Najveći bednici

Većina provladinih medija prećutala je ovih dana jednu vest agencije Blumberg. Sasvim očekivano. Pa, zamislite kako bi čitaocima izgledala naslovna strana: „Srbija među liderima po Indeksu bede“, „Najveći bednici“, „Manji Indeks bede od Srbije ima samo devet zemalja sveta“, „Srbiji po bedi malo ko može da parira“... Na stranu što je Blumbergov Indeks bede vrlo jednostavan - predstavlja zbir stope nezaposlenosti i stope inflacije - i što ne može da se poredi sa nekim drugim, kompleksnijim ekonomskim parametrima, ali samo pominjanje bede u Srbiji je očito bilo dovoljno za autocenzuru. Ne verujem da je za muk bilo i nekih drugih razloga. Osim ako neki nisu ozbiljno shvatili nedavnu tvrdnju premijerke Ane Brnabić da je ekstremno siromaštvo u Srbiji skoro potpuno iskorenjeno. Bilo kako bilo, Srbija je u 2018. sa Indeksom bede od 15,7 poena (stopa nezaposlenosti 12,9 odsto plus rast potrošačkih cena od 2,8 odsto) bila 10. na listi od 62 zemlje. Ubedljivo prva je Venecuela, u kojoj su cene porasle za skoro milion posto, a gore od Srbije po tom pokazatelju su čak i dve članice EU, Grčka i Španija. Nevolja je što niko iz regiona nije lošije plasiran. Razlog je vrlo jednostavan - uopšte ih nema na spisku. Da ih ima, lošije ocene imale bi Makedonija i BiH, jer je u njima stopa nezaposlenosti 20,8 i 18,4 odsto. Sve u svemu, Blumbergov Indeks bede i ne otkriva previše o stvarnom stanju srpske ekonomije. Neuporedivo više govori o slobodi medija, od kojih su mnogi - čast izuzecima - kao po komandi glasno prećutali agencijsku vest. Da su je mejnstrim mediji objavili, NIN ne bi ni imao potrebu da joj uopšte posvećuje pažnju. Ovako, Dejan Vuk Stanković će NIN i Vreme opet optužiti za „intenzivnu političku kampanju u kojoj je cilj da se potkopa kredibilitet i autoritet glavnih nosilaca vlasti, ali i neka vrsta demokratskog legitimiteta stečenog tokom izbornog procesa“. Da li je u ovoj zemlji politička kampanja i objaviti ono što većina drugih neće? Zašto se Dejan Vuk Stanković ne zapita da li je i prećutkivanje nekih vesti i činjenica – politička kampanja. Ili smatra da je „kampanja“ samo ono što ne ide u prilog vlastima. „U nekim nedeljnicima vlast se identifikuje sa `ludilom`, kritični naboj je zasnovan na negativnoj opsesiji Vučićem, a SNS se posmatra kao grupa koja ima karakteristike mafije ili vojske u kojoj vladaju lojalnost, nekompetencija i beskrupuloznost, te politička stigmatizacija vlasti koja podrazumeva identifikaciju sa fašizmom“. Ako neko zbog ovih ocena hoće da napiše neki demanti, neka ga prosledi Dejanu Vuku Stankoviću. Ovo je rekao on, a ne ja. Za razliku od Vuka Stankovića NIN će i ove, kao i prošle godine doprineti suficitu u srpskom budžetu. Bar za 150.000 dinara, koliko je Ministarstvo kulture vrednovalo najprestižnije književno priznanje u regionu, NIN-ovu nagradu za roman godine. To je istovremeno i najmanja suma koja je odobrena na konkursu za književne nagrade i manifestacije. Hvala, taj novac nam zaista ne treba. Da smo prihvatili tu ponudu, sami bismo obezvredili nagradu. Zato ćemo sami, kao i do sada, naći sponzore koji više od Ministarstva kulture cene kulturu. S druge strane, sad mi pomalo dođe i žao resornog ministra kulture Vladana Vukosavljevića, jer iskreno mislim da mu neće biti baš drago kada pročita da će NIN ponovo vratiti ovih 150.000 dinara državi. A, opet, šta je mogao i da očekuje? Ako smo lane vratili istu sumu, zar je mislio da ćemo je ove godine ćutke uzeti? Sreća u nesreći je što Vukosavljević ovih dana ima 100.000 većih problema od NIN-a. Nije mu sigurno svejedno nakon što ga je Aja Jung, koja je po sopstvenom priznanju prošla kroz pakao, optužila da se „nijedan ministar nije toliko trudio da uguši Beogradski festival igre kao aktuelni ministar kulture“. Možda bi on tu kritiku lakše podneo da 2018. Aja Jung nije bila kandidat SNS-a na beogradskim izborima. Posle toga njene reči imaju mnogo veću specifičnu težinu. Sigurno je i on svestan toga, pa je požurio da saopšti kako je od Ministarstva kulture „jedan privatni projekat svake godine dobijao 100.000 evra“. Pa posle ove svađe, stvarno bih se osećao kao država Srbija na Blumbergovoj listi da smo zadržali 1.271 evro, koliko je za NIN-ovu nagradu „odrešilo kesu“ Ministarstvo kulture.