Građanima je dosta svojatanja

Može i ovako: Te 1999. Aleksandar Vučić je dobio stan vredan 231.000 evra - ja sam tada brao cveće po Kosovu. Kasnije, SNS je potpisao amnestiju i slobodan prolaz za sve NATO vojnike na teritoriji Srbije - oni su patriote ja sam i dalje izdajnik.... „Parlament je srušen i oni će glasati za nezavisno Kosovo na zvonce. Ne znam kako izgleda pakao, ali vidim kako izgleda napredni raj. Zaovinsko jezero ispražnjeno“, kaže za NIN Vladan Slavković, slikar, reditelj, bivši direktor kraljevačkog pozorišta i odbornik Lokalnog fronta iz Kraljeva. Na pitanje ko je uopšte Lokalni front iz Kraljeva koji je sklopio savez sa Građanskim frontom ignorišući poziv Saveza za Srbiju, jesu li novi beli listići ili nova opozicija odgovara: „Mi smo, čini se, jedina opcija.“ I ova vlast je došla na talasu obećanja. Obećanja o borbi protiv korupcije? Borba protiv korupcije?! Tu nema ništa. Mislim da se čak i Johanes Han smeje kada gleda sve to. Ali EU licemerno nastupa. Postoje svi ti kontrolni seminari, tribine na koje se troši veliki novac EU, ali sve je samo mrtvo slovo na papiru, pa i borba protiv korupcije. U međuvremenu, plate u Kraljevu su oko dvadeset hiljada dinara. Trideset hiljada je već ozbiljna plata. U samom gradu 1.400 ljudi radi u proizvodnji, 5.000 u privatnom sektoru. Ukupno, svaki peti čovek radi. Kraljevo postaje pustara, a siguran sam da je tako u većini gradova u Srbiji. Tako da je Kraljevo samo primer uspeha ove vlasti koja je demolirala pravni, ekonomski i državni sistem. I neće umeti bolje ni u budućnosti. Sudskog epiloga za ubistvo Ivanovića nema. Kada Vučić odlazi u SPC da traži blagoslov za rešavanje pitanje Kosova, pitate li se je li ovo sekularna država? SPC se pred Vučićem pokazala kao obično javno preduzeće u kojem postoji direktor, postavljen od strane vlasti, koji donosi odluke i svoje ponašanje usklađuje sa državnom politikom. Da postoji samostalnost u njihovom radu mi bismo to čuli. Nije SPC malo preduzeće, oni su institucija koja ima svoje predstavnike u svakom selu i vrlo bi se jasno i glasno čuo njihov glas u najmanjem zaseoku u Srbiji. A ne čuje se već sedam godina. Štaviše, čuje se samo kako se siroti predsednik muči, nije mu lako jer će, eto, šta ćemo, moramo izgleda da preda to Kosovo. U Kraljevu je veliki broj izbeglih sa Kosova. Sever Kosova nazivate Divljim zapadom. To je ubeđenje stvoreno na osnovu njihovih svedočenja? Svi znaju da Severom Kosova vladaju ljudi bliski SNS. Oni su iskoristili nestanak srpske države sa Kosova još 1999. da razviju šverc gorivom, svim što može da se proda Albancima. I baš ti koji su najglasniji u patriotizmu i odbrani Kosova trguju sa Albancima. Oni nemaju nikakav problem što je Haradinaj uveo stoprocentne carine, ne takse, na proizvode iz Srbije jer oni ionako švercuju na crno. Ti ljudi upravljaju severom Kosova. Srpske države tamo nema, deo se povukao 1999. kada je potpisana kumanovska kapitulacija, otišli su vojska, policija, carina, kontrola leta…, a Briselskim sporazumom su povučeni zdravstvo, socijalne službe, pravni sistem, upravljanje saobraćajem. Ostalo je nešto malo prosvete i od srpske države više ništa. Dole vladaju ljudi koji funkcionišu po mafijaškoj strukturi i pravilima. Na Severu Kosova imate bandite koji ljudima kradu krave, delove