Čekajući leteće automobile

Ako u Guglu ukucate „5G mreža“, među prvim rezultatima dobićete i apokaliptična proročanstva poput „5G mreža sejaće smrt!“ ili „Gotovo je – pod totalnom smo kontrolom!“ Vrvi u takvim tekstovima od „nepobitnih dokaza“ bez referenci, od „paklenih planova“ o združenom napadu telefonima, vakcinama, kemtrejlsom i migrantima na naša bela tela, moždanu masu i kulturu. Čini se da čak ni aluminijumski šeširi još nisu izašli iz mode. I taman kada ste se spremili da sve to odbacite kao teoriju zavere – što i jeste, i to opasna – pročitaćete da je Brisel u aprilu zaustavio pilot-projekat uvođenja 5G mreže. „Stanovnici Brisela nisu zamorci, pa da njihovo zdravlje prodajemo radi profita. Ne smemo ništa da ostavimo sumnji“, rekla je tim povodom Selin Fremo, briselska ministarka za energetiku, kvalitet života i zaštitu životne sredine. U aprilu su i četiri švajcarska kantona – Vo, Ženeva, Nojšatel, Jura – tražili isti moratorijum, a sukob sa federalnom vlašću, koja im to ne dopušta, nastavio se i u maju, i razvio se u demonstracije u Bernu. Protest nije bio baš masovan, švajcarska štampa procenjuje da je prisustvovalo oko hiljadu ljudi, ali nedavna anketa magazina Ilustre iz Lozane kaže da 54 odsto ispitanih veruje da bi 5G mreža mogla da bude štetna po zdravlje. Pošto je izvesno da je procenat ludaka među Švajcarcima znatno manji od 54, stvar je ozbiljna, i treba se obratiti stručnjacima. „Mobilna telefonija počiva na ideji da ljudi razgovaraju i da ne budu vezani za određenu lokaciju. Kasnije se pokazalo da i prenos podataka može da bude interesantan. Razvoj paketskog prenosa počeo je još sa 2G, gde su se postigle brzine koje su bile minimalne za takav prenos, što znači da je čovek mogao da pristupi internetu i dobije osnovne informacije. Pametni telefoni su već omogućili čoveku da sa sobom nosi ekvivalent malog računara; to je 3G“, podseća Boris Milatović, inženjer elektrotehnike, ekspert za radio-planiranje i optimizaciju mobilne mreže u firmi Aspire technology. Veće mogućnosti vode u veće zahteve. Od proboja Fejsbuka, Instagrama, strimova, potreba da se nešto pošalje internetom izjednačila se sa potrebom da se nešto sa njega skine, ili je i nadmašila – zanimljivo je videti gde su drugi, mnogo je zabavnije pokazati gde smo mi. Internet, međutim, ne služi samo našoj taštini. Na 4G nivou uvidelo se koliko je važno da kašnjenje u mreži bude što je moguće manje zbog veoma ozbiljnih poslova. „Ako je reč o operacijama na daljinu, o automatizovanim procesima u industriji, o samovozećim automobilima, o ’pametnim gradovima’, mreža mora da bude specijalno pouzdana i sa što je moguće manjim kašnjenjem.“ Odziv mreže na 2G nivou bio je stotinak milisekundi. U 4G je reč o nekoliko desetina milisekundi. U 5G mreži bi se možda mogao spustiti i na jednu milisekundu. Što kraći odziv, naravno, to je prenos bliži realnom vremenu, a lako je zamisliti značaj realnog vremena za hirurga koji iz NJujorka operiše pacijenta u Francuskoj (što smo prvi put uradili još 2001). Nema ovde prostora da se pobroje svi putevi kojima bi ta slavna peta generacija mobilnih mreža mogla da poboljša živote razvijajući zdravstvo, poljoprivredu, druge tehnologije, ali to dobro dolazi sa kontroverzama. Nova mreža radiće na višim frekvencijama. „Ako hoćete veće protoke, dižete se na više frekvencije. Tamo je moguće operaterima dodeliti veći frekventni opseg, što direktno za posledicu ima ostvarivanje većih brzina i opsluživanje većeg broja korisnika. Nažalost, zona pokrivanja jedne bazne stanice je manja.