Daleko je Rumunija

Prvi put Srbija po osam različitih parametara, na osnovu kojih se treću godinu zaredom izračunava NIN-ov indeks ekonomske snage za osam zemalja regiona, nije 2018. završila na jednom od dva poslednja mesta, kao što je to bio slučaj 2016. i 2017. Nažalost, to ne znači da je, kao što ovdašnji zvaničnici vole da kažu, Srbija u međuvremenu postala lider u regionu, jer ni po jednom od osam parametara nije najbolja u grupi zemalja u kojoj su još četiri zemlje Zapadnog Balkana - Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Albanija i Crna Gora i tri poslednje primljene članice Evropske unije - Hrvatska, Bugarska i Rumunija. Samo po jednom parametru, po stopi rasta bruto domaćeg proizvoda (4,4 odsto po proceni MMF-a, a po nekim drugim procenama oko 4,2 odsto, koliko je bila i u Albaniji), Srbija je uspela da se probije do drugog mesta, iza Crne Gore, u kojoj je lane BDP povećan za 4,5 odsto. Mada su se domaći zvaničnici dugo hvalili da će Srbija biti među tri zemlje sa najvećim rastom u 2018, na kraju je ispred nje bilo sedam evropskih država - Malta (6,4 odsto), Poljska (5,1), Mađarska (4,9), Letonija (4,8), Gruzija (4,7), Island (4,6) i Slovenija (4,5 odsto). Za nekog ko pretenduje da bude „šampion reformi“ ne može biti uteha što nije bolji od ostalih ni po jednom od osam parametara (stopa privrednog rasta, prosečna neto zarada u evrima, realni rast plata, inflacija merena rastom potrošačkih cena, stopa nezaposlenosti, udeo investicija u bruto domaćem proizvodu, visina javnog i spoljnog duga u odnosu na BDP, kao i saldo u platnom bilansu zemlje) nisu ni Albanija i BiH. Tim pre što su te dve zemlje ionako prikovane za dno i zauzimaju dva poslednja mesta na rang-listi po vrednosti NIN-ovog indeksa, koji se izračunava tako što se svaka od osam zemalja regiona rangira za svaki od osam parametara tako da država koja je u nekoj kategoriji najbolja dobija osam, a najlošija jedan poen. Potom se svi poeni za svaku državu saberu i pomnože sa 0,125. Teorijski, da je jedna zemlja najbolja po svim parametrima njen Indeks ekonomske snage bio bi 10, a da je najlošija imala bi jedan poen. Srbija na osnovu podataka za 2018. ima 5,25 poena, isto koliko i Makedonija i one dele peto i šesto mesto, što je ujedno i do sada najbolji plasman Srbije, a Makedonija je na tom mestu bila i 2016. Od njih lošije stoje samo BiH (indeks 5,12) i Albanija, koja je sa 3,87 poena ubedljivo na poslednjem mestu, tamo gde je pre godinu dana bila Srbija. Neprikosnoveno prva, sa 7,50 poena, jeste Rumunija, koja je posle godinu dana pauze, povratila nezvaničnu titulu ekonomskog prvaka u regionu. Drugo i treće mesto, sa po 6,50 poena, dele prošlogodišnji šampion Bugarska i Hrvatska, dok je Crna Gora (5,75 poena) četvrta, ujedno najbolja od zemalja izvan EU. Najveći pad u poslednjih godinu dana, sa četvrtog na poslednje mesto imala je Albanija, a najveći skok Srbija, sa poslednjeg osmog, na deobu petog i šestog mesta. Kao da je ovo znao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je, na mitingu SNS u Beogradu, izjavio da će „Srbija brzinom rakete da ide napred“. U prilog tome pozvao se na prognoze Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, po kojima će „Srbija biti nosilac privrednog razvoja u regionu“. Vučić je precizirao da će, ako se ta očekivanja ostvare, bruto domaći proizvod Srbije 2023. biti za 21,1 odsto veći nego 2018. „Kažu da će srpska privreda u narednom petogodišnjem periodu rasti prosečno za četiri odsto godišnje i nijedna zemlja sa kojom se graničimo neće imati viši kumulativni rast od Srbije“, poručio je predsednik Srbije. „MMF predviđa da će 2023. BDP po stanovniku, što je pokazatelj životnog standarda, iznositi 10.394 dolara, što je povećanje od 44 odsto u odnosu na 7.027 dolara, koliko smo imali u 2018. To je ono što