za traktor, kao da je cilj ove vlasti da poplaši te preostale da bi ih što pre raselili. Jer niko od nas ne zna da li postoji dogovor o predaji celog Kosova ili Srbija može da računa na neki deo oko severa Kosova. Strahujem da ta mafijaška ekspozitura SNS na severu odlučuje ko će da ostane a ko će da ide. A verujte, dole nije ostao niko ko nije plaćen dobro na nekom fiktivnom mestu da… …da sačeka kraj… … Da sačeka kraj. I ostalo je nešto sirotinje koja nema kud. U Kraljevo je došao određen broj ljudi 1999. U stvari, još od šezdesetih dolaze u talasima. Sada tamo imate Zorana Milojevića Zelju, zvaničnog šefa SNS za Raški region, trenutno na poziciji direktora Telekoma na Kosovu. On je drugi čovek Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića. Ti ljudi su eksponenti politike SNS i na Kosovu kontrolišu promet sve robe, čak i način života u severnom delu. Poznati su po tome što imaju građevinske poslove, kao na Koridoru 10, koje ostvaruju kroz uticaj u SNS u Kraljevu, Novom Sadu i na severu Kosova. Rada Trajković kaže da su to uvezani pipci mafije i DB? Tu je znak jednakosti jer sve to je država njima dozvolila. Da postoji država Srbija na Kosovu, neka policija bi ih jurila, međutim, nema je. Ima samo kosovske policije, Haradinajeve, koja ih opet ne hapsi. Ako ih niko ne hapsi, onda je tu sigurno dogovor. Za obične ljude, za razliku od njih, nema sigurnosti. LJudi sa Kosova su već prevareni toliko puta. NJih nema ko nije prevario u poslednjih 30 godina. Vojvodina je prilično daleko od vas, ali ipak kad god kažete Vojvodina, spomenete ime Andreja Vučića? To su ti pipci. Ne znam koliko ih SNS ima, ali čini mi se da je on jedan od glavnih pipaka, Vučićev čovek sa ključem od kase. Sve što Vojvodini stigne to je pod tom kasom SNS. Vojvodina nema problem samo s njim nego i sa činjenicom da tamo nema više ljudi. Kraljevo ima taj ogroman problem, nama se ljudi iseljavaju u talasima. Decu više ne vaspitavaju da poštuju svoju državu, nego tuđu jer će ta tuđa država poštovati i hraniti njih. Ovo je sistem u kome ti ne znaš ni koja je čija lična karta, ni šta se sve vodi na ime brata predsednika, a svi prećutkujemo kome se plaća reket. Iako ste pešačili kilometre i mesecima protestovali, sada ste skeptični prema protestima? Samo će izbori doneti promene, to je jedini legitiman put, jer, izjasnili smo se da nema nasilja. Na tim protestima sam ponovo video tu sreću kod ljudi, a znam da to nisu neki kojima možeš da prodaš svaku glupost, sa njima se ne igra, njihovu dobru volju ne politizuješ. Ne možeš da svojataš njihov optimizam i dobru energiju, jer su to ljudi koji su na proteste doneli svoje ljudsko nepristajanje, uprkos svim ucenama i pritiscima. Oni su rekli, borićemo se, znamo da je teško i znamo da je daleko ali borićemo se. Nisu oni došli na poziv bilo koje opozicije, a pokušaj politizacije i šatorovanje, podela i svojatanje, udaljili su i građane i neke od koordinatora kao što je Bane Trifunović. Lokalni front je i nastao jer su nas svi izneverili, jer su nas svi prevarili, jer su nama i vlast i opozicija nedovoljna garancija borbe za ljudska prava, solidarnost... NJihovu garanciju moje srce ne nosi. Ja ne znam kako će biti za deset dana, ni za deset godina, ali znam da ćemo se rvati do kraja da uspostavimo sistem