Šta posle prebrojavanja

Ništa novo nismo ni mogli saznati nakon vanrednih izbora za gradonačelnike na severu Kosova: ubedljivu pobedu odnela je Srpska lista, osvojivši 94,2 odsto glasova, odnosno oko 5.800 glasova više nego 2017, ali drugačije nije ni moglo biti, jer drugih srpskih predstavnika nije ni bilo. Ono što i dalje ne znamo jeste korak koji će uslediti nakon još jedne demonstracije sposobnosti vlasti Aleksandra Vučića da drži pod kontrolom situaciju u toj oblasti, očitovanoj i u činjenici da se niko drugi od srpskih predstavnika nije ni usudio da nastupi kao kandidat opciji koju podržava zvanični Beograd: da li će novi/stari gradonačelnici ponovo podneti ostavke na te funkcije, što je kao mogućnost najavljeno još uoči izbora. A to ne bi bilo baš jednostavno, jer bi Prištini dalo mogućnost da sama imenuje čelnike četiri većinske srpske opštine na severu Kosova. Kakva će odluka biti, trebalo bi, prema najavama, da saznamo u petak, nakon sastanka predstavnika Srpske liste sa predstavnicima vlasti u Beogradu. Analitičari uglavnom i dalje procenjuju da će se, do ishoda evropskih izbora, nastaviti kupovina vremena oko koje se, sudeći po brojnim pokazateljima, slažu i zvanični Beograd i zvanična Priština. Nije novo ni da se na Zapadu i te kako zna koliko je, u očekivanju „konačnog rešenja“, postradala demokratija na ovim prostorima. Ovoga puta, stiglo je saopštenje zemalja Kvinte, u kome se konstatuje da su izbori protekli mirno, ali da „nedostaci u izbornom procesu koji se odnose na pritiske na glasače, neažurirane biračke spiskove i ograničenu političku participaciju, pokreću pitanja o ukupnom demokratskom procesu“. Tu je i poziv da se nedostaci „hitno reše“, kakav ne stiže prvi put. Verovatno ni poslednji.