oni vide u Srbiji zbog naše ozbiljnosti... jer ovakve projekcije ne dolaze za neodgovorna i neozbiljna rukovodstva“, kazao je Vučić pred, kako su procenili on i MUP, 150.000 učesnika mitinga SNS-a. Ima, međutim, onih koji sumnjaju u te, ali i druge brojke kojima predsednik barata. Iako je Vučić još sredinom prošle godine tvrdio da je Srbija prestigla BiH i Bugarsku po visini prosečne plate, ispostavilo se da to nije istina, jer je u 2018. prosečna neto zarada u Srbiji bila oko 420 evra, tako da za oko 30 evra kaskamo za BiH, a za skoro 40 evra zaostajemo za Bugarskom. „Kvaka“ je u tome što je za sve ovdašnje zvaničnike vreme stalo u januaru ove godine, kada je Republički zavod za statistiku saopštio da su prosečne zarade bile 462 evra. Skoro niko i ne pominje da je mesec dana kasnije, u februaru, prosek pao na 444 evra (52.426 dinara). Još manje se u prvi plan ističe da je i posle značajne povišice u javnom sektoru taj prosek za samo sedam odsto veći nego pre 12 meseci. Zato ni uz znatno brži rast prosek za čitavu 2019. neće moći bitnije da premaši 460 evra. Dakle, ni ove godine ništa od obećanih 500 evra. Na stranu što to obećanje datira još s početka 2016, doduše uz često pomeranje rokova, uz objašnjenje da će se ono ispuniti „za godinu, najviše dve“. Šta tek reći svakom drugom zaposlenom, koji je u februaru primio „medijalnu“, najčešću zaradu od 340 evra (40.308 dinara)? Pa njima do obećane sume fali još 50 odsto. I nisu im poslodavci široke ruke kao država, jer su posle najnovijih povišica u februaru primanja u javnom sektoru u proseku za petinu ili za više od 100 evra veća nego u privatnom. Tačno je da MMF za Srbiju ove godine prognozira privredni rast od 3,5 odsto, a do 2023. po četiri procenta godišnje, pa bi, ako tako zaista i bude, naš BDP za pet godina bio za 21,1 odsto veći nego lane. Tačno je i da ni za jednu od zemalja iz regiona ne predviđa veći rast. Ali, nažalost, tačno je i da nijedna druga zemlja, osim u Hrvatskoj, od 2012. naovamo nije imala sporiji privredni rast od Srbije. Za poslednjih sedam godina, naime, Srbija je BDP povećala za 12,4 odsto, BiH, Makedonija i Bugarska za više od 17, Albanija i Crna Gora za oko 19, a Rumunija za rekordnih 31 odsto. Poređenja radi, čak i Rumunija kaska za grupom država koju MMF naziva „brzorastućim ekonomijama“, u kojima je u tom periodu BDP povećan za 38,6 odsto. Ispada da je prosečan privredni rast u Srbiji za ovih sedam godina bio oko 1,8 odsto. Poređenja radi, u tom istom periodu u Rumuniji je prosečan rast bio četiri, a u Crnoj Gori 2,7 odsto. Ako se po jutru dan poznaje, nije baš sasvim izvesno da će se prognoza MMF-a za ovu godinu i ostvariti, jer ima nekih naznaka da je u prvom kvartalu privredni rast bio znatno, skoro upola sporiji od očekivanog. Prema nekim izvorima, u Vladi Srbije nedavno su se čula zvona za uzbunu zbog nezvaničnih procena da je BDP u prva tri meseca ove godine bio samo dva odsto veći nego u istom periodu prošle godine. Ako se ispostavi da je to tačno, biće teško da se taj zaostatak nadoknadi do kraja 2019. Na mitingu Budućnost Srbije simpatizerima SNS-a predočena je i računica MMF-a, po kojoj bi BDP po stanovniku u narednih pet godina trebalo da poraste za 44 odsto, sa prošlogodišnjih 7.240 na 10.390 dolara u tekućim cenama. Okupljeni građani verovatno se ne bi toliko radovali da im je neko saopštio jednu drugu računicu, po kojoj je između 2012. i 2018, otkako je na vlasti koalicija SNS-a i SPS-a, BDP po stanovniku u Srbiji povećan za 20,5 odsto, sa 6.010 na 7.240 dolara u stalnim cenama. I da je samo Hrvatska imala sporiji rast od 11,8 odsto, sa 13.250 na 14.820 dolara, s tim što su naše zapadne komšije lane imale za 40 odsto veći BDP po glavi nego što ćemo ga mi imati 2023. Sličan rast BDP-a po stanovniku za prethodnih sedam godina kao Srbija