koji će poštovati Ustav i zakone ove države i da ćemo imati ljude koji će to sprovoditi. Ne treba meni na protestu ilustracija stanja u kojem smo, meni treba lustracija i pravni sistem i ljudi koji će to da sprovedu. Ne želim rasprave jesu li važnije četničke kape tamo, ili zastave LGBT ovamo. To prebrojavanje nije za mene. Jesmo li na početku utvrdili da su svi ljudi isti, i da pravoslavni fundamentalisti kao i LGBT ekipa imaju ista prava? To im garantuje Ustav kroz njihova ljudska prava. Šta je dovelo do razjedinjenja koordinatora protesta? Ti ljudi su iskoračili u svetlost protesta sa svoje samostalne pozicije posmatranja sveta jer im je bilo važno da ovo zlo ode i da ovo ludilo prestane. Međutim, kada je krenulo svojatanje, politizovanje, kada je došlo do dezavuisanja, šatorovanja, ti ljudi su se vratili na svoje pozicije u kojima su i bili. Nismo mi svi iz jedne opcije izašli na proteste, nego svako sa svojih strana, zbrali smo se iz svojih kuća, pozorišta, profesija i došli smo na jedno mesto, na to odredište koje je trebalo da nam bude baklja slobode. Vratili smo se odakle smo došli jer neko uporno ne želi da upali baklju nego da postavlja šatore. To su stvari koje su dijametralno suprotne od onoga kako mi doživljavamo borbu za slobodu - a to je da nema elitizma, već jednakost za sve i prema svima. To je trebalo da bude ono odredište, garancija da će ti ljudi sprovoditi zakon solidaran prema radniku i prema svešteniku i prema učiteljici i prema bankarki. A oni ne mogu da nam garantuju jednakost na jednom protestu. Kako vam ne garantuju? Jer se ne drže sopstvene reči, jer je bio dogovor da je skup miran. Odjednom upad u RTS. Pa, NATO je pokušao da nas zaustavi u činjenju ratnih zločina tako što nas je zapalio. Znači, ako mi zapalimo RTS on neće emitovati laži, ali onda imamo zgarište, onda nemamo RTS. Postoji legitiman način, pobedi na izborima, učini da možeš da utičeš na izbor Upravnog odbora, da garantuješ neutralnost te medijske kuće. Ako smo hteli da palimo onda smo mogli da uletimo u poštu, u kasarnu, da zarobimo nešto bornih vozila i da držimo ceo grad pod opsadom. Ako ćemo tako. Jer ako iskoračiš iz principa zakonitosti jednom, i malo, onda te ništa više ne sprečava da to radiš mnogo i svaki put. To su opasne stvari. Ako ćemo da idemo da upadamo, lomimo, O.K. ali onda neka nam neko kaže, pa da vidimo koliko bi onda ljudi došlo na protest. Razumem ljude koji žele radikalizaciju, ja želim već sedam godina da to radikalizujemo, ali mislim da moja samokontrola i poštovanje ove države ipak imaju smisla. Možda sam ja odavno mogao da se opašem sa dva pištolja i da sprovodim svoju pravdu kako ja želim, ali to se tako ne radi. Kako mislite da promenite sistem? Sprovođenjem zakona. Pobedom na izborima. Kako ćete da pobedite na izborima kada ljudi ne znaju ni da postojite, ni vi ni Lokalni front, na primer? I neće znati sve dok su mediji pod kontrolom vlasti? Koliko ste u pravu vi, toliko sam i ja. To je ta pat-pozicija, logika koja nas sve primorava da se držimo izbornog procesa a sa druge strane želja da se sve to desi odmah. I strah se to nikada neće desiti. I upravo zato smo prinuđeni mi kao Lokalni front da idemo od protesta do protesta, od čoveka do čoveka, od sitnog medijskog plakata do deljenja najobičnijeg