Značenje džokera

Šta je esej? Mišljenje. Čovek i kultura koji nemaju svoje imaju tuđe. Esej treba da bude gejzir radosti, zmija i falus, uništitelj straha, bučeći vetar koji odvaja žito od kukolja, ono pred čim padaju recitacije, ono što se zauvek preliva preko granica. Eseji u ovoj knjizi su rezultat mojih razmišljanja kroz skoro tri decenije. Šta ih ujedinjuje? Ujedinjuje ih moj život. Ovo je knjiga – raskršće. Teme su skoro ravnopravno podeljene između Srbije i Amerike, prošlosti i sadašnjosti, koncepcije i percepcije, ideje i slike. O čemu govore? O zlatno iscrtanim gradovima viđenim iz aviona, o bogovima koji žive na mestima između svetova, o zemlji drugih šansi. O dvostrukosti! O načinu odolevanja u mračnim vremenima, o veštini političara, o dve vrste satire. O magiji karata, magiji čitanja, magiji životinja. Ovi eseji se takođe bave smehom, smehom između dve komete, smehom iz zaboravljenog vica, smehom u mračnim vremenima, smehom sa reklama, smehom čuda u slikama, smehom bogova. U naslovu stoje reči Značenje džokera. DŽoker je novodošli iz Novog Sveta. Ne pripada ni rasi karo i herc ni religiji trefa i pika. Pridružio se špilovima sveta tek u vreme američkog građanskog rata. On govori kako hoće. Humor je njegov element. On je taj koji prelazi granice i krši pravila fizičkog i društvenog poretka, prekida normalan život da bi ga uspostavio po svome. On izaziva autoritet. Hvali se i igra. Lukav, blesav ili oboje. U ovoj knjizi smeh džokera nije antitetičan mišljenju. On je sredstvo mišljenja. *** Napeti Rodenov Mislilac mi je uvek izgledao kao borac protiv tvrde stolice. Ako mu žuđeno olakšanje i dođe, ono neće doći u formi ideje. Američki filozof Vudi Alen je primetio da se kartezijanski diktum „Mislim dakle postojim“ može bolje izraziti sa: „Hej eno ide Ema sa saksofonom.“ Po Dostojevskom, čovek se najviše otkriva kroz način na koji se smeje. Raznim đulićima–uveocima oduvek smeta energija i vitalnost. Elegičari mrze kad sloboda proplamsa kroz nasmejani dah. Što se mene tiče, nek tutumraci samo ostanu napaćeno–brižni. Neka se mršte protiv svih nasmejanih na svetu ad infinitum. Amen. Humor je samo za one koji žele da se osećaju živi. On raskrinkava pretenciozne besmislice koje prolaze kao ozbiljan posao. NJegova tajna, po Aristotelu, je iznenađenje. Kažu da je vedro srce stalna gozba i da je smeh za dušu što sapun za telo. Kažu da je to najcivilizovanija muzika na svetu. Unutrašnje trčanje. Božja ruka na ramenu čovečanstva. Trenutne ferije. Spiritualno otvaranje. Najkraće rastojanje između ljudi. I zato je ovo vodviljska književnost. I zato je ovo književni kabare. Svako može da se pravi ozbiljan ali smešan ne može. Reč humor potiče iz reči latinske reči humus. Čovek je izrastao iz tla smeha. Iz istog Istog tla izrasta reč humanost. Kjerkegor je od bogova, kakvi su Hermes i Dionis, tražio samo jedno: – Neka smeh bude na mojoj strani.