Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   19.09.2019. 05:10
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
УВОДНИК
Ко је овде блесав или стратегија патка Даче

Зашто је Маја Гојковић седницу Скупштине Србије о Косову заказала баш када је Вучић најавио да ће се и он „правити блесав“? Да ли посланици опозиције бојкотују парламент зато што мисле да их власт прави будалама? Има ли онда овде ико нормалан

За решавање најтежег државног питања, статуса Косова и Метохије и односа Београда и Приштине, председник Александар Вучић изабрао је стратегију патка Даче. Ако нисте гледали тај цртаћ, ево суштине – изгубљен у завејаној планини, промрзли Дача, маскиран у миша, увлачи се некако у мишју кућицу, седа поред камина, скида маску и констатује: „Ако не можеш да их победиш, најбоље је да им се придружиш!“

Баш на ту сцену подсетио ме председник Вучић, када је у петак 17. маја - видно изнервиран што је одбијен његов план за разграничење, који никада грађанима није ни предочио - обнародовао нову политику према Косову: „Чујем само приче да је Качаник срце Србије. Можете ли тамо да одете и отворите било какву српску институцију? Одговора на то питање нема. Чекаћемо годинама, пет милиона година. Пошто се сви праве блесави, праве се у Европи, праве се у свету, праве се Албанци, праве се сви блесави и овде код нас, сад ћу и ја да се правим блесав! То је изгледа политика која најбоље пролази. Правићу се блесав и ја да се одморим oд свих уцена, претњи и притисака. То што ћемо да губимо новац, инвеститоре, путеве, много тога другог – немојте онда мене да питате.“

Када је схватио да не може да победи Европу, свет, Албанце, грађане Србије, јер се „сви праве блесави“, председник је, попут патка Даче, решио да им се придружи. Само, од терања ината ни он, ни било ко други у Србији се неће баш огрејати. Напротив. Зато остаје само нада да ће председника љутња брзо проћи и да се неће дуго дурити попут деце која, кад се наљуте, узму лопту и оду кући да нико други не би могао да игра фудбал или кошарку. Тенис у то време није био баш тако популаран, поготово међу политичарима.

Додатни проблем је што је председница парламента Маја Гојковић посебну седницу Скупштине Србије о Косову заказала за 27. мај некако баш у тренутку када је Вучић преломио и најавио да ће се од сада, када буде расправљао о томе, и он „правити блесав“. И како онда власт може да очекује од посланика опозиције да ће прекинути бојкот и доћи на ту седницу? Па, зар се они на бојкот парламента нису одлучили баш зато што су били уверени да их неко прави будалама?

Будале су испали и сви који су са зебњом чекали поноћ између 20. и 21. маја у страху да ће се обистинити најава председника Вучића и да ће у понедељак приштинске власти ухапсити 26 припадника косовске полиције и још 15 лица са севера Косова. „Циљ им је да север Косова и Косовска Митровица остану незаштићени и то желе да остваре на најпрљавији начин“, тврдио је Вучић 17. маја. Четири дана касније нико није објавио вест да нико није ухапшен. То више није било ни важно, јер је дан раније Српска листа у четири општине на северу КиМ освојила апсолутну власт. А за државни удар, макар и лажни, док се не усвоји нови кривични закон, не може се изрећи казна доживотног затвора без права на смањење казне. Можда ће то бити привилегија, резервисана само за одабране.

Да ли се и Александар Сенић, директор Сектора за изградњу у Коридорима Србије правио блесав када је ускликнуо: „Можда је нескромно рећи, али оно што није успело Бизмарку, успело је Коридорима Србије?!“ Ма какви нескромно! Па, Коридори су успели да заврше јужни крак Коридора 10 кроз Грделичку клисуру, а то - у праву је Сенић - ни Бизмарк није успео. Мада, тешко је и могао, чак и да је хтео, јер је „Челични канцелар“ умро 30. јула 1898. А стручњак из Коридора морао би да зна да је први ауто-пут у Немачкој, од Келна до Бона, направљен скоро три и по деценије касније, 6. августа 1932.

Зна ли ико од стручњака из Коридора да је пре 87 година максимална брзина на првом ауто-путу у Немачкој била 120 километара на сат? Као у Србији – данас! Те 1932. већина аутомобила, додуше, није могла да достигне ни брзину од 50 до 60 километара на сат. Брже ни данас не може да се вози по већини српских путева. Зато би експертима из Коридора, ако већ неке ствари не знају, боље било да ћуте. Ако наставе да помињу Бизмарка, неко ће можда проверити да је до 1941. Немачка изградила 3.800 километара ауто-путева. Ееее, зато Србија данас гради више путева него Немачка. Они су одавно урадили оно што ни Бизмарку није пошло за руком.

Заиста, докле ћемо сви да се правимо блесави? И да ли ће у том случају на крају ико остати нормалан?



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије

Идеално решење постоји у нашим главама, али је далеко од реалности, председникова политика је да извучемо максимум у границама наших могућности.

Прочитајте све мисли
bg