadimak „Miki“ počeli da preuzimaju i razni naši Milani, Mihaili, Miodrazi, Milosavi itd., a potom se isto hipokoristično -ki proširilo i na imena s drukčijim početkom, u oblicima kao Zoki (od Zoran), Deki (od Dejan), Boki (od Božidar) i drugima. Drugi najpopularniji junak, Donald Duck, imenovan po istom principu jednakih inicijala, od početka je kod nas uspešno preveden kao Paja Patak. To nam je omogućilo da lako imenujemo i celu porodicu (sestriće Raju, Gaju i Vlaju, koji se i u originalu rimuju: Louie, Huey i Dewey), verenicu Patu (Daisy Duck), bogatog deda Baju (Scrooge McDuck, sa imenom pozajmljenim od lika tvrdice u jednom Dikensovom romanu i prezimenom po ugledu na Škote). Da je Paja kojim slučajem zadržao svoje izvorno ime Donald, ono bi danas izazivalo ne mnogo vesele asocijacije, jer bi nas podsećalo kako na aktuelnog američkog predsednika, tako i na Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta. Ali da ostavimo stripove i za časak se posvetimo književnosti. Danas, čim se u medijima povede razgovor o nekom novijem piscu, obavezno ćete čuti ili pročitati kako je pored romana, drama i eseja objavljivao i „kratke priče“. Short stories. Meni to para uši, jer sam u školi čitao pripovetke Laze Lazarevića, Stevana Sremca, Gogolja, Mopasana, Kafke i tako dalje. Pripovetka je književni rod sa određenim osobinama i strukturom, a njenog autora zovemo pripovedač, nipošto „kratkopričalica“. Još neke primere loših prevedenica videćemo sledećeg puta.