Ispunjavanje želja

Oni deluju bezbrižno i nevino, a kad god zamisle neku želju, teško je odoleti i ne ispuniti im je. Često ne traže samo poklone, već žele da poseduju i nešto tuđe. Međutim, kada ne dobiju to što žele, umeju baš jako da se naljute, zaplaču, pa pomalo i da terorišu sve oko sebe. Prosto, takvi su kakvi su, ali su naši. Govorimo, naravno, o političarima u Srbiji. Oni su večna inspiracija čak i za pesnike, otud i stihovi iz one popularne pesme: „Nema sveta ni planete, gde ne može stići srpski političar.“ Jedna od mnogobrojnih želja srpskih političara, i to ne bilo kog, već alfa političara, uslišena je prošle nedelje. Širom sveta Dan pobede nad fašizmom proslavlja se 9. maja, osim u Srbiji gde se taj dan slavi onda kada predsednik to kaže. Predsednik Vučić nije 9. maja bio u zemlji zbog posete Tirani, tako da je vojno-policijska parada, koja je prethodno već dvaput odlagana, konačno održana dan kasnije, 10. maja na Svetski dan ptica i drveća i Međunarodni dan fizičke aktivnosti. Sad je malo jasnije zašto je parada održana u Nišu, a ne u Beogradu u kojem drveća ima sve manje, a od ptica se jedino poštuju vrapci, koji će uskoro dobiti i policijsku pratnju. A što se fizičke aktivnosti tiče, da je održavanje parade baš tog dana imalo smisla, mogli smo videti najviše po kretanju ministra Vulina, doduše pomalo neartikulisanom, ali je ipak bila nekakva fizička aktivnost u pitanju. Inače, na ovoj veličanstvenoj paradi u Nišu prikazano je i oružje kojim je oboren nevidljivi avion, a kojim Srbija planira da se brani i od svih ostalih nevidljivih neprijatelja. Oružje je uglavnom rusko, a pored njega, još jedan ruski izum, Besmrtni puk, prezentovan je Srbima. Taj puk u Nišu su predvodili kozaci, bajkeri i osuđeni ratni zločinac general u penziji Vladimir Lazarević, koji se potom i obratio okupljenima kako bi ukazao na nedovoljnu zastupljenost kozaka i bajkera na performansima u našoj zemlji i kako bi najavio defile klovnova i žonglera sledeće godine. O sebi nije pričao jer prvo pravilo vojnih osuđenika glasi: Ne pričaj o osuđenicima. Drugo pravilo glasi: Ne pričaj o sebi. Uglavnom, u Srbiji se sve želje brzo i lako ostvaruju. Ne postoji zakon, ne postoji Ustav, ne postoji to moralno načelo niti bilo šta drugo što može stati na put ostvarenju želje, ako dovoljno čvrsto i dugo veruješ u nju. I ako si dovoljno čvrsto i dugo u članstvu Srpske napredne stranke. Želiš po svaku cenu da postaneš doktor? Nema problema, napisaćemo, čuj nas, prepisaćemo ti koliko god treba strana, a ako te neko i u’vati, opušteno, oformićemo komisiju koja će da te brani do poslednjeg argumenta koji smisli u tom trenutku. Plašiš se da će te neko provaliti? Ma ne budi lud, to je najmanji problem. Ubeđivali su u ovoj zemlji ljude da daju zajam za preporod vladajuće stranke, da ulažu svoje pare u banke sa nenormalnim kamatama, da glasaju za političare za koje je upitno da li bi uopšte prošli psiho test, pa šta je problem? Tvoje je samo da poželiš. I nema sveta ni planete gde ne možeš stići ako si jedan od nas, dragi naš političaru.