Suze i podsmeh

Suze kojima se Tereza Mej oprostila od mesta premijerke nisu joj donele mnogo razumevanja. „Dala sam sve od sebe. Učinila sam sve što sam mogla“,rekla je ona u govoru kojim je najavila da napušta Dauning strit, ali taj izliv emocija iskorišćen je pretežno za cinične opaske. Od: „Sačuvajmo suze za žrtve Tereze Mej“ (Dejli miror), preko: „Neka sačuva suze za sebe, da je samo pokazala toliku humanost ranije“ (Gardijan), do: „Kada je dopustila sebi da pokaže emocije tokom govora, konačno je učinila nešto dobro za žene“ (Independent). „U najboljem interesu države je da neki drugi premijer izvede Veliku Britaniju iz EU“, rekla je Tereza Mej. Sledeće nedelje (7. juna) povući će se sa mesta lidera Konzervativne partije i mesta premijerke. Na to mesto došla je jula 2016, kada se Dejvid Kameron, njen prethodnik, povukao pošto je njegova opcija ostanka u EU izgubila na referendumu na kome se većina izjasnila za raskid sa Briselom. Iako je i sama bila protiv, Tereza Mej je ubrzo obznanila da će poštovati volju većine i marta naredne godine pozvala se na član 50 Lisabonskog sporazuma pokrećući tako proces izlaska Britanije iz Evropske unije. Rok je bio dve godine. Tada se činilo mogućim, ili je tako mislila tadašnja vlada. Dve godine su se navršile pre dva meseca, a London još uvek nije postigao dogovor. Rok je sad pomeren za oktobar, ali sigurno je samo da šta god da donese oktobar, Tereza Mej neće biti ta koja stavlja svoj potpis. U istoriju će ipak ući kao druga žena premijer, posle Margaret Tačer, i tu bi se završilo svako poređenje sa Margaret Tačer. Dve godine i 315 dana je trajao njen mandat, što ga svrstava u pet najkraćih. Izračunato je da je 83 odsto vremena bilo posvećeno drugim temama, a 17 odsto Bregzitu. Ipak, ostao je utisak da je Bregzit bio gotovo jedina tema, a svakako je bio ključni razlog da Mejova izgubi mesto premijera. Od tog mesta oprostila se i rečima da je „ponosna na napredak“ koji je napravila njena vlada, a to je pre svega smanjenje javnog duga, kraj mera štednje, nova industrijska strategija, što će, kako je napomenula, omogućiti otvaranje radnih mesta širom zemlje, a ne samo u Londonu, zatim izgradnja stanova i pomoć onima koji prvi put kupuju nekretnine, čime su mladi dobili mogućnosti koje njihovi roditelji nisu imali. Najzad, tu je i zaštita životne sredine, smanjenje plastičnog otpada, borba protiv klimatskih promena i napredak u kvalitetu vazduha. Nešto je od svega toga zaista urađeno, nešto je tek u obliku odluka koje treba da stupe na snagu, nešto je delimično, ali nije sporno da je rezultat njene vlade bolji na svim drugim poljima od onog oko koga se zapravo vrteo opstanak te vlade – oko pitanja Bregzita. Nije uspela da stekne mnogo saveznika, ni među partijskim drugovima, ni među građanima. Na izborima koje je raspisala 2017. postalo je jasno koliko je tanka podrška glasača. Izgubila je trinaest mesta u parlamentu, a u Konzervativnoj partiji, pokazalo se još više – izgubila je i onu podršku koju je imala. Zatim su počeli da je napuštaju saradnici. U dva navrata dva ministra podnela su ostavku u roku od 24 sata. Najpre Dejvid Dejvis, ministar za Bregzit i Boris DŽonson kao ministar inostranih poslova jula 2018, a nekoliko meseci kasnije, u novembru, Dominik Rab, ministar za Bregzit i Ester Mekvej, ministarka za rad, takođe su istog dana napustili vladu. Bilo je još ostavki - Šajleš Vara, državni sekretar u ministarstvu za Severnu Irsku, Suela Braverman, sekretarka ministarstva za Bregzit, En-Meri Treveljan, sekretar ministarstva prosvete. Razlog je bio neslaganje sa potezima koje vuče premijerka. Kako je to, u trenutku kada je Briselu ponuđen još jedan nacrt dogovora, formulisao Dominik Rab: „Savest mi ne dozvoljava da podržim nacrt dogovora“ koji je, kako je smatrao, predstavljao ozbiljnu pretnju integritetu Ujedinjenog Kraljevstva. Nijedan njen predlog nije bio prihvaćen i najzad je doživela, kako je pokazala statistika, više ostavki nego Toni Bler i Margaret Tačer za 10 godina. Hoće li London ostati previše vezan za Brisel, može li EU da postavlja uslove i koliko daleko u tome može da ide, sve su to bila pitanja na koja je Mejova trebalo da odgovori. Nijedan od njena tri plana nije dobio dovoljnu podršku. Kada je u januaru izašla pred parlament, rezultat je bio 432 glasa protiv i 202 za, što je poraz koji je trebalo da znači i povlačenje. Ali ne i za Terezu Mej. Ona je pokušala. Opet i opet. Karijeru završava bez mnogo onih koji bi za njom zažalili. Već po objavljivanju da se povlači, više nije bilo mnogo reči o njoj, glasače više interesuje ko će je naslediti. U trenutku kada su konzervativci doživeli potpuni poraz na evropskim izborima, a u samoj partiji podele su sve dublje, biće veoma teško održati stabilnost. Među onima koji su spremni za taj izazov za sada su Boris DŽonson, Dominik Rab i Andrea Lidsom, nekadašnja predsedavajuća Donjeg doma parlamenta, DŽeremi Hant, bivši ministar zdravlja, Sadžid DŽavid, nekadašnji državni sekretar, Rori Stjuart, bivši diplomata, Peni Mordont, sekretarka za odbranu, Grejem Brejdi, predsednik Odbora poslanika, kao i Ester Mekvej.