Zaostali u razvoju

Nekako baš dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećavao da će sprovesti sve reforme kako bi se obezbedilo „rast bruto domaćeg proizvoda od sedam odsto“, zvanično je saopšteno da je u prvom kvartalu ove godine BDP povećan za samo 2,3 odsto. I to je najniža stopa rasta još od trećeg tromesečja 2017. Uprkos tome, optimizam ne napušta srpske zvaničnike. Ministar finansija Siniša Mali, nakon sastanka sa Misijom MMF-a, poručio je da Vlada ostaje pri stopi rasta za ovu godinu od 3,5 odsto. Mali je par dana ranije omladinu SNS-a podučio da je 2018. srpska ekonomija sa stopom rasta od 4,3 odsto „među top deset ekonomija Evrope“ i da se Srbija „više ne poredi i ne takmiči sa zemljama u regionu, već sa zemljama u Evropi“. Omladina SNS-a nije mogla da čuje profesora ekonomije iz LJubljane, Jožu Mencingera. „Srpski BDP je 42 milijarde, a slovenački 45 milijardi evra. Pri tome Srbija ima sedam, a Slovenija dva miliona stanovnika. Ne znam šta bih više dodao. Izjava da je Srbija u top 10 ekonomija u Evropi je glupost, odnosno čista demagogija. Od jednog ministra finansija tako nešto ne bih očekivao, ipak mora da pogleda neke brojke. Čak i ne treba da pogleda, jer je sve očigledno“, rekao je Mencinger za Slobodnu Evropu. Kada se već pominju brojke, rast Srbije od četiri odsto znači povećanje njenog BDP-a za dve milijarde, sa oko 50 na 52 milijarde dolara. Uz upola sporiji rast od dva odsto, BDP Francuske bi se povećao za 55 milijardi dolara (više nego da BDP Srbije poraste za 100 odsto), a BDP Nemačke za čak 79 milijardi dolara (kao kada bi BDP Srbije porastao za 160 procenata). Nije, međutim, problem samo to što Srbija sa 7.240 dolara po stanovniku, ni uz dvocifrene stope rasta ne može u dogledno vreme da stigne Francusku (42.880) i Nemačku (48.260 dolara), već što zaostaje i za većinom suseda. „Srbija je trenutno jedna od najnerazvijenijih evropskih zemalja i, što je još gore, iz godine u godinu sve više zaostaje za drugim zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), poput Rumunije, Bugarske, Mađarske. Za razliku od Srbije, one su bržim privrednim rastom u prethodnoj deceniji smanjile relativni zaostatak za Zapadnom Evropom. Od 2009. do 2017. BDP po stanovniku u tim zemljama povećan je sa 54,6 na 62,4 odsto BDP-a po stanovniku Zapadne Evrope, a Srbija se za to vreme praktično nije pomakla“, ističe Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta. Suštinski se, kaže on, ništa novo nije desilo ni 2018, premda je Srbija imala solidan rast od 4,3 odsto, na nivou proseka CIE. Ali, rast u 2018. bio je privremeno iznad četiri odsto, zbog visokog rasta poljoprivrede od oko 15 odsto, nakon sušne 2017. Bez toga rast BDP-a bi i u 2018. bio ispod 3,5 odsto i opet bi bio među najnižim u CIE, ističe Brčerević, uz opasku da je poređenje sa stopama rasta razvijenih zemalja, poput Nemačke i Švajcarske, ekonomski besmisleno. „Empirijska analiza Fiskalnog saveta pokazuje da Srbija uporno kaska zbog nedostataka u društvenim i ekonomskim fundamentima: loših institucija (što se ogleda u nedovoljnoj vladavini prava i velikoj korupciji), niskih investicija domaćeg privatnog sektora i države, i lošeg obrazovnog sistema. Druge zemlje CIE daleko su odmakle u unapređenju ovih fundamenata zbog čega se po ekonomskoj razvijenosti i životnom standardu stanovnika priključuju