Preko uglja do zvezda

Jedna od mnogobrojnih distinkcija između istinskih demokratija i zemalja koje demokratsko uređenje samo simuliraju jeste i to što je u ovim prvim moguće da pobeda vladajuće partije na izborima bude doživljena kao veliko iznenađenje. Nešto tako upravo se dogodilo u Australiji, gde je konzervativna koalicija Liberalne stranke i Nacionalne partije na parlamentarnim izborima pobedila iako joj je mesecima predviđan siguran poraz: do te mere se taj ishod smatra neočekivanim da ga u australijskim i svetskim medijima neki opisuju kao „šokantan“, dok ga je aktuelni i budući premijer Skot Morison - u skladu sa svojom naglašenom religioznošću - okvalifikovao kao „čudo“. Štaviše - zahvaljujući u dobroj meri i od Britanaca nasleđenom većinskom izbornom sistemu, koji snažno favorizuje najjače stranke - koaliciji desnog centra pošlo je za rukom da osvoji tanušnu, ali zbog toga ne manje vrednu natpolovičnu većinu mesta u 151-članom donjem domu parlamenta: najmanje 76 (s utvrđivanjem kome su pripala poslednja dva poslanička mandata se kasnilo), naspram 67 za opozicionu Laburističku stranku. To bi Morisonovom kabinetu trebalo da omogući neometanu vladavinu, bez potrebe da za usvajanje vladinih mera u parlamentu traži podršku nekog od malobrojnih poslanika koji nisu ni iz koalicije ni laburisti - mada ovo o neometanoj vladavini u savremenim australijskim prilikama treba shvatiti uslovno: učestali unutarstranački pučevi su u poslednjih 12 godina u nekoliko navrata i bez izbora dovodili do promena na čelu vlade, bile one predvođene liberalima ili laburistima. Dugo favorizovani laburisti su tako, umesto odasvud najavljivanog slavlja - u anketama su stalno vodili još od sredine 2016, godine održavanja prethodnih izbora - doživeli deprimirajući poraz, ostali bez lidera i stranačkog kandidata za premijera Bila Šortena, koji je promptno podneo ostavku, i sada se suočavaju s mučnim preispitivanjem kako su i zašto izgubili izbore koje je, po mnogima, bilo „nemoguće“ izgubiti. Zašto su ih onda ipak izgubili? Deo objašnjenja mnogi vide u ličnosti samog Šortena, koji važi za nedovoljno dopadljivog političara i čiji su nedostaci na tom planu sada još više došli do izražaja u poređenju s Morisonovim novim imidžom smotanog ali dobroćudnog komšije. Biće, ipak, da su presudan deo glasova laburisti izgubili zbog prevelikog insistiranja na dve teme: redistribuciji bogatstva kroz izmene poreskog sistema, a posebno na agresivnom sprovođenju mera za smanjenje emisije štetnih gasova za 45 odsto i podmirivanja 50 odsto energetskih potreba zemlje iz obnovljivih izvora do 2030. Takvim zalaganjima jesu privukli veliki broj progresivnih glasova u velikim urbanim centrima, posebno u najgušće naseljenom, jugoistočnom delu zemlje, ali i od sebe odbili kako mnoge imućne birače - koji po prirodi stvari odbojno reaguju na najave ukidanja poreskih olakšica - tako i obične radne ljude, pre svega one zaposlene na eksploataciji uglja i u povezanim industrijama, koji smanjenje upotrebe fosilnih goriva doživljavaju kao egzistencijalnu pretnju u vidu gubitka radnih mesta. Nasuprot tome, za aktivniju borbu protiv klimatskih promena slabo zainteresovanog Morisona - koji je jednom na sednicu parlamenta, kako bi provocirao zagovornike drastičnog smanjenja upotrebe fosilnih goriva, došao s grumenom uglja u ruci - ta ista kategorija birača doživljava kao nekog ko ih neće ostaviti bez posla, pa nisu imali dileme koga da podrže na izborima. Nikakvog „čuda“ nije bilo: sve ima svoju logiku, pa i to kako ko na kraju glasa. Jeste, Australiju poslednjih godina učestalo pogađaju katastrofalne suše, velike poplave, ogromni požari - sve evidentne manifestacije uticaja globalnog zagrevanja na eskalaciju odranije prisutnih prirodnih fenomena. Ali, kao i drugde, prvenstveno u SAD, to ne menja uverenja onih koji ne veruju u klimatske promene, ili ih ne uzimaju za ozbiljno. I mada su mnogi očekivali da to baš na ovim izborima bude slučaj, ispostavilo se da klimatske promene očito još nisu tema na kojoj se dolazi na vlast. Kad budu sastavljali spisak razloga zbog kojih su izgubili ove izbore, australijski laburisti bi trebalo da i to navedu.