Rasparčani Šopi

Desetar Vulin je, baš, počeo da me nervira! Prvo, na niškoj paradi nije bio u pešačkom stroju nego se udidio, u lister odelu, na počasnoj tribini pored mog Aleka! Ej, pored vrhovnog komandanta sa melni epoletama, pardon, pelenama! A drugo i mnogo važnije, nesrećni Vulin počeo je da mi se ozbiljno meša u posao! Čuj, on, desetar će, pored mene majora, da mi najavljuje kako će moj pretpostavljeni, mislim, Šojgu da dođe, uskoro, u Beograd! I kako li je tamnoputi desetarčić došao do te vesti?! Još ću, na kraju, kao provereni „ruski spavač“ morati da polažem račune jednom desetaru prašinaru, a služio sam vojsku na niškom aerodromu! E, sad, i Donald Tramp je, provereno, pritajeni Šop i to „iz sela Trn na srpsko-rumunskoj granici“. I, očigledno se stidi svog šopskog porekla! Zato ga je i nervirala ruska, pardon, srpska parada u Nišu, pa je moj jadni Alek morao, odmah, da polaže kamen temeljac za nekakav džinovski američki kampus na Novom Beogradu! Nego, i belopalanački šerif Miljko je, uklapajući se u američke trendove, izgradio igralište za golf! Ali, avaj, opštinska elita zna samo za klis, pa je, nezvanično, raspisan konkurs za golf trenera. Mada, ako ćemo pošteno, golf je i nastao od klisa, drevnog šopskog sporta. Za potrebe golf terena vađen je najbolji ponišavski humus. Ali, to je postao unosan biznis, pa sada, preko nekog Krvopije, šerif Miljko na crno prodaje humus za boljestojeća belopalanačka dvorišta. A, po zakonu, sve ako si i vlasnik ne smeš da skidaš humus sa svoje njive i da ga preprodaješ! To bi Miljko morao da zna jer je Šop iz Zaplanja, a niko kao Šop ne zna šta je zemlja. Jer, prva zemlja je Helm, a to je prvo ime za Balkan. Po jednom drevnom šopskom predanju, Bog je prvo i stvorio Šope i to na Staroj planini. Prvog dana napravio je jednog Šopa, drugog dana drugog Šopa, trećeg dana trećeg, četvrtog četvrtog, petog petog, i šestog dana šestog Šopa. A onda je rešio da se odmori i sišao sa Stare planine na Dunav da opere ruke od gline! A onda je uzdahnuo i rekao: „Baš su mi lepi ovi Šopi što sam ih napravio! Nego, ajde, da po njima napravim kalup te da stvorim ljudski rod!“ Predanje još kaže da Bog i kad poželi da obiđe ljude, on se spusti na staroplaninski vrh Vidlič! Dakle, među Šope! K. G. Jung, moj guru iz Švice, na ovu drevnu legendu oduševljeno kliče: „Za ovo šopsko predanje je, sigurno, znao i Artur Klark, mada je on tvrdio da su bogovi pravili Adama na Rtnju i da je on bio visok šesnaest metara?! Pa se postavlja pitanje: kako je Adam mogao nešto da ima sa Evom kada je ona, kao Atlantiđanka, bila visoka samo tri metra?! Ispašće da je Adam bio neki džinovski kompjuter od čijeg ’rebra’ je napravljena Eva. Bilo kako bilo, Artur Klark je govorio da niko ne može ozbiljno da se bavi istorijom ljudskog roda, ako ne poznaje srpske mitove i legende!“ I tu počne da mi biva jasno zašto su Šopi razbacani u četiri države: Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku! A, već sam video jednu mapu Evropske unije po kojoj, na užem šopskom tlu, treba da nikne romska „država“ čija bi prestonica bila – Bela Palanka?! Zato me moja Crna i savetuje: „Ne frkći mnogo na desetara Vulina! Jer šta ako, uskoro, baš on postane šef te države sa sedištem u Beloj Palanci?! Hoćeš li da te onda protera iz tvog Vidova?!“