Zapadnoj Evropi i sve više beže Srbiji“, naglašava Brčerević, uz opasku da poboljšanje životnog standarda stanovnika Srbije nije trka na 100 metara već maraton. Privremene oscilacije - brži rast u 2018, pa sporiji u 2019. godini - neće promeniti opštu sliku neuspeha ekonomskih politika vezanih za privredni rast koja se duže vreme vode u zemlji, kategoričan je sagovornik NIN-a. Za njega je usporavanje rasta BDP-a u 2019. delom bilo očekivano, jer je stopa rasta veća od četiri odsto u 2018. bila privremena. Na to su se, kaže, nadovezali i nešto nepovoljniji evropski trendovi (ciklično usporavanje privrednog rasta EU) i specifični domaći problemi - promenljiva proizvodnja nereformisanog EPS-a, prekomerno jačanje dinara, pad proizvodnje u Fijatu, takse na uvoz robe na KiM... Zbog ovih dodatnih činilaca, rast BDP-a u 2019. najverovatnije će biti ispod tri, umesto očekivanih 3,5 odsto, što potvrđuje i preliminarna procena rasta u prvom kvartalu od svega 2,3 odsto, zaključuje Brčerević. „I sada se vidi koliko je bilo važno da se poslušaju preporuke Fiskalnog saveta iz oktobra 2018. kada smo tražili od Vlade da fiskalni prostor u 2019. iskoristi za povećanje javnih investicija, u putnu i železničku infrastrukturu i zaštitu životne sredine, za oko 350 miliona evra i za osetno smanjenje doprinosa zaposlenih. Efekat ovih mera na ubrzanje privrednog rasta procenili smo na oko 0,5 procentnih poena, što bi kompenzovalo dobar deo vanrednog usporavanja BDP-a u 2019. Vlada je ipak odlučila drugačije, da iz raspoloživih sredstava populistički poveća plate u javnom sektoru preko onog što je ekonomski opravdano i da kupuje opremu za vojsku i policiju. To jeste njeno pravo, ali iz toga proističe i dobar deo odgovornosti za niži privredni rast u 2019“, zaključuje Brčerević. Uz podsećanje da je rast od 2,3 odsto najsporiji od poslednjeg kvartala 2017, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za NIN kaže da su, ako se isključe sezonski faktori, u prvom kvartalu i zemlje EU imale rast od dva odsto. „U 11 zemalja članica EU iz centralne i istočne Evropa od 2012. do 2018. prosečna godišnja stopa rasta bila je 3,1 odsto, na Zapadnom Balkanu 2,7 a u Srbiji 2,1 odsto. Sporiji rast privrede Srbije u dužem vremenskom periodu ne može se objasniti vanrednim faktorima kao što su suše, poplave ili fiskalna konsolidacija, jer su oni u dužem periodu podjednako prisutni u različitim zemljama, a njihov negativan uticaj na rast u jednoj godini velikim delom se nadoknadi visokim rastom u narednoj. Suša u 2017. oborila je naš BDP za jedan procentni poen, ali je oporavak poljoprivrede od suše za isto toliko povećao rast BDP-a u 2018. Slično je i sa fiskalnom konsolidacijom. Ona je uticala na nešto sporiji rast Srbije u 2015. i 2016, ali je ona sprovedena i u većini zemalja CIE, zbog čega je od 2012. do 2014. njihov rast bio niži. Prema tome, sporiji rast BDP Srbije u dužem vremenskom periodu posledica je sistemskih slabosti privrede i neadekvatne ekonomske politike“, kategoričan je Arsić. Sistemske slabosti se prvenstveno odnose na slabe institucije, po čemu se Srbija sa BiH, Makedonijom i Albanijom nalazi na evropskom dnu. Nepovoljna okolnost je što se ionako loše stanje poslednjih godina dodatno pogoršava. „Slabe institucije se manifestuju kroz usvajanje loših zakona, česte nenajavljene promene propisa