imala je još samo BiH (sa 4.720 na 5.670 dolara). Svi ostali bili su mnogo uspešniji. Šampion je opet Rumunija, sa povećanjem BDP-a po stanovniku za 44 odsto (sa 8.520 na 12.290 dolara), a slede Crna Gora sa 32 odsto (sa 6.590 na 8.650 dolara), Severna Makedonija 29 odsto (sa 4.730 na 6.100 dolara), Bugarska 25 odsto (sa 7.400 na 9.270 dolara) i Albanija 24,5 odsto (sa 4.250 na 5.290 dolara). Računica NIN-a, takođe, pokazuje da će 2023, ako se ostvare sve projekcije MMF-a, BDP Srbije biti za oko 64 odsto veći nego 2012. Manji ukupan rast u tom periodu imaće Hrvatska (31 odsto), BiH (48) i Bugarska (60), a veći Albanija (77), Crna Gora (66), Severna Makedonija (69) i Rumunija (88 odsto). U čak četiri kategorije Srbija je plasirana na šesto mesto. Iako su zvaničnicima usta puna priče o „nikada većim platama“, manju prosečnu zaradu u prošloj godini od nas imali su samo Makedonci i Albanci. Uprkos činjenici da odavno inflacija nije bila niža, sa većim rastom potrošačkih cena od građana Srbije bili su suočeni samo Rumuni i Bugari. Mada je nesporno da je Srbija prošle godine privukla više neto direktnih stranih investicija (3,2 milijarde evra) od svih zemalja Zapadnog Balkana i Hrvatske zajedno, manji udeo ukupnih investicija u BDP-u od nas imaju samo BiH i Bugarska. I konačno, veći minus u platnom bilansu od Srbije lane su imale samo Crna Gora i Albanija. Dodatni problem je što se stiče utisak da se ekonomski problemi u Srbiji olako shvataju. Tako je, na primer, predsednik Vučić nedavno izjavio: „Ako bi Folksvagen došao u našu zemlju, on bi sa izvozom od 4,6 milijardi evra uvećao naš BDP za 12 odsto“. I još zaključio da bi time Srbija za jednu godinu nadoknadila desetogodišnji zaostatak za drugim zemljama, „jer će prosečna stopa rasta u EU iznositi 1,1 odsto“. Za razliku od srpskih zvaničnika, koji su uvereni da će „sledeće godine naš BDP porasti za 4,5 ili pet procenata“, većina svetskih stručnjaka, a među njima i Gita Gopinat, prva žena na mestu glavnog ekonomiste MMF-a, u koji se vlast u Srbiji zaklinje, upozoravaju da svetska ekonomija ozbiljno usporava. „Pre godinu dana, zbog jačanja privredne aktivnosti u skoro svim regionima, u 2018. i 2019. projektovan je rast svetske ekonomije od 3,9 odsto. Godinu dana kasnije mnogo toga se promenilo. Globalni rast, koji je u 2017. dostigao skoro četiri odsto je u 2018. smanjen na 3,6 procenata, a projekcija rasta za 2019. oborena je na 3,3 odsto. Iako ta stopa deluje razumno, mnoge zemlje suočiće se sa velikim izazovima, uz mnogo veću neizvesnost da na dugi rok održe relativno visoke stope rasta“, upozorava Gopinat. Ni ekonomista Nurijel Rubini, koji je stekao nadimak „doktor propast“ zato što je predvideo svetsku krizu 2008, ne isključuje mogućnost značajnog usporavanja svetske ekonomije, pa ni novu krizu. Još samo kad bi u Srbiji imao neko da ga čuje. Ako nekome nije jasno kako sve ono što se dešava na globalnoj sceni može da utiče na malu srpsku ekonomiju neka pogleda poslednje podatke o robnoj razmeni sa inostranstvom. Delom zbog recesije u Italiji, a delom zbog neizvesne budućnosti Fijatove fabrike u Kragujevcu, koja sada proizvodi mnogo manje automobila nego pre dve-tri godine, naš izvoz u Italiju je u prva dva meseca ove godine za 13 odsto manji nego u januaru i februaru 2018. Taj minus jeste delom nadoknađen na drugim tržištima, ali ukupan izvoz Srbije raste sporije od uvoza (7,1 prema 11,1 odsto). Zato je deficit u robnoj razmeni sa inostranstvom na kraju februara već dostigao 936 miliona evra. Na stranu što taj minus mora nekako da se pokrije, mnogo veći problem od toga je što je godinama izvoz bio jedan od motora privrednog rasta. Sada taj motor izgleda ima problema sa dotokom goriva, ali ni u Vladi, ni u Narodnoj banci Srbije to izgleda nikoga ne brine. Dok motor skroz ne zariba.