flajera dok ne stignemo do one igre brojeva koja će da pokaže da smo osvojili više od njega. Kada budemo imali taj broj tek tada nam predstoji pakao od posla. A to je da prinudimo sve te ljude koji će biti u Skupštini, u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, da stvarno rade ono što smo se dogovorili na ulici. Utopija? Utopija, jeste, ali je to nešto što mi moramo da radimo jer ako smo to zagovarali na kamionu, hajde da vidimo kako će tada da bude u Skupštini. Da li se bliži kraj protesta? Mislim da su prešli na šatore i sad vratiti ljude na ulicu mora da se desi neki incident. A mi smo i dalje u nasilju, bezakonju i nijedan od razloga zbog kojih su počeli protesti nije ispunjen, niti su zaustavljeni talasi nasilja, prebijanje ljudi je svakodnevica, nismo ostvarili pravdu za Borka Stefanovića, Mariju iz Brusa, novinara Jovanovića i sve one po Srbiji. Protesti su neuspešni u svojoj suštini i sada je pitanje hoćemo li nastaviti ili ćemo otići u taj poslednji juriš još samo jednom. Postojala je ona rečenica na početku protesta - Bez straha. Bio je ogroman strah, ljudi nisu smeli da kritikuju vlast. Zar protesti nisu postigli makar taj cilj da se osnaže ljudi, da vide da nisu sami? To je besprekorno tačno, ali suštinski, talas nasilja nije zaustavljen, nepravde prema pojedincu, i dalje otpuštaju sa posla, vrše pritisak na ljude, imali smo za Vučićev miting spakovane građane u autobuse sa dokazanim ucenama da će ostati bez posla ako se ne pojave. Milutin Jeličić Jutka je smenjen? Jutka je smenjen ali je i dalje najmoćniji čovek u Brusu. To su te igre. Simonović je bio u zatvoru… … Da, jedva čekam epilog toga. Bio je u istrazi u zatvoru i sin Željka Mitrovića. Čak i onaj mali sa kantrimenom je pušten. Ovde se pravda sprovodi pomalo, i zavisi kako prema kome. Mora da postoji garancija države, a to su Ustav i zakoni, da imaš pravo da izađeš gde hoćeš i da kažeš šta god misliš a da za to ne snosiš nikakve posledice. Meni je nuđeno otvoreno da ostanem na direktorskom mestu pozorišta u Kraljevu ako pređem u SNS. Odbio sam. Epilog je šest godina u istrazi, bez osnova za podizanje postupka. A nama se već nekoliko puta pre ove vlasti dešavalo da nas vlast naziva izdajnicima ako je kritikujete. A onda i opozicija uzima monopol nad opozicionim radom. Ako niste sa njima, onda ste izdajnici, beli listići, prosipate glasove… Stvar je jednostavna, nećemo s postojećom opozicijom jer su svi već imali svoju priliku. I bojim se da mi nismo ta treća opcija. Mi smo jedina opcija. Kada biste nekome opisivali svoju zemlju, rekli biste? Bezvlašće. Niko ne upravlja mašinom. Ne zna se ko je i šta potpisao. U sopstvenoj diplomatiji ne znamo ni šta smo, ni gde smo. Strane korporacije dolaze, neke su plaćene, druge nisu. Jedne zapošljavaju radnike, neke ne, jedne dobijaju subvencije, neke ne. Ne zna se ko će, kako i u kom roku izgraditi put. Ne zna se ko će, u kom roku popraviti lift, ko će kada u kom roku biti kažnjen zbog pogrešnog parkiranja, ne zna se ko će popraviti fontanu u Beogradu. Postupa se po onome šta se kome svidi. Obećali su sređivanje fabrike vagona u Kraljevu, fabrike Magnohrom, a nama je autobuska stanica u stečaju. Mi smo u situaciji da ne znamo ni kad će krenuti autobus. Opšte bezvlašće u kojem niko ne postupa po zakonu.