bez prethodnih javnih i stručnih rasprava, njihovu selektivnu primenu, visoku korupciju. Osim toga državni organi se koriste za ostvarivanje interesa vladajućih stranaka, nekim biznismenima daju se posebne pogodnosti, dok se pred druge postavljaju barijere. Niska efikasnost državnih organa, koja je i ranije bila prisutna, dodatno je pogoršana usled masovnog zapošljavanja nekompetentnih partijskih kadrova i dominacije partijske lojalnosti pri napredovanju u državnoj upravi i javnim preduzećima. Loše institucije podstiču preduzetnike na neproduktivne aktivnosti, na traganje za vezama, podmićivanje i usporavaju rast jer povećavaju troškove i unose nekomercijalne rizike. One, takođe, privrednicima šalju signale da je za uspeh važnija bliskost sa vladajućim strankama i državom, nego uvođene novih tehnologija, unapređenje efikasnosti, osvajanje novih tržišta... Ovakvi signali podstiču ponašanje koje je korisno za korumpirane političare i privilegovane biznismene, ali je štetno za društvo“, upozorava Arsić. Osim slabih institucija, on smatra da je sporiji rast delimično posledica neadekvatne ekonomske politike. Fiskalna konsolidacija je, kaže, kasnila 3-4 godine, što je zemlju dovelo na ivicu dužničke krize, a takvo stanje je uticalo na sporiji rast od 2012. do 2014. Uspešna fiskalna konsolidacija i jačanje makroekonomske stabilnosti nakon 2014. su povoljno uticali na rast, ali je ekonomska politika i dalje nedovoljno podsticajna. Produktivni javni rashodi, koji uključuju javne investicije i ulaganje u obrazovanje i istraživanja su i dalje vrlo niski, siva ekonomija je visoka, dok su poreske procedure komplikovane, objašnjava sagovornik NIN-a. „Planirani rast BDP od 3,5 odsto u ovoj godine je vrlo teško dostižan, jer podrazumeva prosečan rast od 3,9 odsto u naredna tri kvartala, što je malo verovatno. S druge strane, sve ide u prilog određenog ubrzanja privredne aktivnosti tako da bi rast u 2019. mogao da bude oko tri odsto“, procenjuje Arsić. A s obzirom na to da je skoro sigurno da će rast BDP-a biti manji od planiranog, predlaže Vladi da odustane od dodatnog povećanja plata u javnom sektoru i penzija u toku ove godine. „Čak i ako bi rast bio koliko je projektovan, takve politike nisu opravdane jer su plate u javnom sektoru na početku godine u proseku povećane za devet, a penzije za sedam odsto, što je više od rasta plata u privatnom sektoru. Za stimulisanje rasta privrede bilo bi opravdano da vlada smanji fiskalno opterećenje rada za nekoliko procentnih poena kao i da poveća javne investicije u infrastrukturu“, predlaže Arsić. Predsednika Vučića, premijerku Anu Brnabić i ministra finansija sporiji rast nije naterao da odustanu od „značajnog“ povećanju plata i penzija pre kraja godine. Vučić je na RTS-u rekao da u budžetu ima para i da će se boriti da povećanje penzija ne bude manje od pet odsto. I Siniša Mali se MMF-u pohvalio da je višak u državnoj kasi na kraju aprila bio 5,5 milijardi dinara. Očito misli da su svi zaboravili da su se on, Vučić i Ana Brnabić hvalili četiri puta većim suficitom u januaru od 23,6 milijardi. Svi su oni glasno prećutali da je tri meseca zaredom državna kasa u minusu, u februaru 1,4 milijarde, u martu 6,4 milijarde i aprilu 10,3 milijarde dinara. Što baš i ne govori u prilog tvrdnje da iz državne kase preliva kao onomad iz muzičke fontane na Slaviji.