“ Što je frekvencija viša, dakle, više će i slabiti u prostoru i pred preprekama. A to znači da će bazne stanice morati da budu gušće posejane. „Poenta jeste da ćemo imati veliki broj baznih stanica kako bi 5G mogao da ispuni svoju svrhu, a to je da omogući brz prenos velike količine podataka velikom broju korisničkih uređaja. Za 2G je bio potreban određen broj stanica. Za 3G je bio potreban veći broj – na istim lokacijama, pa još na nekim. Potom je 4G stavljen na sve 2G stanice, pa na one gde smo imali samo 3G, pa još na neke nove. Tako ćemo i 5G imati gde god imamo 4G, pa još na gomili mesta.“ E sad dolazimo do zaista mutnog polja. Da li će 5G u konačnici značiti više zračenja, isto zračenja, ili čak manje zračenja, to zavisi od parametara koji u ovom trenutku nisu odredivi. Belgijski i švajcarski primeri samo su dve ilustracije da je malo ko oduševljen baznom stanicom u svojoj blizini. „Ali je veliko pitanje da li je bolje da koristim telefon u stanu koji nema dobro pokrivanje ili je bolje da operater postavi antenu na zgradu prekoputa i usmeri je u moj prozor. U prvom slučaju, bazna stanica je daleko, ali će baš zbog toga telefon emitovati punom snagom dok razgovaram. U drugom, imaću konstantan i viši nivo zračenja u stanu, ali kada budem razgovarao, telefon će emitovati minimalnom snagom, i izlaganje bliskom elektromagnetnom polju biće mnogo manje.“ Pritom bi nove pametne antene, koje bi usmeravale signal striktno prema korisniku, onakav kakav mu treba, konstantno zračenje mogle da smanje. Neke analize Međunarodne unije za telekomunikacije (ITU) kažu da će se ukupan nivo zračenja smanjiti ako 5G mreža bude dobro optimizovana. Ali se isto tako može očekivati da će zračenja u prvoj fazi primene 5G porasti, već zbog toga što smo dodali još jedan izvor. „Izvore elektromagnetnog zračenja već imamo svuda – u mikrotalasnim pećnicama, u vaj-faj ruterima, u transformatorima koje koristimo za napajanje električnih uređaja, u televizorima sa katodnim cevima, u električnim vodovima... Podižemo elektromagnentno zagađenje oko nas mnogim uređajima.“ Najzad, što se tiče samog antiheroja ove priče, „radiofrekventnih elektromagnetnih polja“, njih je Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), telo SZO, stavila u Grupu 2B. U Grupi 1 se nalazi ono što je izvesno kancerogeno, u Grupi 2A ono što je verovatno kancerogeno. Grupa 2B sadrži „moguće kancerogene“. Sa jedne strane – to zvuči dovoljno jezivo. Sa druge – u toj grupi se nalaze i zidovudin (ključan lek za tretman i prevenciju HIV/AIDS), ekstrakt ginko bilobe i „turšija spremljena na azijski način“. Kada je smestila radiofrekventna elektromagnetna polja u Grupu 2B, 2011. godine, SZO je to uradila zbog „ograničenih dokaza“ o povezanosti dve vrste tumora glave sa (prekomernom) upotrebom mobilnih telefona. „Ograničeni dokazi“, ako pojednostavimo definiciju IARC, znače da je primećena veza koja se čini verodostojnom, ali da se ne mogu isključiti slučajnost ili greška. Tri godine kasnije SZO je objavila da „istraživanja u prethodne dve decenije nisu ustanovila nijednu lošu zdravstvenu posledicu usled korišćenja mobilnih telefona“. To je možda dovoljno za utehu, ali se može primetiti i da je tehnologija mobilnih telefona veoma mlada, i da se šteta po zdravlje možda još nije pokazala. I naravno – da su neka istraživanja plaćali oni koji su imali interesa da dokažu kako štete nema. Ta nas poslednja opaska podseća na dve izvesnosti, koje su valjda i važnije od toga da li će 5G mreža zračiti više, manje ili isto, i koliko je to zračenje opasno. Prva je da nema te opasnosti po zdravlje pred kojom će se mašina profita pokazati altruističnom i zaustaviti se. Druga, i strašnija, jeste da ni mi sami ne želimo da je zaustavimo. Da stariju elektroniku ni ne pominjemo, koliko bi ljudi pristalo da se tehnološki vrati svega dvadeset godina, u doba bez mobilnih telefona?