Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.11.2019. 04:27
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Највећи бедници

Баш ми жао министра Вукосављевића. На удару је и НИН-а и Аје Јунг. Само што ће НИН држави вратити 150.000 динара, а њему би се више исплатило да Аја Јунг врати 100.000 евра

Већина провладиних медија прећутала је ових дана једну вест агенције Блумберг. Сасвим очекивано. Па, замислите како би читаоцима изгледала насловна страна: „Србија међу лидерима по Индексу беде“, „Највећи бедници“, „Мањи Индекс беде од Србије има само девет земаља света“, „Србији по беди мало ко може да парира“...

На страну што је Блумбергов Индекс беде врло једноставан - представља збир стопе незапослености и стопе инфлације - и што не може да се пореди са неким другим, комплекснијим економским параметрима, али само помињање беде у Србији је очито било довољно за аутоцензуру. Не верујем да је за мук било и неких других разлога. Осим ако неки нису озбиљно схватили недавну тврдњу премијерке Ане Брнабић да је екстремно сиромаштво у Србији скоро потпуно искорењено.

Било како било, Србија је у 2018. са Индексом беде од 15,7 поена (стопа незапослености 12,9 одсто плус раст потрошачких цена од 2,8 одсто) била 10. на листи од 62 земље. Убедљиво прва је Венецуела, у којој су цене порасле за скоро милион посто, а горе од Србије по том показатељу су чак и две чланице ЕУ, Грчка и Шпанија. Невоља је што нико из региона није лошије пласиран. Разлог је врло једноставан - уопште их нема на списку. Да их има, лошије оцене имале би Македонија и БиХ, јер је у њима стопа незапослености 20,8 и 18,4 одсто.

Све у свему, Блумбергов Индекс беде и не открива превише о стварном стању српске економије. Неупоредиво више говори о слободи медија, од којих су многи - част изузецима - као по команди гласно прећутали агенцијску вест. Да су је мејнстрим медији објавили, НИН не би ни имао потребу да јој уопште посвећује пажњу. Овако, Дејан Вук Станковић ће НИН и Време опет оптужити за „интензивну политичку кампању у којој је циљ да се поткопа кредибилитет и ауторитет главних носилаца власти, али и нека врста демократског легитимитета стеченог током изборног процеса“. Да ли је у овој земљи политичка кампања и објавити оно што већина других неће? Зашто се Дејан Вук Станковић не запита да ли је и прећуткивање неких вести и чињеница – политичка кампања. Или сматра да је „кампања“ само оно што не иде у прилог властима.

„У неким недељницима власт се идентификује са `лудилом`, критични набој је заснован на негативној опсесији Вучићем, а СНС се посматра као група која има карактеристике мафије или војске у којој владају лојалност, некомпетенција и бескрупулозност, те политичка стигматизација власти која подразумева идентификацију са фашизмом“. Ако неко због ових оцена хоће да напише неки деманти, нека га проследи Дејану Вуку Станковићу. Ово је рекао он, а не ја.

За разлику од Вука Станковића НИН ће и ове, као и прошле године допринети суфициту у српском буџету. Бар за 150.000 динара, колико је Министарство културе вредновало најпрестижније књижевно признање у региону, НИН-ову награду за роман године. То је истовремено и најмања сума која је одобрена на конкурсу за књижевне награде и манифестације. Хвала, тај новац нам заиста не треба. Да смо прихватили ту понуду, сами бисмо обезвредили награду. Зато ћемо сами, као и до сада, наћи спонзоре који више од Министарства културе цене културу.

С друге стране, сад ми помало дође и жао ресорног министра културе Владана Вукосављевића, јер искрено мислим да му неће бити баш драго када прочита да ће НИН поново вратити ових 150.000 динара држави. А, опет, шта је могао и да очекује? Ако смо лане вратили исту суму, зар је мислио да ћемо је ове године ћутке узети?

Срећа у несрећи је што Вукосављевић ових дана има 100.000 већих проблема од НИН-а. Није му сигурно свеједно након што га је Аја Јунг, која је по сопственом признању прошла кроз пакао, оптужила да се „ниједан министар није толико трудио да угуши Београдски фестивал игре као актуелни министар културе“. Можда би он ту критику лакше поднео да 2018. Аја Јунг није била кандидат СНС-а на београдским изборима. После тога њене речи имају много већу специфичну тежину. Сигурно је и он свестан тога, па је пожурио да саопшти како је од Министарства културе „један приватни пројекат сваке године добијао 100.000 евра“. Па после ове свађе, стварно бих се осећао као држава Србија на Блумберговој листи да смо задржали 1.271 евро, колико је за НИН-ову награду „одрешило кесу“ Министарство културе.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар



Коментари


Овде можете додати свој коментар
 
Ваше име и презиме
{COMMENT::EMAIL}
Ваш коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Бора Ђорђевић, рок музичар

Не желимо да свирамо за „жуте“, који су продали Косово будзашто! Не желимо да свирамо за ону што шамара несрећника са Косова. Част нам је да делимо бину са јунацима са Кошара. Савест нам налаже да певамо за Србију.

Прочитајте све мисли
bg