Ključna je ravnopravnost prilika

Suočena sa smanjenjem prihoda usled planiranog smanjenja gasne i naftne industrije, Norveška je morala da iznađe nove poslovne strategije održivosti. Odlučila se da osnaži svoju poziciju trgovinske države. Zato je premijerka Erna Solberg pre dve godine u govoru o inovacijama jasno definisala misiju Innovation Norway, instrumenta norveške vlade koji nastupa kao zvanični trgovinski predstavnik vlade za inostranstvo. Jedan od poduhvata u okviru ovakvog zaokreta bio je lansiranje platforme Eksplorer koja služi za povezivanje kompanija koje posluju na postulatima održivog razvoja. Znamo da svet traga za novim održivim rešenjima i da Norveška ima mnogo toga da ponudi u ovom polju. Bilo je prilično očigledno da je pred nama obilje prilika da norveška preduzeća ubrzaju zeleni zaokret koji je već u njihovoj srži“, kaže za NIN Ana Mari Brejdi, predstavnica Scandivnavian Design grupe koja posluje u okviru I&F grupe, nakon učešća na ovogodišnjem Mikser festivalu. Koja je uloga SDG u razvijanju Eksplorera i kakvi su rezultati? Uloga naše agencije je da pomogne svom klijentu Innovation Norway da Norvešku uspostavi kao pionira održivog razvoja. Prvo, stvaranjem zajedničkog jezika i ujedinjenog glasa kroz nacionalni brend. Potom smo na osnovu toga razvijali digitalnu platformu koja funkcioniše kao globalna arena u kojoj međunarodni akteri mogu lako da pronađu i povežu se s održivim rešenjima iz Norveške koja ispunjavaju njihove potrebe. Eksplorer je prošle godine pokrenut u Norveškoj i njegov glavni zadatak bio je da motiviše norveška preduzeća da preko njega dele svoja rešenja. Trenutno imamo preko dve stotine rešenja u energetskom i pomorskom sektoru koji su se kvalifikovali na platformi i koji su na njoj predstavljeni. Svako od njih ispunjava listu kriterijuma po pitanju održivog razvoja koju Eksplorer zahteva. Pored njih, imamo više od 500 rešenja koja prolaze proveru pred integrisanje. NJegovo kraljevsko visočanstvo krunisani princ Hokon od Norveške je prošle nedelje pokrenuo Eksplorer i međunarodnoj publici, na festivalu zelenih tehnologija GreenTech u Berlinu. Da li je Eksplorer promenio tržišni pejzaž u Norveškoj? Kako na njega reaguju mala preduzeća, a kako velika, i šta imaju od njega? Pa, to nam je ambicija. Zaista verujemo da će Eksplorer imati pozitivni uticaj na poslovne prilike za velike i male snabdevače, ali je projekat i dalje u ranim fazama. Cilj je da manji akteri ponešto dobiju od toga što stoje rame uz rame s većim akterima, a da veći akteri dobiju lakši pristup saradnji s manjim akterima koji su u stanju da budu konkurentni i ažurni. Ovo bi pak trebalo da stvori temelj solidnom ekosistemu održivih rešenja s kompanijama koje mogu da uče jedne od drugih, da se brže prilagođavaju i da tako međusobno oplemenjuju svoje tehnologije. Čini se da je održivi razvoj postao ništa više do slobodno korišćena korporativna poštapalica. Šta za vas označava? Šta je potrebno uraditi da bi globalna ekonomija zapravo uspela da doprinosi i preduzećima i ljudima i planeti? Održivi razvoj jeste donekle postao poštapalica, ali to mu ne umanjuje značaj. Za mene predstavlja pristup poslovanju koji se fokusira na stvaranje dugoročne vrednosti u ekološkom, društvenom i ekonomskom kontekstu. Razvoj koji je izgrađen na pretpostavci da takve strategije pospešuju dugi vek kompanija. Pred nama kao izazov stoji njihov manjak znanja i oruđa u smislu šta treba raditi, kako preduzeti akciju i za kakve se promene odlučiti. Promene su teške, naročito ako se plašite da će uticati na profit. Održivi razvoj se često povezuje s ljudima i planetom, ali pošto velike kompanije nisu filantropske, ne možemo da razmišljamo samo o ova dva fokusa. Zato mi u SDG-u verujemo u TRIPPEL cilj (trostruki cilj, igra rečima, prim. ur.) koji podrazumeva stvaranje boljih biznisa, ne samo za ljude i planetu, već i za profit. Na osnovu našeg iskustva, drugi ključni kriterijumi za uspeh su fokus, pojednostavljivanje i saradnja. Ne možemo da se ograničimo samo na sopstveno znanje, već moramo da tražimo rešenja van naših ekspertiza. Kompanije takođe moraju da suze opseg i da prepoznaju u kojim od ciljeva održivog razvoja UN-a mogu da ostave najviše traga. Naposletku, ali ne i najmanje važno, moraju da ih integrišu u svoje poslovne strategije i investicione planove. Kako je Norveška postala zemlja u kojoj se vrednuje održivi razvoj? Šta druge zemlje mogu od nje da nauče i koji su preduslovi najvažniji – kulturni obrasci, snažna ekonomija, politička volja?... Mnogi poslovi u Norveškoj tiču se prirodnih resursa. Decenijama smo učili da istražujemo, prilagođavamo se i poštujemo prirodu. Nije da biramo da negujemo našeg „glavnog dobavljača”, mi to činimo iz potrebe. Održivi razvoj se ogleda u mnogim aspektima norveške kulture. Imamo solidnu infrastrukturu, solidnu finansijsku platformu, kao i snažne temelje jednakosti. Zahvaljujući ovoj, društvenoj strani održivog razvoja i ostvarili smo svoj puni potencijal korišćenjem celokupnog ljudskog i društvenog kapitala. Norveški model uspeva jer pre svega obezbeđuje ravnopravnost prilika. Digitalizacija generalno i remeti i poboljšava tradicionalne oblike spoljne i unutrašnje trgovine. Kakve mogućnosti pruža, a koja su joj ograničenja? Kao što sam već napomenula, saradnja svih učesnika, nezavisno od sektora, država i korporacija, preduslov je uspeha održivih inicijativa. Digitalizacija pruža mnoštvo prilika za povezivanje relevantnih kompanija i usluga, brže no ikad dosad, što posledično ubrzava razvoj inovativnih rešenja. S druge strane, to može da ograniči rad kompanija tradicionalnijih i zatvorenijih svetonazora, jer će morati da se prilagode kako bi mogle da se uključe u saradnju. Da li je inicijativa slična Eksploreru zamisliva u siromašnijoj ekonomiji? Kakve bi bile posledice? Mislim da bi slična inicijativa mnogo doprinela. Ponovo, trenutno stanje nalaže makar razmatranje saradnje. Zašto bismo iznova izmišljali točak, ako je neko drugi već napravio formulu koja funkcioniše? Ključna namera naposletku mora da bude podstrekivanje na akciju i na zajedničko spasavanje planete.